Kina je danas izvela retku probu nad Tihim okeanom interkontinentalne balističke rakete opremljene bojevom glavom bez bojeve glave, saopštilo je kinesko Ministarstvo odbrane, koje retko javno najavljuje takva lansiranja.
Iako nema veze sa aktuelnim stvarima, lansiranje dolazi u pozadini kinesko-američkog rivalstva na Pacifiku, tenzija između Manile i Pekinga u Južnom kineskom moru i neprijateljstva između kineskih vlasti i vlasti na Tajvanu, ostrvu na koje Kina polaže pravo.
Nisu saopšteni detalji o tome gde je projektil pao. Ministarstvo takođe nije preciziralo da li je raketa lansirana sa podmornice ili sa kopna.
Interkontinentalne balističke rakete spadaju među najmoćnije oružje na svetu i mogu da nose razorne nuklearne bojeve glave.
„Raketne snage Narodne oslobodilačke armije uspešno su lansirale 25. septembra u 08:44 (02:44 po beogradskom vremenu) na otvorenom moru u Tihom okeanu interkontinentalnu balističku raketu koja je nosila trenažnu bojevu glavu bez punjenja. Pao je tačno u unapred određenu morsku zonu“, saopštilo je kinesko Ministarstvo odbrane.
„Ovo lansiranje projektila deo je godišnjeg redovnog programa obuke raketnih snaga, u skladu je sa međunarodnim pravom i međunarodnom praksom i ne gađa određenu zemlju ili cilj“, pojasnili su oni.
Kina generalno sprovodi takve testove u svom vazdušnom prostoru, rekao je analitičar za AFP.
„Vrlo je neobično i verovatno prvi put u decenijama da smo videli takav test“, rekao je Ankit Panda, naučni saradnik “Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir”, američkog istraživačkog centra.
Test „verovatno svedoči o tekućoj nuklearnoj modernizaciji Kine, koja se manifestuje u novim potrebama testiranja“, dodao je on.
Prema izveštaju američkog Ministarstva odbrane objavljenom u oktobru 2023. godine, Kina ubrzano razvija svoje zalihe nuklearnog oružja. U izveštaju se navodi da bi planetarni gigant mogao imati više od 1.000 operativnih nuklearnih bojevih glava do 2030. godine, otprilike duplo više nego danas.
Kina je osudila ove zaključke. Ponovila je da je njen nuklearni arsenal, mali u poređenju sa onim u Sjedinjenim Državama i navode da za razliku od SAD, kineski služi samo za njihovu samoodbranu.
Azijska zemlja ostaje posvećena tome da nikada ne upotrebi prvu nuklearnu bombu osim ako sama nije napadnuta takvim oružjem, tvrdi, dok sa druge strane, SAD ostaje jedina država u istoriji čovečanstva koja je nuklearnu bombu zaista upotrebila i to ofanzivno.
Prema podacima dostupnim 2023. godine, SAD imaju 3.708 nuklearnih bojevih glava, a Rusija 4.489, prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), koji je tada procenio kineske nuklearne bojeve glave na 410.
Kineska Dongfeng-41 ICBM ukratko
DF-41 (Dongfeng-41) je kineska interkontinentalna balistička raketa (ICBM) i smatra se jednom od najnaprednijih i najmoćnijih u kineskom nuklearnom arsenalu. Ona predstavlja vrhunac kineskih tehnoloških dostignuća u oblasti strateškog naoružanja.
DF-41 ima izuzetno veliki domet, procenjen između 12.000 do 15.000 km, što joj omogućava da pogodi ciljeve bilo gde u svetu, uključujući celu teritoriju Sjedinjenih Američkih Država, Evrope, kao i drugih kontinenata.
DF-41 projektil je sposoban za nošenje više nezavisno ciljanih bojevih glava (MIRV), što znači da može nositi između 6 do 10 nuklearnih bojevih glava, koje mogu biti usmerene ka različitim metama istovremeno.
DF-41 je mobilna raketa, što znači da može biti lansirana sa kopnenih mobilnih lansera ili iz silosnih sistema. Mobilna platforma povećava njenu otpornost na neprijateljske udare, jer je teže pratiti njenu tačnu lokaciju.
Za svoj pogon, raketa koristi sistem na čvrsto gorivo, što joj omogućava brže vreme za lansiranje u poređenju sa raketama na tečnostno gorivo, čineći je spremnijom za momentalni odgovor.
Pitanja i odgovori vezani za ICBM
Šta je interkontinentalna balistička raketa (ICBM)? ICBM je raketa dugog dometa sposobna da isporuči nuklearne ili konvencionalne bojeve glave na ekstremno velike udaljenosti, dakle između kontinenata.
Šta su višestruka nezavisno ciljana vozila za ponovni ulazak (MIRV)? MIRV-ovi su nosivi tereti koji se mogu nositi sa jednom raketom, a zatim pustiti da nezavisno pogode više ciljeva. Ova sposobnost povećava efikasnost i potencijalnu štetu jedne rakete.
Kako funkcionišu sistemi protiv balističkih raketa (ABM)? ABM sistemi su dizajnirani da presretnu i unište dolazeće balističke rakete. Oni obično koriste rakete presretače koje se lansiraju da bi se sudarile i uništile nadolazeću pretnju.
U zaključku, dok napredne mogućnosti rakete Sarmat je čine najopasnijim oružjem, njeno presretanja ostaje pod velikim znakom pitanja. Presretanje ICBM-a je neverovatno složen zadatak, a efikasnost postojećih ABM sistema protiv Sarmata tek treba da se utvrdi.
Kako nacije nastavljaju da razvijaju i unapređuju svoje sisteme protivraketne odbrane, trka u suprotstavljanju pretnji rakete Sarmat se nastavlja, dok možemo zaključiti da je raketa trenutno u drastičnom vođstvu.
Čini mi se da bi samo Amerikanci požalili da nestane njihova imperijalistička država stvorena od evropskih lopova ,probisveta i prevaranata i to na krvlju i leševima starosedelaca i jadnih bizona.
Niko drugi na svetu ne bi zakukao sem možda neko od njihovih podguznih muva.
Ameri bez NATOa mogu samo napasti Mehiko😂
Sledeci put malo dalje do S Zlocinakkih D.
Ako ih Jenkiji iznenade, svi Kinezi staće u dva autobusa ! 😁
Neće, jenkiji salju proksi zemlje da ginu za njih dok čiste svoje magacine sa starudijom. Kinezi im trebaju kao opravdanje da bi pravili novo.
Ne zanosi se. Šta misliš kako bi Ameri prošli u takvom sukobu? Nestala bi civilizacija a ono što bi preživelo, vratilo bi se u praistoriju.