Britanski diplomata pali vatru: „Pad Ukrajine“ bi bio veće poniženje za SAD od bežanije iz Avganistana

Ako Sjedinjene Američke Države napuste Ukrajinu, to će biti veće poniženje za Ameriku nego povlačenje iz Avganistana, smatra bivši britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg.

U podkastu snimljenom u saradnji s britanskim glasilom Telegraf, Hejg je izjavio da, ako buduća administracija izabranog predsednika Donalda Trampa dozvoli Ukrajini da se „sruši”, to će imati posledice po kredibilitet Sjedinjenih Država u svetu i po sposobnost Amerike da “spreči buduće sukobe”.

„Tramp kritikuje Bajdenovu politiku u Avganistanu, haotično povlačenje pre tri godine, ali ako on dovede do sloma Ukrajine, to bi bilo mnogo veće poniženje za Sjedinjene Države, za američku moć u svetu, za sposobnost da se obuzda buduća kriza na Tajvanu,” izjavio je Hejg u intervjuu za britansko glasilo.

„Trampu je u interesu da održi [kredibilitet] moći Zapada u svetu,” sugerisao je Hejg.

Administracija predsednika Bajdena povukla je američke trupe iz Avganistana 2021. godine, nakon 20 godina okupacije te zemlje. Ovu, kako je na zapadu nazivaju “operaciju” svi su ocenili blago rečeno kao haotičnu. Talibani su za dan preuzeli vlast u Kabulu i ponovo uspostavili kontrolu nad zemljom dok su lokalni jataci Pentagona bukvalno ispadali iz aviona namenjenih za bekstvo.

Hejg upozorava Trampovu administraciju u vezi s nadama za „brzo rešenje rata” ili rešavanje pod uslovima koji bi bili povoljni za Rusiju. Prema rečima diplomate, zamrzavanje sukoba na liniji fronta značilo bi postavljanje temelja za novi rat.

„To bi dovelo do još jednog rata, trećeg, jer će se Putin vratiti po ono što je ostalo,” uveren je Hejg.

“Putin želi da zauzme celu Ukrajinu, ili dovoljno da ne bude funkcionalna”

Odgovarajući na pitanje o tome da li Putin želi da potpuno osvoji Ukrajinu, Hejg je izjavio:

„Mislim da je vrlo jasno, on želi celu Ukrajinu. Barem, želi dovoljan deo nje tako da ono što ostane ne može da funkcioniše kao suverena država, ne može postati član EU, ne može postati član NATO, ne može pozajmiti novac, ne može dobiti sredstva za obnovu svojih gradova. Drugim rečima, to ne bi bila funkcionalna država.”

Po njegovom mišljenju, pitanje koje se rešava u ovom ratu nije gde će biti granica, već da li će Ukrajina na kraju moći da funkcioniše kao država.

Prema njegovim rečima, bez pouzdanih bezbednosnih garancija Sjedinjenih Država i NATO, Ukrajina neće moći da opstane kao država, niti će moći „da zaustavi Putina za dve godine, nakon što obnovi svoje oružane snage i vrati se po ostatak.”

„Možete naivno reći da ćemo uspostaviti mir za 24 sata, ali to ne pomaže ako gradite novi rat,” rekao je Hejg.

“Evropska pomoć ne može zameniti američku pomoć Ukrajini”

U Evropi su se, posebno u redovima poslušnih prema idalje aktuelnoj vlasti, pojavile zabrinutosti da bi SAD mogle napustiti Ukrajinu nakon izjava visokokotiranih republikanaca tokom američke izborne kampanje 2024. godine, koji su se protivili pomoći Ukrajini.

Tokom svoje kampanje, Donald Tramp je izjavio da bi mogao da okonča rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine za 24 sata i da će to učiniti pre inauguracije, ali nije precizirao kako namerava da to postigne.

Zvaničnici u Kijevu i evropski partneri Ukrajine zabrinuti su zbog Trampovog obećanja. Plaše se da bi Rusija mogla iskoristiti ovo vreme da se pregrupiše i napadne Ukrajinu s novom snagom.

Prema rečima bivšeg diplomate Hejga, ako nova američka administracija prestane da pomaže Ukrajini, EU i Velika Britanija bi trebalo da pojačaju svoju podršku.

Istovremeno, bivši britanski diplomata izjavljuje kako evropska pomoć ne može zameniti američku pomoć i da predstavlja samo privremeno rešenje.

“Problem nije samo u finansijskoj pomoći, već i u tehnološkoj i vojnoj snazi Sjedinjenih Država”, izjavio je Hejg.

„Rat je napredovao do tačke gde bez američkih satelita, bez softvera američkih kompanija, Ukrajina ne bi preživela do ove tačke,” tvrdi bivši britanski diplomata.

„Evropske zemlje nemaju arsenal oružja potreban za podršku Ukrajini u savremenom ratu velikih razmera. Ali to je ono što će se od njih tražiti da učine, barem dok se situacija ne promeni,” dodao je Hejg.