Britanski specnaz. O njegovom učešću na Kosovu i u neprijateljstvima protiv naše otadžbine svojevremeno je pisao Branko B. Bogdanović, pa preporučujemo da obavezno pročitate taj tekst koji vrlo temeljno obrađuje profesionalnu, ali podmuklu ulogu ove jedinice.
Stoga ćemo se u redovima koji slede baviti nešto šire njenim postankom i organizacijom. Za njima, ili ispred njih, ide glas kao o jednoj od najspremnijih i najopasnijih jedinica te vrste.
Niko nije savršen, pa ni oni, ali je svakako reč o jedinici kojoj se poklanja vrhunska pažnja od strane države. Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske (The United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland), kako se zvanično zove ova tvorevina, steklo je dovoljno neprijatelja širom sveta, još iz vremena kada su sami sebe zvali Imperija u kojoj sunce nikad ne zalazi.
Pri tom imaju dovoljno problema i u svom dvorištu (Ratnici Sv. Patrika: Kako je stvorena i kako se naoružavala IRA, postoji li još uvek, da li je aktivna?). Kako se s najtežim bezbednosnim problemima nosi Velika Britanija i da li je fraza Licence to killizmišljotina scenarista serijala o Džemsu Bondu, ili se stvarno upotrebljava?
Elitna jedinica OS Britanije službeno se zove Specijalna vazdušna služba (Special Air Service). Često tu abrevijaturu čitaju i kao Specijalna vazdušno-desantna ili prosto vazdušna služba.
Ona je postala uzor za veliki broj jedinica posebne namene širom sveta. Ima brojne zadatke među kojima se izdvajaju: izviđanje snaga protivnika, borba protiv terorizma, oslobađanje talaca, dejstva u dubokoj pozadini, ali i direktna borba s protivnicima.
U ovom poslu oni nisu sami. Pored njih, specijalnim zadacima bavi se i ”Specijalna brodska služba” (Army Special Boat Section) čiji je opis poslova sličan SASU, samo što se obavlja na moru, odnosno brodovima (sprečavanje piratskih napada, desantiranje na teško pristupačnim mestima, itd).
Tu su i ”Grupa za podršku Snaga za posebne namene”, ”Zajednički ving specijalnih snaga” i ”18. puk veze specijalnih snaga”. S ove četiri formacije SAS čini Snage posebne namene Velike Britanije na čijem čelu je načelnik Uprave specijalnih snaga.
Posle rata, 1947. godine, SAS je preformiran i postao je deo Teritorijalne armije Velike Britanije dobivši oznaku ”21. puk veštih strelaca SAS” (21st Special Air Service Regiment – Artists Rifles). Nešto kasnije, usledila je još jedna promena: SAS je preimenovan u ”Korpus SAS” 31. maja 1950. godine.
U njegovom sastavu su 21. i 23. rezervni puk. Oni su grupisani u Prvoj brigadi ratnog izviđanja i obaveštavanja. Ipak, centralno mesto u tom Korpusu zauzima 22. puk SAS koji je neposredno potčinjen Specijalnim jedinicama Velike Britanije. Svetski poznat postao je kada je na juriš zauzeo iransku ambasadu u Londonu 1980. godine i spasao taoce.
Jedan od njegovih vodova, ”Increment” (povećanje, dodavanje), detaširan je za potrebe spoljne obaveštajne službe ”MI 6”. Kada je reč o hijerarhiji u sastavu OS Velike Britanije, SAS je iznad Korpusa ratnog vazduhoplovstva, ali niže od KoV, pa na zvaničnim ceremonijama i paradama njegovi pripadnici marširaju iza pešadije Oružanih snaga.
Koreni, počeci, put ka vrhu
SAS je prvobitno postojao kao deo Britanske armije u vreme Drugog sv. rata. Obrazovao ga je jula 1941. godine natporučnik Dejvid Stirling i nazvao ga ”Posebni odred L, vazdušna brigada posebne namene” (L Detachment, Special Air Service Brigade).
Englezi su na taj način hteli da obmanu Nemce da protiv njih ratuje vazdušno-desantni puk u kome se nalaze samostalna odeljenja velikog brojnog stanja. Ustvari, SAS je bio u početku mala grupa komandosa koja se najpre dokazala u Severnoj Africi.
Oni su duboko iza linije fronta izvodili sabotaže, atentate i otmice – i to veoma uspešno. Posebno su se izveštili u prikrivenom prilasku noću kada se sve čuje, ali i kamuflaži u toku dana, kada je neopaženo kretanje bilo onemogućeno, a prikrivanje na fonu peska veoma otežano.
Na početku je bilo samo 65 pripadnika, pet oficira i 60 vojnika. Od njih je počela istorija jedinice. Prvi put su ušli u borbu tokom novembra 1941. godine u sklopu operacije ”Krstaš” (Crusader). Operacija je bila uspešna, britanske trupe su pobedile, ali su komandosi imali ogromne gubitke. Njih 22 (trećina sastava) je poginulo.
Tokom rata SAS je, stičući brojnost i iskustvo, postao primer mnogim zemljama (najpre Komonvelta) da naprave slične jedinice. Takve trupe već su imale države kao što su SAD, SSSR, nacistička Nemačka (pa i druge zemlje), ali SAS je nametnuo drugačiji koncept.
U zemljama koje su dugo bile (i ostale) u sferi uticaja Velike Britanije, to nije bilo ništa čudno. Zato su čak i u SAD, koje su poznate po isključivosti i osloncu na svoje ideje, formirali jedinice sličnog tipa i značaja (”Delta force”).
Kako je organizovan SAS?
Za razliku od mnogih elitnih jedinca SAS nudi vrlo malo informacija o sebi, što može da dovede u sumnju i te informacije koje pružaju. Nemamo ništa ni protiv takvog načina razmišljanja jer smo videli previše otvorenih izvora i ”procurelih informacija” koji su samo tokom SVO odnele mnogo života.
Ćutanje nije samo zlato, već i život. Uostalom, u svakoj jedinici SAS stajao je plakat s nazivom ”Your Talk May Kill Your Comrades”. Kao što smo već naveli, SAS se sastoji od jednog, 22. regularnog puka, i dva rezervna – 21 (veštih strelaca) i 23. puka.
Ova dva rezervna puka pre svega se koriste kao snage za podršku pri podizanju nivoa borbene gotovosti Oružanih snaga, odnosno u kriznim situacijama. Glavna operativno-udarna snaga je 22. puk. Zvanično, glavni štab nalazi se u Herefordu, u čijoj blizini je glavni centar za obuku Kredenhil (Credenhill).
Udarni, 22. puk sastoji se četiri operativna eskadrona (squadron): A, B, D i G. Svaki ima po 65 ljudi. Eskadron je podeljen na četiri odreda (troop) i štaba. Odred (po našoj podeli – odeljenje) ima 15 boraca od koji se formiraju patrole snage do četiri čoveka. Čemu ta malobrojnost i mogu li oni sve da stignu?
Ima logike: malobrojnu ekipu lakše je voditi, a svaki pripadnik, osim opštih i specijalnih vojnih veština i znanja, odlično poznaje i prvu pomoć, radio-veze, minersko-inžinjerska dejstva i znanje jezika.
Pri tom svaki odred ima svoju specijalnost:
- Odred čamaca (Boat troop) su specijalisti za borbu na moru. Koriste aparate za ronjenje sa zatvorenim krugom disanja (Self-contained underwater breathing apparatus), čamce za naduvanje, itd.
- Vazdušni odred (Air troop) su specijalisti za desantiranje iz slobodnog pada. Tehnika HALO (High Altitude Low Opening) i HAHO (High Altitude-High Opening), predstavljaju dve osnovne veštine radi stizanja na cilj: prva tehnika (HALO) podrazumeva otvaranje padobrana pri samoj zemlji, a druga odmah po iskakanju.
- Mobilni odred (Mibility troop) su specijalisti za korišćenje transportnih sredstava u pustinjskim uslovima. O prevoznim sredstvima znaju sve, pa ne moraju da čekaju radioničku podršku usred akcije, već sami poprave ono što treba.
- Brdski odred (Mountain troop) su specijalisti za brdsko-planinske i polarne uslove, koristeći opremu za alpsko kretanje.
Godine 1980. osnovan je eskadron ”R” (R Squadron) koji se sada zove ”Odeljenje L” (L Detachment). To su pripadnici SAS prevedeni u rezervu, no za razliku od standardnih rezervista, oni imaju znatno veći stepen borbene gotovosti i spremni su da se za vrlo kratko vreme uključe u rešavanje vanrednih sitaucija ili u ratna dejstva.
- U 22. puku SAS nalaze se delovi eskadrona A,B,D i G.
- U 21. puku SAS su delovi eskadrona A, C i E.
- U 23. puku SAS nalaze se delovi eskadrona B, D i G.
Njihov raspored i namena se periodično rotiraju, tako da nije pouzdano da li je (npr) dojučerašnji eskadron D iz 22. puka još uvek na zadatku u Škotskoj ili na nekom drugom mestu.
Isto to važi i za sastav eskadrona. U eskadronu A nalaze se prvi brodski, drugi vazdušni, treći mobilni i četvrti brdsko-planinski odred. U eskadronu B isti ti odredi su obeleženi brojevima od šest do devet, u eskadronu C od 16 do 19 i u eskadronu D od 21 do 24. I kod njih se namene i lokacije menjaju, tako da nije čudo što se o SASU, osim onoga što on zvanično najavi, malo zna.
Komandovanje
Glavnim, 22. pukom, komanduje načelnik za čije je formacijsko mesto previđen čin general-majora. Rezerva SAS je u Afganistanu formirala Afganistansku nacionalnu policiju. Njima su komandovali oficiri do ranga brigadnog generala. U Afganistanu je počeo da se urušava mit o SASU. Kako se to dogodilo?
Rezervisti nisu bili spremni, ni dorasli specifičnim zadacima. Imali su vrlo malo iskustva, pa i spremnosti koju su posedovali pripadnici elite, 22. puka. Stoga su prvog septembra 2014. godine oni povučeni iz ”Snaga specijalne namene”, ostajući u sastavu SAS, ali kao prva brigada vojnog izviđanja.
I u eliti postoji nešto još elitnije: SAS ima i jednu specifičnu formaciju – ”Odred specijalnih projekata” (Special project team). To je službeno ime za odrede koji se bore protiv terorizma, pre svega otmičara transportnih sredstava (aviona, autobusa, metroa, brodova, itd).
Njihova najveća prednost je veština borbe prsa u prsa i vrhunske snajperske veštine. Ideja za ovaj odred pojavila se početkom sedamdesetih godina kada je premijer Edvard Hit tražio formiranje ovakvog sastava s željom da se ne ponovi tragedija s Olimpijade u Minhenu. Naredio je da se formira Krilo za kontrarevolucionarna brobena dejstva – ”SAS Counter Revolutionary Warfare”, što je i učinjeno.
Kako se postaje pripadnik SAS i kako teče obuka?
Kao i sve drugo, u SASU je i regrutacija različita u odnosu na ostale vidove i rodove. Teorijski, svaki pripadnik OS Velike Britanije može da konkuriše za ovu jedinicu. Najveći pritisak za prijem je kod jedinica komandosa i padobranskih odeljenja.
Izbor se obavlja dvaput godišnje (leti i zimi), na poligonu Senibridž (Sennybridge Training Area) u Velsu. Testiranje kandidata traje prosečno pet nedelja. Od šireg izbora samo njih dvesta dobijaju šansu i započinju program testiranja koji se koristi i u Sandhurstu, Kraljevskoj vojnoj akademiji (Royal Military Academy Sandhurst).
On se sastoji od sledećih disciplina:
- Lični test fizičke pripreme (Personal Fitness Test-PFT). Norma za muškarce je 50 čučnjeva za dva minuta, 44 skleka za dva minuta i trčanje na jednu i po milju unutar vremena od deset minuta i 30 sekundi. Kod žena norma je smanjena na 50 čučnjeva, 21 sklek i trčanje na istom rastojanju do 13 minuta.
- Borbeni test fizičke pripremljenosti (Combat Fitness Test, CFT). Norma za muškarce je dvočasovni grupni marš na osam milja s teretom od 25 kilograma, pri čemu treba izvršiti i tri borbena zadatka. Kod žena je teret nešto lakši – 20 kilograma, uz iste ostale uslove.
- Napredni borbeni test fizičke pripremljenosti (Advanced Combat Fitness Test, ACFT). Norma za muškarce je petnaestominutni marš na jednu i po milju s teretom od 20 kilograma, dok je za žene teret 15 kilograma.
- Test plivanja pod vojnim uslovima (Military Swimming Test, MST). Norma za muškarce je da za četiri minuta izvedu sledeće: skoče u vodu na dubine 2,5 metara, izdrže dva minuta pod vodom, a zatim preplivaju 50 metara.
Kako se završava ova tortura? Na prvoj etapi obuke u brdsko-planinskim uslovima otpadne četiri petine kandidata! Veliki broj od početnih 200 odustane već prvih dana. Do kraja obuke ostane prosečno oko 40 ljudi koji se prevode u sastav operativnih eskadrona.
Samo ovi, prijemni testovi, jesu za mnoge regularne jedinice širom sveta vrhunac iskušenja, a za buduće Sasovce oni su tek prvi korak. Prava psihofizička i kognitivna iskušenja tek slede.
Jasno je da psihička i intelektualna priprema jeste važna, ali nije dovoljna. Osnov svih osnova jeste ono što je pojedincu poklonila majka priroda – fizičke predispozicije da postigne zadate ciljeve. Kada ih postigne, on može i da se bavi njihovom analizom, kontemplacijom, istorijatom, itd.
Naoružanje SAS
Shodno visokim zahtevima od pripadnika, i ovaj segment je odlično probran i prilagođen zahtevima taktike. Sasovci imaju pravo da biraju najbolje što se može naći na tržištu:
- Pištolji: ”SIG-Sauer P226, P228, P230” i ”Brauning HP”.
- Puške: ”Accuracy Internationa Artic Warfare” (modeli ”L96A1” i ”L118A1 AWC”).
- Glatkocevne puške ”Remington 870” i ”L128A1” modifikacija ”Benelli M4 Super 90” (tzv. ”pumpe”).
- Automati: ”HK MP5” (modifikacije ”MP5 A3”, ”MP5 SD”, ”MP5K” i ”MP5 PDW”).
- Jurišne puške i karabini: ”SA 80” (varijante ”L85A1” i ”L85A2”); ”Diemaco C7A1” i ”Diemaco C8 A1”. ”Colt M16” (varijante ”M16A1” i ”M16A2”). ”Kolt M4 Carabine”, ”HK 33E”, ”HK 53” i ”HK 417”, uz već legendarni ”HK G3”.
- Mitraljezi i puškomitraljezi: ”FN Minimi”, modifikacija ”L108A1” i ”L7A2GPMG”, britanska verzija ”FN MAG”.
Pored raznih vrsta automatskih bacača granata i druge specijalizovane opreme (bombe i minsko-eksplozivna sredstva raznih vrsta, delovi policijske opreme, itd), pripadnici ove jedinice do tančina poznaju i sovjetsko (rusko) naoružanje koje se nalazi širom sveta.
Moto jedinice
Moto SAS upisan je na njihovom zaštinom znaku: ”Who Dares Wins – ko rizikuje, pobeđuje” (Qui audet adipiscitur). Uveo ga je kao devizu ser D. Stirling (Sir Archibald David Stirling). Postao je toliko popularan da se javlja u masovnoj kulturi (Del Boj u ”Mućkama”, odnosno seriji ”Only Fools and Horces” koristi u vulgarnom obliku ovu izreku).
To je i moto barona Alvingama, predvodnika konzervativaca. Međutim, za naš portal najinteresantnije jeste to da su ga prihvatile (negde doslovno, a negde prilagođeno svojoj sintaksi) jedinice još 13 država: Indije, Francuske, Belgije, Australije, Novog Zelanda, Tunisa, Rodezija, Grčke, Kipra, Izraela, Letonije i Omana.
U ovu grupu svrstavaju i našu državu, mada se Mišićev slogan semantički značajnije razlikuje od engleskog pojma za rizik (”Ko sme, taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred”).
O jedinici je snimljeno više filmova i televizijskih serija, a kreirano je (do sada) čak 11 kompjuterskih igara. Podignuto je i više spomenika i spomen-ploča. Međutim, nije ni ova jedinica savršena, niti čistih ruku. I nju su povremeno potresali skandali u obliku prekoračenja ovlašćenja, surovosti pa i sadizma.
Neke od tih operacija postale su ozloglašene i bacile su veliku senku na ovu jedinicu. Na Giblartaru 1988. godine tokom operacije Flavijus komandosi su hladnokrvno streljali tri nenaoružana dobrovoljca IRA. Britanski sud ih je oslobodio uz obrazloženje da je upotreba sile bila neizbežna.
O njihovoj prljavoj ulozi na Balkanu još jednom preporučujemo tekst Branka B. Bogdanovića. Znajući stepen animoziteta i neprikrivenu ratno-huškačku politiku tokom SVO, ne sumnjamo da SAS i ovom prilikom ispisuje neke od mračnih stranica svoje istorije na jednom od najsurovijih ratišta u istoriji.
