Onaj ko poseduje informacije poseduje svet: Zašto DATA centri dolaze na čelo geopolitičkog rivalstva?

Borba za vlasništvo nad industrijom obrade podataka pretvara se iz konkurentnog poslovanja u rat strateških interesa između Sjedinjenih Država i svojih konkurenata na istoku, koje sada uveliko nazivaju neprijateljima.

S obzirom na sve veći značaj data centara, konkurencija će ovde biti još žešća od trke u oblasti interkontinentalnih kablovskih linija ili satelitskog interneta.

Baze podataka – savremeni kamen spoticanja 

Danas skoro 70% stanovnika Zemlje (5,35 milijardi ljudi) koriste internet. Potrebno ih je efikasno i brzo servisirati. Normalne aktivnosti cele ove gomile na internetu obezbeđuju se u centrima za obradu podataka (data processing center).

Data centri su objekti sastavljani od umreženih računara, skladištenih sistema i računarske infrastrukture koje kompanije upotrebljavaju za čuvanje, obradu i deljenje velike količine podataka.

Primera radi, samo Google ima milion servera instaliranih u sopstvenim centrima. Ovo IT preduzeće obrađuje milijardu zahteva za pretragu dnevno i količinu informacija jednaku 24 petabajta.

Data centri su u suštini najveća skladišta audio, video datoteka, kao i slika i drugih multimedijalnih proizvoda, uglavnom hostovani na Jutjubu, Netfliksu i sl. Na planeti ih ima oko 11.000.

Ovde su lideri SAD sa 5388 centara, u Nemačkoj ih ima 522, a u NR Kini – 448. Zbog nejasne statistike nije poznato koliko ih ima u Rusiji ali se pretpostavlja da ih je između oko 200.

S obzirom na obim pokrivenosti i cenovnik usluga računarstva u oblaku (cloud), besmisleno je takmičiti se sa tehnološkim gigantima: oni svake godine troše desetine milijardi dolara na izgradnju novih klastera i nadogradnju postojećih.

Dakle, za većinu digitalnih firmi, ulaganje u stvaranje sopstvenih centara podataka nije ekonomski izvodljivo. Da bi se ovo razumelo, treba imati u vidu da oprema data centra srednjeg kapaciteta (za 1500 servera), u zavisnosti od stepena njegove pouzdanosti, košta od 2 do 5 miliona dolara.

Samo tokom protekle, 2023. godine, ukupni kapitalni izdaci za takve objekte u Sjedinjenim Državama dostigli su 100 milijardi dolara.

Perspektivnije od litijuma…

Ovde su monopolisti Amazon, Google i Microsoft, koji drže 67% tržišta usluga u klaudu. Pomenuti trio je na vreme shvatio značaj digitalnog skladištenja kao ključne infrastrukturne komponente u kontekstu globalizacije.

Amazon-AWS cloud servis (Amazon Web Services) ima više od milion aktivnih korisnika u 190 zemalja, a jedan od njih smo i mi, oruzjeonline.com. Stoga je logično da je u prvom kvartalu 2024. godine samo AWS ostvario 62% (ili 15,3 milijardi dolara) profita cele kompanije Amazon.

Možda najveći data centar na svetu je Lakeside Technology Center, koji u centru Čikaga zauzima površinu od 102.000 m³. Ovo je glavni repozitorijum informacija finansijskih struktura koje posluju na Čikaškoj berzi. A najveća koncentracija centara podataka je specijalizovani klaster Ashburn, Loudoun County („srce“ Data Center Alley) u Severnoj Virdžiniji.

Tehnološka revolucija u industriji došla je 2022. godine kada je OpenAI uveo ChatBot. Uspeh know-how američke kompanije podstaklo je konkurente da razviju alternativne modele veštačke inteligencije (AI, Artificial intelligence). Od tada je počela sledeća faza u razvoju data centara.

Da bi bilo jasnije, treba znati da klasični centri podataka nisu dizajnirani da nose opterećenje takvog kreativnog proizvoda kao što je veštačka inteligencija.

S tim u vezi, naučnici iz digitalne svere počinju da preispituju svoju konceptualnu i funkcionalnu svrhu. Potreban je povećan računarski potencijal, a sada se centar podataka transformiše u dizajn nove generacije sa fundamentalno drugačijim sistemima.

Neuronska mreža je objektivna stvarnost koja se ne može zanemariti

S druge strane, treba znati da povećana efikasnost ima svoju cenu. Prema izveštajima koje je distribuirao Kalifornijski institut za istraživanje električne energije (Electric Power Research Institute, EPRI), jedan zahtev ka ChatGPT zahteva deset puta više energije od običnog Google zahteva.

Već danas se na svaku milijardu dolara utrošenih na izgradnju i održavanje data centara potroši 600 miliona na snabdevanje električnom energijom. To znači da ako se ništa ne promeni, u narednih deset godina troškovi električne energije će iznositi 60% troškova održavanja veštačke inteligencije. A ovome treba dodati i „firme za rudarenje“ (mining farm)..

Generalno, u vezi sa uočenim trendom u svetu, problem snabdevanja energijom postaje sve akutniji.

Do 2030. data centri u Sjedinjenim Državama će trošiti duplo više električne energije nego danas. Trenutno se 20% kapaciteta svih centara već koristi isključivo za obezbeđivanje funkcija veštačke inteligencije. Praktično, sada samo Meta, Microsoft, i Alphabet (Google) mogu da kreiraju konkurentne modele.

Tehnološki giganti iskorišćavaju svoju tržišnu poziciju. Kada rastuće startup (dot com) kompanije zahtevaju računarstvo u klaudu (cloud computing), moraju se obratiti monopolistima.

Prema ovoj šemi, Microsoft je stekao uticaj na OpenAI nudeći ovom projektu pristup svojim centrima podataka. OpenAI trenutno radi sa Microsoftom na pokretanju eksperimenata velikih razmera na Microsoft Azure klaud platformi.

Data centri su vredan strateški resurs

Prema Cushman & Wakefield Data Center Hawk, prvih deset gradova sa najvećom koncentracijom centara su:

• Reston (Virginia) – 2552,
• Peking – 1799,
• Singapur – 876,
• Tokio – 865,
• Frankfurt – 864,
• Šangaj – 725,
• Sidnej – 667,
• San Hoze (San Jose, California) – 615,
• Čikago – 555,
• Amsterdam – 531.

Moć računarstva u klaudu može se koristiti ne samo u komercijalne svrhe: centar podataka postaje relevantan i u sektoru odbrane. Aktivan razvoj tehnologija veštačke inteligencije čini resurse centra podataka nezamenljivim pomoćnikom, jer sposobnost neuronske mreže da predvidi, skalira i funkcioniše autonomno, podiže potencijal vojske na novi nivo sposobnosti.

Upotreba veštačke inteligencije kao tehnologije dvostruke namene ne zavisi toliko od računarske snage, koliko od relevantnih podataka.

Kako se ispostavilo, specijalisti SAD marljivo prikupljaju iskustva sa rusko-ukrajinskog fronta, a u cilju da naknadno stvore modele koji su najprilagođeniji savremenim oružanim sukobima.

U bliskoj budućnosti će se voditi borba za pristup tehnologijama računarstva u klaudu. U SAD vlada shvata važnost uloge data centara u životu zemlje.

Zato uvodi embargo na izvoz procesora i čipova (da bi se održala tehnološka superiornost nad Kinom). U međuvremenu, Kinezi intenzivno proširuju sopstveni arsenal centara za obradu podataka.

Afrika, Centralna Azija i Južna Amerika stvaraju nove tačke rasta centara podataka – navedimo Johannesburg, Mumbai, Santjago de Čile ili Sao Paulo. Ovo priprema “Globalni Jug” za sledeću eru, gde digitalne informacije postaju najvredniji materijal i kontrola nad njima je ključ globalne dominacije.

Sa druge strane, data centri nisu samo veštačka inteligencija, ovde je najvažnija baza podataka koju na serverima hostuju svi korisnici. Postoji dosta programa za obradu BIG-DATA koji će izvršiti strukturiranje, razdvojiti sve informacije (Palantir sistem) i nakon obrade veštačka inteligencija će vlasnicima dati odgovore na sva pitanja, u okviru informacija koje se nalaze u ovim centrima podataka.

Otuda zaključak: što više centara podataka, više informacija. A drevni izraz kaže – Onaj ko poseduje informacije poseduje svet.