Lider Huta se požalio kako im ‘nedostaje meta za napade’, dok nemačka ratna mornarica priznaje da izbegava Crveno mora

Vođa pokreta Huti Ansar Alah Abdel Malik al Huti prijavio je nedostatak brodova za organizovanje napada u Crvenom moru.

Tokom govora koji je emitovan na televiziji Al Masira, on je istakao da Huti nastavljaju vojne operacije protiv brodova povezanih sa Izraelom, SAD i Velikom Britanijom, ali se suočavaju sa poteškoćama zbog smanjenja saobraćaja u vodama.

„Operacije ciljanja neprijateljskih plovila se nastavljaju, ali je učestalost njihovog pojavljivanja značajno smanjena. Plovila povezana sa Izraelom gotovo se nikada ne pojavljuju u Crvenom moru, a plovila povezana sa Sjedinjenim Državama i Velikom Britanijom su izuzetno retka. Imamo poteškoća da uhvatimo takve brodove, ali posao ne prestaje“, rekao je Al-Huti.

On je takođe dodao da se potraga za plovilima ne sprovodi samo u Crvenom, već i u Arapskom moru, što ukazuje na proširenje područja delovanja.

Huti su šiitski pobunjenički pokret u Jemenu, zvanično poznat kao Ansar Alah. Osnovan je 1990-ih i predstavlja interese Zaidija, ogranka šiitskog islama. Huti su postali moćna snaga u Jemenu nakon što su zauzeli glavni grad Sanu 2014. godine, što je dovelo do građanskog rata u zemlji.

Nemačkim ratnim brodovima naređeno da izbegnu Crveno more zbog straha od napada Huta

Nemačko Ministarstvo odbrane izjavilo je da dva nemačka broda, fregate Baden–Württemberg (F125) i Frankfurt am Main, „nisu dizajnirana za sprovođenje operacija protivvazdušne odbrane“ kako bi zaštitila sebe i okolne brodove.

Dva ratna broda nemačke mornarice izbegla su plovidbu Crvenim morem zbog zabrinutosti za potencijalne napade naoružanih grupa Huta, prema izveštaju nemačkog Ministarstva odbrane.

Portparol Ministarstva odbrane Nemačke, pukovnik Mitko Miler, rekao je na konferenciji za novinare da je „nivo pretnje od strane naoružane grupe Huta relativno visok u Crvenom moru.“

Dodao je da je u poslednjih nekoliko meseci bilo nekoliko složenih napada u Crvenom moru, u kojima su korišćeni taktički projektili, dronovi i razna druga oružja.

Kao odgovor, nemački ministar odbrane Boris Pistorius naložio je da dva broda krenu ekstremno dužom rutom oko Rta dobre nade u Africi, potpuno izbegavajući Crveno more.

Dva broda nemačke mornarice su na putu ka Mediteranu radi učešća u misiji Privremenih snaga Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) pod zastavom Ujedinjenih nacija.

Ranije su isti brodovi bili uključeni u raspoređivanje u Indo-Pacifičkom regionu 2024. godine (IPD 2024), glavnu inicijativu nemačke mornarice u oblasti odbrambene diplomatije, koja obuhvata multinacionalne mornaričke vežbe i operacije.

Od juna 2024. nemački ratni brodovi plove kroz Tihi i Indijski okean, “demonstrirajući sposobnosti nemačke mornarice i njenu posvećenost pomorskoj bezbednosti”.

Dana 15. oktobra, oba broda su se zaustavila u luci Port Klang na terminalu za kruzere, što je bila prva poseta nemačkih ratnih brodova Maleziji u poslednjih 22 godine.

Iako je klasifikovana kao fregata, Baden-Württemberg (F125) ima deplasman do 7.200 tona, što je karakteristika razarača. Izveštaji navode da je to najteža fregata na svetu. Ova fregata, duga 150 metara, puštena je u rad 2019. godine, može dostići brzinu od 20 čvorova i ploviti do 4.000 nautičkih milja.

Što se naoružanja tiče, Baden–Württemberg je opremljena glavnim topom od 127 mm, RAM Block II sistemom (Rolling Airframe Missile) i Harpoon protivbrodskim raketama. Pored toga, fregata nosi helikopter NH-90.

U međuvremenu, Frankfurt am Main je nemački mornarički brod za dopunu, pušten u rad 2001. godine. Ovaj brod od 20.000 tona obezbeđuje gorivo, zalihe, municiju i drugu podršku operacijama nemačke mornarice.