Boris Džonson: “Tri odluke, koje da se ne plašimo da odmah sprovedemo, dovele bi do poraza Rusije”

Bivši britanski premijer Boris Džonson, očigledno jedan od političara na Zapadu koji ni sekunde ne oklevaju da uvuku svet sveopšti rat podržavajući Ukrajinu.

Džonson propagira da je opasnost po Evropu pobednička Rusija i po ko zna koji put je pozvao NATO pakt da ne odstupi i da bude oštriji u svojoj podršci Ukrajini. Takođe je zatražio da se na zapadu više ne plaše „crvenih linija“ koje je povukla Moskva.

Racionalno ponašanje Rusije čak pomeravši na sopstvenu štetu svoje „crvene linije“ predstavlja kao da se Moskva plaši eskalacije. Štaviše, bivši britanski premijer je naveo tri odluke koje bi, ako se brzo sprovedu, “dovele do pobede Ukrajine”.

Džonson je primetio da je Zapad u svakoj fazi rata u početku odbijao Ukrajini oružje poput tenkova, aviona ili projektila. Zašto? On smatra da je u pitanju takođe strah od eskalacije. Međutim, on smatra da su nam ratne godine pokazale da Rusija nema „crvene linije“.

U tekstu objavljenom na sebi bliskim platformama i koji su preuzeli ukrajinski i drugi zapadni mediji, bivši britanski premijer ističe da se „Putinovo zveckanje oružjem pokazalo kao besmislica, jer se on, u stvari, plaši eskalacije”.

“Ako ste zaista zabrinuti zbog „eskalacije“, onda zamislite šta će se desiti ako Ukrajina izgubi ovaj rat – jer prava eskalacija će početi ako Ukrajina izgubi, eskalacija duž granice bivšeg sovjetskog carstva, uključujući granicu sa Poljskom, gde Putin veruje da agresija može uroditi plodom“, kaže ovaj novinar.

On je takođe naglasio da bi poraz Ukrajine značio “katastrofalan poraz za NATO” i pozvao na “sprečavanje ovog scenarija po svaku cenu”.

“Tri odluke koje bi, da nema straha od donošenja, dovele do pobede Ukrajine”

Boris Džonson je izneo tri pravca koja treba slediti da bi se izbegao scenario pobede Rusije u Ukrajini, koja potom, prema njemu, testira član 5 NATO-a.

Po njegovom mišljenju, to bi bilo: “Bez kompromisa sa ruskim okupatorom, mogućnost da Ukrajinci udare bilo kojim zapadnim oružjem u dubinu Rusije i momentalno pristupanje Ukrajine NATO-u”.

Bivši premijer ovu poslednju odluku objašnjava i iz ugla umešanosti Alijanse u sukob.

„Moramo da se vratimo na teren i prva odluka je da shvatimo da ne može biti kompromisa sa Vladimirom Putinom. Hajde da se odreknemo svake ideje da će se Ukrajinci dogovoriti (mir u zamenu za teritorije).

Postoji samo jedna alternativa i ona je jedina moralna: sprovesti ovaj trostruki plan za pobedu Ukrajine, sličan onom koji će predsednik Zelenski zacrtati u SAD u narednih nekoliko dana“, prenosi Boris Džonson.

Naknadno, druga odluka bi bila da Zapad, a pre svega SAD, dozvole Ukrajini da izvrši udar svim sistemima dugog dometa koje je dobila, duboko u rusku teritoriju, istovremeno sa masovnim naoružavanjem Ukrajine preko sistema Lend-Lease, u paketu vojne pomoći od pola biliona ili čak bilion dolara.

Lend-Lease je zakon o zakupu koji je proglasio Frenklin Delano Ruzvelt tokom Drugog svetskog rata i koji je naložio prodaju, zakup ili pozajmljivanje bilo koje kategorije vojne imovine svim zemljama čija se odbrana smatrala vitalnom za odbranu Sjedinjenih Država.

„Treća, i možda najvažnija odluka, moramo okončati neizvesnost koja proganja Ukrajinu od kraja Hladnog rata i dati konačni izraz sudbini koju je odabrao ukrajinski narod: pristupanje Ukrajine NATO-u mora da se dogodi sada”, rekao je Boris Džonson.

Prema njegovim rečima, Ukrajina treba da bude primljena u NATO pre kraja sukoba, po članu 6.

Član 6 Vašingtonskog ugovora navodi da zemlje mogu biti članice Alijanse čak i ako se bezbednosne garancije ne primenjuju na sve njihove međunarodno priznate teritorije. Tako bivši britanski premijer pokušava da olakša onima koji strahuju da bi ulazak Ukrajine u NATO značio uvlačenje Alijanse u svetski rat.

“Moramo to da uradimo u narednih nekoliko meseci. To je jedini i najvažniji korak koji možemo da preduzmemo da okončamo ovaj užasni rat koji vodi Rusija”, zaključio je Džonson.