Usred sukoba s Rusijom, Kijev tvrdi veliki podvig: ‘Uspešno testirana prva ukrajinska balistička raketa’

Ukrajina je izvela uspešno testiranje svoje prve balističke rakete domaće proizvodnje, izjavio je 27. avgusta predsednik Volodimir Zelenski.

„Možda je prerano govoriti o tome, ali želim da podelim ovu vest sa vama“, rekao je predsednik na forumu „Nezavisnost Ukrajine 2024“ u Kijevu, a citira njihov Kijev Indipendent.

Zelenski je čestitao ukrajinskoj odbrambenoj industriji na projektu, ali nije izneo dalje detalje o oružju.

Dan ranije, ministar odbrane Rustem Umerov rekao je da Ukrajina priprema odgovor na ruske vazdušne napade oružjem sopstvene proizvodnje.

„Ovo još jednom dokazuje da su nam za pobedu potrebne dalekometne sposobnosti i ukidanje ograničenja za udare na neprijateljske vojne ciljeve“, rekao je Umerov. „Ukrajina priprema sopstveni odgovor. Oružje sopstvene proizvodnje“.

Zelenski je ranije otkrio da je Ukrajina razvila raketni dron domaće proizvodnje pod nazivom Paljanica. Tvrdio je da je raketi dron već korišćeno protiv Rusije.

Kijev je dobio izvestan broj raketa dugog dometa od partnera kao što su američke ATACMS, britanske Storm Shadow ili francuske SCALP/T. Njihov potencijalni uticaj je ograničen zapadnim ograničenjima na udare duboko na rusku teritoriju, gde je trenutno u toku neviđena kampanja moćnika sa zapada kako bi se ograničenja ukinula.

Rusija redovno koristi svoje zaista superiorne hipersonične rakete kao što su Iskander-M ili Kindžal u napadima na ukrajinske ciljeve, dok ukrajinska vojska pretežno koristi sovjetske Točka-U.

Ukrajina ulazi u balistički klub

Balističke rakete su vrste raketa dugog dometa koje prate zakrivljenu, balističku putanju da bi dostigle cilj. Ove rakete se lansiraju na suborbitalnu putanju i izlaze iz Zemljine atmosfere pre nego što ponovo uđu i pogode metu.

Često se iste koriste za nošenje nuklearnih, hemijskih, bioloških ili konvencionalnih bojevih glava na velike udaljenosti. Retko, ali postoje i one sa kasetim bojevim glavama, poput Iskander-M.

Postoji nekoliko tipova balističkih projektila, klasifikovanih prema dometu:

• Balističke rakete kratkog dometa (SRBM) – sa dometom do 1.000 km.
• Balističke rakete srednjeg dometa (MRBM) – sa dometom od 1.000 do 3.500 km.
• Balističke rakete srednjeg dometa (IRBM) – sa dometom od 3.500 do 5.500 km.
• Interkontinentalne balističke rakete (ICBM) – sa dometom od preko 5.500 km.

Balističke rakete su strateško oružje zbog svoje sposobnosti da sa velikom preciznošću pogađaju ciljeve na velikim udaljenostima i nose moćne bojeve glave.

Mnogi od njih su opremljeni naprednim sistemima za navođenje i mogu nositi više nezavisnih bojevih glava (MIRV), koje mogu pogoditi različite ciljeve.

Zašto su napadi balističkim raketama posebno opasni?

Napad balističkim projektilima je nekoliko puta opasniji od napada krstarećim raketama, a kratko vreme i malo sposobnih sredstava za presretanje su posebno kritični faktori. Primera radi, uzmimo trenutni sukob u Ukrajini. Ukoliko je vazdušna uzbuna objavljena u Kijevu oko 11, prve rakete nad gradom su već 10 minuta kasnije.

Tokom napada krstarećim raketama, stalno se beleže poletanje strateških bombardera, njihov let u područje lansiranja ili odlazak ruskih brodova u Crno more. Rakete H-101, H-555 lete brzinom od 800-900 km/h, a vreme od objave samog alarma do udara može se meriti satima.

Međutim, u slučaju napada balističkim projektilima, sve je mnogo komplikovanije za protivnika. Osim toga, presretanje balističkih raketa može da uradi samo nekoliko protivraketnih sistema i to veoma sofisticiranih.