Dva su već uništena: Šta će biti ukoliko Ukrajinci sruše i treći most u pravcu Kurska?

Komandant ukrajinskih vazduhopolovnih general-potpukovnik Nikolaj Oleščuk je 18 avgusta 2024. objavilo snimak napada na most preko reke Sejm u selu Zvanoje u Kurskoj oblasti.

Vest o onesposobljavanju mosta potvrdili su i ruski izvori. Kako je 16 avgusta porušen i most u susednom Gluškovu, Rusima je logistika u kritičnom stanju.

Naime, njihove trupe su se snabdevale preko tri mosta preko Sejma, od kojih su dva već uništena. Ruski izvori uporno insistiraju da su oba mosta uništena udarima MLRS HIMARS dok Oleščuk tvrdi da su prelaze dokosurili avio-udarima.

Iako ovo na prvi pogled i nije bitno, ukoliko je Oleščuk u pravu, to bi značilo da uprkos inferiornosti ukrajinska avijacija operiše i iznad ruske teritorije.

U videu ispod vidite rušenje drugog mosta:

Ukrajinske oružane snage su takođe uspele da preuzmu kontrolu nad delom grada Sudža sa železničkim prugama od Lgova do Belgoroda, ali su tu zaustavljene. 

Svi su se pitali kako će se Ukrajinci izvući iz džepa – sada taj problem čeka Ruse

Pojavila se i neproverena vest da se ruske oružane snage povlače na istočnu obalu reke Sejm u sela Tjotkino i Popovo-Ležači, dižući u vazduh prelaze iza sebe.

Rusi su se nalazili u malom, nepovoljnom džepu između vodene barijere i ukrajinske granice. Ukoliko bi Ukrajinci uništili i treći most u selu Karidž, snabdevanje ali i izvlačenje ovih trupa bi bilo jako otežano – putem pontona i gumenih čamaca.

Zanimljivo je i da je u zauzimanju sela Apanasovka u Korenjevskom okrugu učestvovao 501. posebni bataljon iz sastava 36. posebne brigade mornaričke pešadije koji je prebačen iz Hersonske oblasti. 

Takođe su potvrđene informacije o upućivanju na front kod Kurska bataljona 95. posebne desantno-jurišne brigade Vazdušno-desantnih snaga i 425. posebnog jurišnog bataljona Skala, u čijem sastavu su izviđačke grupe, jurišne i bespilotne letelice.

U videu ispod vidite rušenje prvog mosta:

Brojni OSINT analitičari smatraju da je ovaj korak štaba Oružanih snaga Ukrajine kratkovid jer je na kurskoj liniji fronta koncentracija snaga isuviše gusta, javljaju se ozbiljni problemi u komunikaciji a nije u potpunosti pokrivena protivvazdušnom odbranom.

Ukrajinci imaju za cilj da duž granice prošire zauzetu oblast

Rusi su, navodno, trenutno uspeli da stabilizuju front i zaustave ukrajinsko napredovanje prema gradovima Kurske oblasti, južno od Sudže.

No, Ukrajinci u suštini i ne pokušavaju dublji prodor na rusku teritoriju nego su više usmereni ka zapadu, u cilju proširenja kontrole granične linije.

Nakon osvajanja Apanasovke, a ukoliko imaju dovoljno rezervi, Ukrajinci mogu da nastave proboj kroz Korenevo i da se kreću duž reke Sejm zapadno prema Gluškovu.

Istovremeno, uočeno je da vrše napade preko granice u pravcu Tetkina. Ukoliko ovaj plan uspe, Ukrajinci će duž reke povećati širinu fronta za još pedesetak kilometara. 

S druge strane, kada Rusi krenu u kontraofanzivu, tok Sejma će predstavljati tešku prirodnu prepreku. Osim toga, ova taktika Rusima otežava opkoljavanje protivnika u regionu Kursk i presecanje njihove logistike.