Nekome rat, nekome brat: Kakvo je finansijsko stanje Ukrajine i koliko Kijev košta sukob?

Tokom SVO ova izreka pokazala se ponovo tačnom. Nezavisno od toga što je Ukrajina već bila duboko korumpirana, neko će dodatno dobro napuniti džepove; drugi će popuniti svoj budžet i ojačati vojno-industrijski sektor, a znamo i ko.

Kao što znamo ko će najviše izgubiti. Kada se neka država brani onda su rat i vojna industrija (sprovedena kroz ratnu privredu) isključivo potrošači, a to košta. Braniocu ostaje nada da će se odupreti, pa zatim u mirno doba nekako sanirati štetu. Kako to izgleda na primeru Ukrajine?

Prema najnovijim računicama, ukupna cena štete u Ukrajini, od početka SVO, iznosi 1.164 triliona dolara! Podatak je iznesen u ”Komsomolskoj pravdi”, a na osnovu istraživanja Kijevske škole ekonomije (Київська школа економіки -KСE). Koliko je ovaj podatak pouzdan ne znamo, jer i on može biti deo medijskog rata.

Ova referentna institucija konstatovala je da su najznačajniji gubici iskazani u trgovini i proizvodnji. Ekonomija je izgubila oko 450,5 milijardi dolara tokom prve dve godine; na to treba dodati 410 milijardi dolara u industriji (uključujući građevinastvo i usluge), i 83,1 milijardu dolara u poljoprivredi.

Takođe, veliki su gubici u sektoru energetike i transporta – 43,1 milijarda dolara i 38,8 milijardi dolara očekivanog prihoda s kojim se računalo, a koji se neće ostvariti iz poznatih razloga. Ukrajinski ekspert koji piše za analitičku agenciju ”Neftrinok” (”Naftno tržište”) Aleksandar Sirenko, upozorio je da će se Ukrajina vrlo brzo suočiti s višim cenama goriva zbog povećanja akciza i mogućeg dokupljivanja gasa iz EU.

Naravno, ako se nastave ovakve akcije Rusa, to će povući i dalji pad proizvodnje, kako zbog nedostatka kadrova koji se mobilišu, tako i zbog fizičkog uništenja pogona koji su se preorijentisali na ratnu privredu, te time postali i legitimni ciljevi demilitarizacije. Očekuje se i uvođenje ”poreza na rat”, a banke će morati da menjaju poresku i kamatnu politiku. 

Čemu nas još može naučiti SVO?

SVO nam pokazuje ono što mnogi analitičari ili previđaju, ili prećutkuju. Totalni rat nije samo osvajanje teritorija, uništavanje žive sile i materijalno-tehničkih sredstava. Ukrajina je velika zemlja, pa su i štete u apsolutnim i relativnim brojkama kolosalne. Već u martu 2022. godine, početkom SVO, deset regiona koji daju polovinu BDP države bilo je zahvaćeno neprijateljstvima.

U poređenju s istim periodom godinu dana ranije, BDP je za samo mesec dana u prvom kvartalu 2022. godine smanjen za 19,1%, a u drugom za 37,2%. U prvih šest meseci projekcije godišnjih gubitaka BDP kretale su se od 33,4% do 45%. Rat je doveo do najvećeg ekonomskog pada u istoriji nezavisne Ukrajine.

Prema procenama Ministarstva trezora, već posle mesec dana, trećina privrede nije radila, a budžetski deficit je porastao na pet milijardi dolara mesečno (!), u odnosu na predratne procene projektovanih, podnošljivih 600 miliona dolara.

Bez obzira na veliki priliv kredita, kratkoročnih pozajmica pa i donacija od strane Zapada, ispostavilo se da ono što su vojni analitičari potcenjivali – lagani hod ruske intervencije (taktika ”kokošijeg kljuckanja”), jeste jedno od njenih glavnih oružja. SVO traje, novčana sredstva se troše i nisu neiscrpna.

Ekonomisti lako mogu da proračunaju, na osnovu ekstrapolacije trenda, kada će se dodirnuti dno. Iz toga proističe pitanje –  kada Zapad više neće moći da finansijski pomaže Ukrajini, ili – kada će dodaći ”duplo dno”?

Da podsetimo, Jevreji, koji su dobitnici jedne trećine Nobelovih nagrada za ekonomiju pa im treba verovati, imaju praksu duplog dna, rezervi koje se ne diraju.  Simbolično govoreći, finansijeri će doći do one tačke posle koje više ne smeju da ugrožavaju sebe.

To dobro znaju i u Ukrajini, pa je Narodna banka Ukrajine već 21. jula 2022. godine devalvirala nacionalnu valutu (grivna – griva) za 25% prema američkom dolaru, nadajući se da će ta mera održati ekonomsku stabilnost u ratnim uslovima.

Međutim, devalvacija je vrtlog iz kog se teško može izvući ekonomija u takvim okolnostima. Neki izvori tvrde da je ona u nekim periodima bila trocifrena, ali niko se ne oglašava s tačnom brojkom. 

OUN i Međunarodna oranizacija rada (ILO) procenili su da je Ukrajina već u maju, samo dva i po meseca od početka SVO, izgubila 4,8 miliona radnih mesta, ili oko trećine predratnog nivoa. Prema oktobarskim podacima, od 6,2 interno raseljenih lica, trećina je bila nezaposlena.

Međutim, kada je SVO ušla u drugu fazu, ratna privreda Ukrajine napregla se, pa je oko 80% preduzeća radilo s najmanje polovinom kapaciteta, u poređenju sa 57% u maju.

Došlo je do masovnih otpuštanja i teškoća u pronalaženju posla. Država je morala da poveća rezervu za vojno osoblje koje učestvuje u neprijateljstvima. U julu 2023. godine ”Blumberg” (”Bloomberg” – privatna finansijska, softverska i medijska korporacija smeštena na Menhetnu, Njujork) piše da su od šest miliona izbeglica koje su napustile zemlju, 68% bile žene, od toga je 2,8 miliona bilo radno sposobnih.

Nemogućnost Kijeva da ih vrati u zemlju, Ukrajinu košta 10% predratnog BDP ili 20 milijardi dolara godišnje! Ministarstvo ekonomije Ukrajine pri tom saopštava da državi nedostaje oko 4,5 miliona radnika i preduzetnika koji bi mogli da ispune zadatke posleratne obnove…Ali niko ne zna kad će to početi.

Prema statistici, na svakih 100.000 Ukrajinaca koji ostanu u inostranstvu, BDP će padati za 0,5%. Već u prvoj godini SVO, podsetimo, BDP je smanjen za trećinu. To istovremeno govori koliko je Ukrajina bila bogata i prosperitetna država koja je ušla u neverovatnu avanturu, nanoseći sama sebi ogromnu štetu. 

Kako je koja oblast do sada oštećena?

Transport je pretrpeo velike štete, ne samo u Ukrajini. Ona je morala da zatvori svoj VaP za komercijalnu avijaciju, čime su bile pogođene i evropske avio-kompanije. One su, pored toga što nisu mogle da koriste vazdušne koridore, povukle svoje osoblje, članove porodica i prestale za davanjima po komercijalnoj osnovi.

U velikim gradovima (Harkov, Kijev), metro je postao sklonište od bombardovanja. Građani su boravili po nekoliko meseci u stanicama, dok u maju vlasti nisu ponovo pokrenule saobraćaj na pojedinim linijama.

Železnica je postala jedan od najvažnijih načina transporta, mada je njena infrastruktura izložena napadima, jer je istovremeno mogu koristiti i vojne strukture. Pokušavajući da olakšaju dislokaciju stanovništva, Ukrajinske železnice su ukinule naplatu karata na evakuacionim vozovima, što je dodatno smanjilo prihod, ali i brzinu kretanja za više od dva i po puta.

Većina morskih luka na Crnom moru (Azovsko more s priobaljem kontroliše Rusija) od početka SVO je zatvorena, ili im je rad otežan tako što su postale legitiman vojni cilj primajući pošiljke vojne pomoći.

Prema izveštajima Carinske službe prihod od carina iznosi svega 15% u odnosu na mirnodopsko vreme. U blokiranoj luci Odese koja je učestvovala s 20% prihoda, carina ne radi. Energetika i industrijska proizvodnja direktno i vrlo brzo su takođe osetile posledice SVO.

Nestašica goriva već početkom marta zatvorila je preko 7.000 benzinskih stanica. To je dovelo do velikih redova, gubitka vremena, ilegalne trgovine, a ograničenje je iznosilo 10 litara po stanovniku.

Zbog nivelacije cena, naftne kompanije i petrohemijska industrija morale su da prodaju gorivo i druge proizvode jevtinije od njegove nabavke (!) kako ne bi sve stalo. Uništavane su i uništavaju se rafinerije (najveća rafinerija nafte u Kremenčugu je razorena).

U maju je Ukrajina mogla da isporuči samo 70% od potrebnih 540.000 tona naftnih derivata. Sve to je povuklo za sobom povećanu potražnju, više cene, carine na uvoz nafte, crno tržište, itd.

Ni to nije sve. Ukrajina je izgubila većinu svojih rezervi uglja jer je Donbas najvećim delom pod ruskom kontrolom, ili u zoni ratnih dejstava.

Prema analizi ”SecDev” (konsultantska kompanija u Otavi, Kanada) Rusija sada kontroliše nalazišta energije, metala i minerala u iznosu od najmanje 12, 4 triliona dolara (!).

Proizvodnja uglja smanjena je za trećinu, a da bi ublažile energetsku krizu, ukrajisnke vlasti obustavile su sav izvoz energenata iz zemlje. To je povećalo deficit u spoljno-trgovinskom poslovanju.

U novembru 2022. godine proizvodnja električne energije pokrivala je 70% potražnje, a budući događaji (razaranje kapitalnih, čvornih trafopolja i stanica) samo su dodatno pogoršali to stanje.  

Kako je reagovala država?

Narodna banka Ukrajine reagovala je suspenzijom deviznog tržišta zemlje, ograničivši podizanje gotovine i zabranivši izdavanje deviza stanovništvu posle proglašenja vanrednog stanja. Tom odlukom ograničen je iznos, jer su građani mogli dnevno da podignu najviše 100.000 grivni (oko 3.300 dolara) što je značajno uticalo na poslovanje i poverenje u banke.

Uveden je i privremeni moratorijum na sva prekogranična plaćanja iz Ukrajine, što je blokiralo, uz neke izuzetke, sve transfere za inostranstvo. Zabranjena je kupovina deviza građanima Ukrajine, osim u slučajevima preferencijalnog plaćanja. To je izazvalo i kolaps ukrajinskih evro-obveznica.

U isto vreme, prinos na dolarske obaveznice je u februaru ove godine porastao. Zajmovi po međunarodnim obveznicama zamrznuti su na dve godine. Odnos prema gomilanju dugova po osnovi vojne pomoći je dodatno otežao ionako težak položaj ukrajinske ekonomije koja je izvor solventnosti ove države.

Vojna pomoć i zajmovi direktno vezani za ratna dejstva su posebna tema i njoj ćemo se u nekom od tekstova posvetiti. Vrlo je teško, s obzirom da je reč i o stepenu tajnosti, tačno izračunati koliko je, čega i u kojoj vrednosti Ukrajina dobila samo za rat. U svakom slučaju, posledice, čak i da se ovog trenutka prekinu neprijateljstva, biće otklanjane decenijama. 

Da će to biti izuzetno težak posao bez radikalnih, pa i surovih rezova u društvu, neka posvedoči i vest koja je objavljena četvrtog oktobra ove godine.

Pretresena je kuća Tetjane Krupe, rukovodioca Centra medicinsko-socijalne ekspertize, člana Oblasnog saveta Hmeljnicke oblasti, zaslužnog lekara, itd, itd. Njena služba je odlučivala o invalidnosti u miru, a u ratu o sposobnosti mobilisanih za vojnu službu, dok joj je muž jedan od rukovodilaca poreske uprave. Na njenom radnom mestu nađeno je 100.000 dolara, u kući 5.244.000 dolara, 300.000 evra i pet miliona grivnji.

Pokušala je da iz kuće izbaci torbu s pola miliona evra. Kada je reč o nepokretnostima, tu su 30 objekata u raznim gradovima, devet automobila, vile u Austriji, Španiji i Turskoj, devizni računi u inostranstvu…

A u policiji je jedna od prvih lekcija: ”Još se nije rodio lopov koji je rekao – dosta mi je”. Da li će ukrajinska država uspeti prvo da očisti svoje redove, pa da onda krene u obnavljanje, veliko je pitanje, kada je ovakva beskrupulozna, krajnje drska korupcija zastupljena čak i u najtežnim ratnim danima.