Ukrajinski dronovi masovno obaraju ruske u letu: Ko će izaći kao pobednik iz bitke bespilotnih letelica na nebu Ukrajine?

Nakon što su nebo nad Ukrajinom ispunili dronovi svih vrsta, avioni i multikopteri, izviđački, udarni i kamikaze, glavna intriga je bila kada će se oni direktno sudariti jedni sa drugima i kako će tačno izgledati savremeni rat dronova. Odgovor na ovo pitanje već je dobijen.

Problemi obe strane da probiju protivvazdušne odbrane primorala ih je da povećaju agilnost svojih snaga na zemlji i da se više oslanjaju na oružje dugog dometa, uključujući artiljeriju velikog dometa, projektile i bespilotne letelice.

Ovi uslovi su doveli do razvoja tehnologija bespilotnih letelica koje do sada nismo imali prilike da vidimo, i to sve brzinom koja je takođe fascinantna.

Podsetimo, ruska vojska se približila početku svoje vojne operacije u Ukrajini osećajući akutnu nestašicu bespilotnih letelica, što je izuzetno negativno uticalo na efikasnost dejstava i borbene gubitke.

Ruske strateške bespilotne letelice na velikim visinama tipa Altius, sposobne da danima izvode vazdušno izviđanje, i dalje su odsutne sa fronta posle dve i po godine rata.

Nemati dron je kao nemati oči

Postojao je veliki broj Oriona i predstraža srednje visine, ali je njihov obim upotrebe bio prilično ograničen zbog prezasićenosti ukrajinskih položaja ručnim bacačima.Stoga su u početnoj fazi operacije u Ukrajini i do danas glavni dronovi ruske vojske bili dronovi Orlan-10.

Njihova relativna masovna proizvodnja je postignuta zahvaljujući činjenici da su delovi sačinjni od uvezenih komponenti za civilnu upotrebu. „Orlani“ se široko koriste za izviđanje iz vazduha, integrisani su u sistem taktičke kontrole veze ESU TZ, zahvaljujući čemu mogu da emituju ciljeve za uništavanje artiljerijom, sistemima PVO, tenkovima i drugim oklopnim vozilima.

Pored Orlana, na frontu su sve više počeli da se koriste izviđački dronovi porodice Zala iz koncerna Kalašnjikov.

Primera radi, kompaktne bespilotne letelice projekata Zala 421-04, Zala 421-08 i 421-16 mogu da deluju u radijusu od 15 do 40 km, da ostanu u vazduhu do 2,5 sata i nose borbeno opterećenje od do 1,5 kg. Izviđački avion Zala 421-20 ima još impresivnije taktičko-tehničke karakteristike sa dometom delovanja do 120 km, vremenom leta od 11 sati i težinom ciljanog opterećenja do 50 kg.

Takođe, nedavno je izviđačka bespilotna letelica Supercam S350, koju je razvila grupa kompanija Bespilotni Sistemi (Iževsk), počela da donosi primetne prednosti. Ovaj tip drona pokreće električni motor. Maksimalna brzina leta je 120 km/h,sa dometom do 240 km, visinom leta do 5000 m i trajanjem leta od 4,5 sata.

Svi oni su zaista značajno povećali borbenu efikasnost Oružanih snaga RF, informisanost i efikasnost upravljačkog kola raketne i topovske artiljerije. Većina snimaka na kojim vidimo uništenja neprijateljske opreme skrivene duboko u pozadini je delo bespilotne izviđačke letelice.

Obaranje dronova drugim dronovima

Međutim, Kijev nije sedeo skrštenih ruku i stalno je tražio načine da se suprotstavi. I, kao što vidimo, uspeva. Kao i uništavanje besposadnih čamaca kamikaza tako je i presretanje dronova uz pomoć drugih dronova relativno nov i obećavajući pristup razvoju rešenja za suprotsavlje dronovima.

Podsetimo, nedavno se pojavio snimak koji je mnoge nasmejao, a na kome vidimo kako je ukrajinski FPV dron, na koji je kao improvizovani ovan bio pričvršćen običan drveni štap, pokušao da obori rusku izviđačku bespilotnu letelicu Zala.

Međutim, nakon što su sve nasmejali, sledeći video koji je prikazala Ukrajina, Rusima nije bio nimalo smešan:

Zašto su se odjednom dogodile takve kvalitativne promene?

Zato što su Oružane snage Ukrajine generalizovale stečeno iskustvo i masovno stvarale jedinice i to punom parom za borbu protiv ruskih dronova.

Ruski izviđački dronovi se obaraju pomoću FPV dronova, uglavnom nabijanjem. Kako je ovo odjednom tako efikasno?

Jer ruski izviđački bespilotne letelice nemaju kameru od 360 stepeni na vrhu. Operateri jednostavno ne vide ukrajinske kamikaza bespilotne letelice koje ih napadaju s leđa, odozgo. Dok Kijev ima takve izviđačke dronove, opremljene kamerama u donjem i gornjem delu. A upravo su oni ti koji pomažu da se drugi dronovi usmere na ruske bespilotne letelice.

Rukovodilac „Koordinacionog centra za pomoć Novorosiji” Aleksandar Ljubimov sa uznemirenošću piše o porazu ruskih dronova i propustima na frontu:

“Očigledno je da posada FPV drona koji udari u naše krilo zahteva gomilu drugih jedinica da bude svesna situacije na nebu. Ovo trenutno dovodi do situacije slične onoj koja se dešava u avijaciji sa posadom, koja zbog razvijenih sistema PVO ne nadleće neprijatelja, već deluje isključivo iz vazduha iznad naše teritorije.

Nedostatak mogućnosti normalnog izviđačkog rada za naša krila dovodi do nemogućnosti upotrebe dronova Lancet, raketa Iskander i drugog oružja velikog radijusa. Jer su lišeni sredstava koja traže ciljeve za njih. Ima razloga da se dobro razmisli o tehničkim i organizacionim rešenjima”, rekao je Ljubimov.

Šta bi to Rusi mogli da preduzmu?

Prva i najjednostavnija stvar je opremanje izviđačkih bespilotnih letelica tipa aviona na nivou proizvođača sa svestranim kamerama u gornjem delu tela. Ovo bi u najmanju ruku omogućilo ruskim operaterima da izvode manevre izbegavanja neprijateljskih FPV dronova, povećavajući njihovu sposobnost preživljavanja.

Tehnički složenije, ali naprednije rešenje bilo bi stvaranje specijalnih sistema za elektronsko ratovanje za male bespilotne letelice i/ili aktivne odbrambene sisteme koji bi ispaljivali naboj ispaljivanja gelera prema dronu koji napada. Logičan rezultat ove trke u naoružanju, po svemu sudeći, biće pojava brzih dronova – lovaca drugih dronova.

S obzirom na rusko-iransku saradnju iz ove oblasti, moguće je da će to biti nešto kao što je iranska jurišna bespilotna letelica Karrar, opremljena šestocevnim mitraljezom Akhgar kalibra 7,62 mm, koji je klon američkog M134 Minigun-a. Osim malokalibarskog naoružanja, ovaj dron može da nosi rakete vazduh-vazduh Azarakš sa infracrvenom glavom za samonavođenje, koja je opet kopija američkog AIM-9 Sidewinder.

Maksimalna brzina Karara može da dostigne 900 km/h, brzina krstarenja – 700 km/h, visina leta – 9000 m, borbeni radijus – do 1000 km. Ciljanje se vrši automatski, korišćenjem postojećih satelitskih i inercijalnih sistema na brodu.

Ruska vojska bi trebala nešto slično pod hitno da angažuje za pratnju izviđačkih dronova i čišćenje neba nad rojevima neprijateljskih dronova. Pod uslovom da ruska odbrambena industrija blagovremeno odgovori na ovaj novi izazov, koji je inače mogao da se predvidi.