Tajvan: Kina još nema kapacitet da nas napadne, nisu sposobni za invaziju “velikih razmera”

Kina nije sposobna za invaziju “velikih razmera” na Tajvan, saopštilo je ministarstvo odbrane te ostrvske države u kineskoj proceni pretnje poslanicima. Međutim, još uvek ima druge načine da ugrozi Tajvan i postavlja nova napredna oružja.

Ministarstvo odbrane Tajvana svake godine priprema “procenu kineske pretnje”, a ovogodišnja je odmah došla u ruke zapada, izveštače Rojtersa.

„Kina još nema formalne borbene sposobnosti za invaziju na Tajvan u punom obimu. Upotreba antitajvanskih taktika i strategija je i dalje ograničena prirodnim geografskim okruženjem Tajvanskog moreuza i nedovoljnom opremom za sletanje i logističkim mogućnostima“, navodi se u tajvanskom izveštaju, za koji nismo sigurni šta ima za cilj da postigne.

Međutim, Kina ubrzava razvoj većeg broja novih oružja, uključujući bombardere H-20 i hipersonične rakete. Takođe povećava broj nuklearnih bojevih glava u svom arsenalu i aktivno testira nove borbene taktike.

U maju, navode sa zapada primer, tokom vojne vežbe oko Tajvana održane ubrzo nakon inauguracije novog predsednika Tajvana, Laj Čing-tea, brodovi kineske obalske straže prvi put su vežbali zaustavljanje i inspekciju brodova ispred obala ostrva.

Ovom vežbom Kina pokušava da dođe do tačke u kojoj može da prekine komunikaciju ove ostrvske zemlje sa ostatkom sveta. Zaustavljanje brodova koji idu ka Tajvanu jedan je od načina da se naudi zemlji bez otvaranja rata sa Kinom. Istovremeno, oko ostrva prolaze užurbane međunarodne brodske rute.

Retorika Pekinga ostaje uglavnom nepromenjena, prenose sponzori tajvanskog separatizma. Na brifingu u četvrtak, portparolka Ministarstva odbrane Vu Ćian ponovila je da sve dok Demokratska progresivna partija Tajvana „učestvuje u ‘nezavisnosti Tajvana’ neće biti mira. „Što nas više izazivaju, brže ginu“, dodala je ona.

Tajvanski predsednik Lai je više puta nudio pregovore Pekingu, ali je uvek odbijan kao separatista, napominju zapadni izvori. Kao rezultat toga, budžet za odbranu ostrva će rasti sledeće godine uz ekonomski rast veći od predviđenog. Takođe će povećati količinu proizvedenih projektila, podmornica i drugog naoružanja.

„Mir postignut silom je pravi mir. Nastavićemo da unapređujemo naša sredstva samoodbrane i pokazaćemo svetu da smo ujedinjeni kao nacija i odlučni da zaštitimo svoju zemlju“, rekao je proamerički predsednik Laj predstavnicima sektora odbrane u petak.

Stav SAD o Tajvanu

Ukratko, dugogodišnja politika Vašingtona prema Tajvanu i pitanju Tajvana i Kine predstavlja „stratešku dvosmislenost“ bez presedana.

U ovom pitanju, SAD podržavaju politiku prema Kini zasnovanu na „tri zajednička američko-kineska kominikea“, „šest uveravanja“ i „Zakon o odnosima sa Tajvanom“, protiveći se bilo kakvim jednostranim promenama statusa kvo.

Tačnije, SAD formalno pravno ne podržavaju nezavisnost Tajvana, već priznaju samo jednu vladu – vladu Pekinga – i “nemaju” diplomatske odnose sa Tajpejem od 1979. godine.

Međutim, u stvarnosti, imaju i zakon o odnosima sa Tajvanom preko koga SAD obezbeđuju „odbrambene predmete i usluge po potrebi kako bi Tajvanu omogućili da održi dovoljnu sposobnost samoodbrane“.

Kao takav, Vašington se ističe kao najvažniji partner secesionističkog Tajvana i najveći snabdevač oružjem. Samo aprila meseca SAD su odobrile ogroman paket vojne pomoći od 1,9 milijardi dolara za Tajpej za “obnovu odbrambenih sposobnosti ostrva”.

Rat za Tajvan bi bio preskup

Prema mnogim analitičarima, potencijalni rat oko Tajvana bio bi toliko skup za njegove učesnike da čak i oni koji su najnezadovoljniji statusom kvo imaju razloga da ne rizikuju.

Međutim, ukoliko Peking nastavi razvoj i progres tempom kojeg smo svedoci poslednjih decenija, stiče se utisak da ništa nije preskupo.

Tako bi, prema procenama američke agencije Blumberg, ovaj rat koštao približno 10 biliona dolara, što je oko 10 odsto globalnog BDP-a.

Rastuća ekonomska i vojna moć Kine i zategnuti odnosi između Pekinga i Vašingtona zbog njegove podrške Tajvanu stvaraju uslove za krizu. Stručnjaci razmatraju razne opcije za razvoj događaja oko Tajvana. Međutim, malo ko ima pravu predstavu o tome koliki je ulog za globalnu ekonomiju.

Tajvan proizvodi većinu naprednih svetskih poluprovodnika, kao i mnoge druge čipove. Ukupna tržišna kapitalizacija 20 najvećih kupaca giganta čipova Taiwan Semiconductor Manufacturing Co iznosi oko 7,4 biliona dolara. A Tajvanski moreuz je jedan od najprometnijih brodskih puteva na svetu.

Bloomberg procenjuje da bi ekonomija Tajvana u slučaju rata bila poremećena za najmanje 40 odsto. Zbog prestanka odnosa sa glavnim trgovinskim partnerima i nedostatka pristupa naprednim poluprovodnicima, kineski BDP će pasti za 16,7%.

SAD, koje su dalje od centra akcije, smanjiće svoj BDP za 6,7%. Globalno, ekonomija će se smanjiti za 10,2%. Privredama Južne Koreje, Japana i drugih istočnoazijskih zemalja biće pričinjena značajna šteta.

Ako postoji svetla tačka u analizi Bloomberg-a, ona bi mogla biti da bi sukob (od 10 biliona dolara) bio toliko rizičan za sve igrače, da bi podsticaj da ga izbegnu bio jači.