Kijev: Poslednja 2 holandska lovca F-16 sletela u rumunski centar za obuku, dok smo iz Danske dobili 6 unapređenih verzija Block 15

Dva poslednja borbena aviona F-16, koja je Holandija obećala Ukrajini, isporučena su u centar za obuku ukrajinskih pilota u Rumuniji, kako je juče saopštilo holandsko Ministarstvo odbrane.

Holandija, Danska, Norveška i Belgija su se kolektivno obavezale da će Ukrajini isporučiti više od 60 američkih borbenih aviona F-16. Takođe su preuzele odgovornost za obuku ukrajinskih pilota i tehničkog osoblja kako bi ojačale Kijev, ili mu produžili agoniju, zavisno kako ko gleda na ove postupke zapada.

Holandska vlada je u septembru saopštila da će sledeće godine povećati budžet za odbranu za 10%, pozivajući se na rusku operaciju u Ukrajini.

Avioni su se pridružili ostalih 16 već raspoređenih u Rumuniji kako bi ojačali kapacitete za obuku, koji trenutno ima ukupno 18 aviona ovog tipa.

Osnivanjem Evropskog centra za obuku F-16, Rumunija se obavezala da će obezbediti kvalitetno okruženje za obuku sa pristupom najsavremenijim tehničkim resursima i znanju ne samo za rumunske pilote, već i za one iz savezničkih država, uključujući Ukrajinu.

Prva serija rumunskih pilota završila je program obuke u julu ove godine, a četiri ukrajinska trenutno pilota sprovode aktivnosti obuke u okviru Centra.

Danski avioni F-16 počeli su da stižu u Ukrajinu

Danski avioni F-16 počeli su da stižu u Ukrajinu, a Kraljevsko dansko vazduhoplovstvo isporučilo je prvu seriju od šest zastarelih borbenih aviona.

Potvrda stiže od danske premijerke Mete Frederiksen tokom zajedničke konferencije za novinare sa Zelenskim. Frederiksen je takođe otkrila da će još 13 aviona F-16 biti isporučeno u bliskoj budućnosti, ističući “posvećenost Danske jačanju ukrajinskih kapaciteta za vazdušnu odbranu” u kontekstu aktuelnog sukoba.

Prema njenim rečima, program isporuke obećanih lovaca teče po planu i da obuka ukrajinskih pilota F-16 napreduje dobro. „Proces obuke bio je izazovan, ali smo postigli značajan napredak“, izjavila je ona.

„Napredujemo prema planu, a druga i treća serija aviona stići će na vreme.“ Ovaj kontinuirani priliv aviona F-16 predstavlja ključni korak u jačanju borbenih kapaciteta Ukrajine, koja nastoji da modernizuje svoje vazduhoplovne snage opremom na nivou NATO standarda.

Danska i Holandija istakle su se kao „ključni donatori“ ove vremešne vojne opreme, pri čemu je Holandija obećala 42 aviona, a Danska 19. Od ovih 61 obećanih aviona F-16, oko 7 je do sada isporučeno, uključujući šest iz Danske i jedan iz Holandije. Koliko ih je preživelo do sada vrlo verovatno nikada nećemo saznati.

Očekuje se da preostali avioni budu isporučeni u fazama do 2025. godine, dok i Norveška obećava da če se pridružiti sponzorstvu Kijeva. Pored aviona, NATO zemlje isporučuju rakete, rezervne delove i opremu za održavanje ovih aviona, gde Danska i Holandija takođe prednjače.

Obuka ukrajinskih pilota se sprovodi u nekoliko vojnih baza u Evropi i SAD, a proces zahteva vreme zbog složenosti prelaska na zapadne standarde pilotiranja, jezičke barijere i gomile drugih faktora. Prve ukrajinske posade pilota već su operativne.

Ipak, izazovi ostaju značajni. Od prilagođavanja infrastrukture do kontinuiranih pretnji Rusije bazama koje skladište ove avione. Bez obzira na to, zapadni pokrovitelji ostaju uporni u forsiranju Kijeva za nastavak sukoba, dajući im nadu da mogu da uravnoteže rusku vazdušnu nadmoć.

Danski lovci F-16 isporučeni Ukrajini pripadaju serijama F-16AM i F-16BM, što su unapređene verzije osnovnog modela F-16A/B Block 15. Ovi avioni su prošli kroz program MLU (Mid-Life Upgrade), koji im poboljšava borbene kapacitete, a pojedini smatraju da ih ova modifikacija dovodi čak na nivo borbenih standarda četvrte generacije.

Jedna od ključnih karakteristika ovih aviona je unapređeni radar AN/APG-66[V]2, koji omogućava poboljšano otkrivanje vazdušnih i zemaljskih ciljeva, uključujući sposobnost praćenja više ciljeva istovremeno.

Varijante F-16AM/BM opremljene su nešto modernijom avionikom, uključujući multifunkcionalne displeje u pilotskoj kabini, koji povećavaju svest o situaciji i olakšavaju upravljanje složenijim borbenim scenarijima.

Sistem za kontrolu leta [DFLCS – Digital Flight Control System] takođe je unapređen, pružajući precizniju kontrolu i veću stabilnost u kritičnim situacijama. Sistem za samoodbranu poboljšan je upotrebom elektronsko-optičkog indikatora pretnji AN/ALR-69 i sistema za protivmere sa raketama ALE-47.

F-16 Fighting Falcon ukratko

F-16 Fighting Falcon je multifunkcionalni laki lovac četvrte generacije, monoplan sa jednom kobilicom, izrađen po klasičnoj šemi. Avion ima jedan motor u repu. Trup je polu-monokok.

Krilo sa povećanim zamahom glatko se uliva u trup. Ovaj dizajn omogućava stvaranje pomoćne sile podizanja pod povećanim napadnim uglom.

Ugao prednje ivice krila je 40 stepeni. Ispod trupa se nalazi neregulisani kolektor vazduha. Šasija ima hidraulički pogon. A-stub se nalazi odmah iza usisnika vazduha. Lovac ima integralni aerodinamički raspored, bočno težište je pomereno napred, a postoji i visoko osetljiv radar.

F-16 je prvi avion brzine 2 maha u službi američke vojske. Borbena letelica sa resursom od 8.000 sati dizajnirana je za letove i manevre sa preopterećenjem od 9 g.

F-16 ima mnogo modifikacija. Počevši od modela „Blok 25“, smanjena je radarska vidljivost aviona. Tanak sloj zlata nanosi se na površinu vrata nadstrešnice kokpita. Zahvaljujući ovoj inovaciji, incidentno zračenje je ravnomerno raspršeno i ne pada duboko u kabinu. Počevši od verzije Block 32, u proizvodnji usisnika vazduha korišćeni su materijali koji apsorbuju radar.

Avioni Blok 40/42 Night Falcon se proizvode od 1988. Lovci su opremljeni sistemom LANTIRN, radarom APG-68(V), digitalnim sistemom kontrole leta, sistemom za automatsko praćenje terena. Letelica može da nosi vođene rakete AGM-88B.