Analiza: Da li je srpska raketa ‘Uragan’ kalibra 262 mm završena i spremna za upotrebu?

Na prikazu naoružanja i sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije „Zastava 2024“ je na štandu domaće kompanije „EDePro“ kao glavni eksponat bila izložena i najmoćnija raketa na ovom štandu „Uragan“ kalibra 262 mm.

Ova raketa je javnosti poznata već sedam godina kada je prvi put bila izložena kao raketa „Jerina 2“ u kalibru 267 mm na sajmu naoružanja i vojne opreme „Partner 2017“ i namenjena za lansiranje iz samohodnih modularnih višecevnih raketnih sistema „Tamnava“ i „Šumadija“.

U međuvremenu je prekalibrisana na kalibar 262 mm, što odgovara kalibru raketa koje se lansiraju iz samohodnih višecevnih lansera raketa „Orkan II“ kojih ima četiri u Vojsci Srbije i koji se i danas koriste u mešovitoj artiljerijskoj brigadi lociranoj u Nišu , a koji je nastao kao improvizovano rešenje od delova sistema konstruisanih za originalni višecevni bacač raketa M87 „Orkan“, koji su se posle raspada SFR Jugoslavije našli u Srbiji.

Značaj rakete „Uragan“ kao najmoćnije rakete višecevnog raketnog sistema „Tamnava“ i slabije od dva tipa raketa koji bi trebalo da lansira višecevni raketni sistem „Šumadija“ je u tome što od njenog završetka zavisi i kompletiranje i upotreba dva navedena domaća raketna sistema.

Višecevni raketni sistem „Tamanva“ je prodat Kipru za njihovu Nacionalnu gardu i on je trenutno u izradi u pogonu kompanije „Jugoimport-SDPR“ na bazi kamionskih šasija pogona točkova 8×8 kompanije MAN, a njegova finalna montaža se odvija u pogonima kompanije „Utva“ u Pančevu koja je deo navedene kompanije koja je i integrator srpske odbrambene industrije. 

Ono što je poznato je da će ovi višecevni lanseri raketa biti za sada opremljeni samo sa modulima za lansiranje raketa kalibra 122 mm „Grad“ koje Nacionalna garda Kipra poseduje u svom Arsenalu.

Zato je raketa „Uragan“ značajna da bi višecevni raketni sistemi iz Srbije bili potpuno operativni u skladu sa predviđenim taktičko-tehničkim karakteristikama.

U razgovoru sa inženjerom kompanije „EdePro“ sam saznao da je ova raketa što se ove kompanije tiče i raketnog motora koji oni proizvode potpuno uspela kao proizvod u sferi raketnih tehnologija, po čemu je ova kompanija poznata ne samo u Srbiji, već i kod kupaca širom Sveta.

Raketa „Uragan“ kalibra 262 mm je za razliku od rakete „Jerina 1“ nevođena artiljerijska raketa namenjena za snažnu vatrenu podršku i taktičko dejstvo po dubini neprijateljskih pozicija.

Za ostvarivanje smanjenog dometa, gađanje preko prepreka, kao i ostvarivanje velikog upadnog ugla koristi se kočioni prsten na raketi.

Ova raketa ima izizetnu malu kružnu grešku na cilju na maksimalnom dometu koja iznosi manje od 1% njenog maksimalnog dometa koji se postiže savremenim projektovanjem i strogom kontrolom kvaliteta u njenoj izradi.

Namenjena je za uništavanje protivničkih motorizovanih i pešadijskih jedinica u zonama njihove koncentracije, u maršu i u borbenim formacijama, artiljerijskih i minobacačkih baterija, PVO jedinica i logisitčkih objekata.

Maksimalni domet ove rakete je skoro 71 km, njena masa pri poletanju je 410 kg, dok je njena dužina 4275 mm.

Radijus efikasnog dejstva na cilju bojeve glave je od 65 do 75 metara, a broj fragmenata za parčadno dejstvo bojeve glave iznosi 18200 komada.

Prefragmentacijom bojeve glave se postiže varijacija mase fragmenata, što doprinosi njenoj različitoj nameni od uništenja žive sile do lako oklopljenih borbenih i neborbenih vozila, kao i lakše utvrđenih položaja protivnika.

Raketno gorivo za pogon ove rakete je savremena mešavina odnosno termoplasitčno kompozitno gorivo vrhunskih karakteristika sagorevanja. 

Ono što je ostalo do danas nepoznato široj javnosti, a što mi je rečeno na štandu ove kompanije da raketa „Uragan“ nije do danas testirana u letu, odnosno da je ispitan samo rad motora na test poligonu kompanije „EdePro“.

Ostaje da se sačeka da predsednik Srbije zamoli predsednika Egipta El Sisija, da našoj vojnoj industriji dozvoli testiranje raketa i drugih projektila dugog dometa na test poligonima u ovoj zemlji, kako bi mogle da budu verifikovane od strane stručnjaka Tehničko-opitnog centra i time dobili potvrdu za uvođenje u naoružanje Vojske Srbije i za prodaju stranim korisnicima.