Kursk: Novi propusti Moskve dok Kijev taktikom manevarskog ratovanja odseca Evropu od dotoka gasa

Većini analitičara još uvek nije jasna ideja o krajnjem cilju ukrajinskog prodora u Kursku oblast.

Polazi se od pretpostavke da se radi o naporima da se opravdaju ulaganja saveznika u ukrajinsku odbranu dokazanim, makar malim uspesima na frontu, zatim da je pitanje o zauzimanju boljih pozicija u slučaju mirovnih pregovora, do želje Ukrajinaca da zauzmu nukearu elektranu.

Tako britansko izdanje The Spectator tvrdi da dejstva Oružanih snaga Ukrajine u Kurskoj oblasti imaju simboličan značaj za Zapad zbog proste mogućnosti da uključe i/ili isključe snabdevanje Evrope ruskim gasom preko GIS Sudža.

No, bez obzira za povod, činjenica je da su se Rusi ponovo pokazali krajnje neopreznim i/ili neodgovornim pošto su na osnovu izveštajnih podataka mogli da očekuju prodor na konkretnim lokacijama.

Zapostavljena taktika manevarskog ratovanja

Osim toga, za Ruse problem ofanzive ukrajinskih oružanih snaga kod Kurska nije u njihovom broju i raspoloživoj tehnici, već u primenjenoj taktici manevarskog ratovanja, za koju Rusi nisu osposbljeni još od vremena poraza kod Balakleje, 8. septembra 2022. godine.

Od kad je sukob u Ukrajini poprimio pozicijski karakter, postalo je dominantno mišljenje da je manevarsko ratovanje prošlost. Samo što Ukrajinci ponovo dokazuju da uz određene inpute to nije tako.

Svi se sećaju harkovske kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine u jesen 2022. godine, kada su njihove snage uspele da iskoriste nedovoljnu gustinu ruskih borbenih redova i brzo zauzmu ogromne teritorije. 

Moskvi se činilo se da je nakon značajnog povećanja broja trupa na frontu ovaj problem rešen sam od sebe. Na njihovu žalost, očito je da su se u tome prevarili.

Front se prostire na više od 1500 kilometara – ovo odgovara dužini linije borbenog dodira 22. juna 1941. godine, samo što su sada na njoj raspoređene daleko manje snage. Ruske oružane snage (kao i Oružane snage Ukrajine) ne mogu da drže neprekidnu neprobojnu liniju duž cele granice.

Obe strane se oslanjaju na mrežu otpornih tačaka zaposednutih malim grupama pešadije i zaštićenih minskim poljima, a pojačanja i rezerve, smeštene u bližoj pozadini, opslužuju nekoliko takvih punktova odjednom.

Istovremeno, gustina trupa u mirnim područjima može biti znatno manja od one na mestima gde se vode ozbiljne borbe. Ovo je i dalje uglavnom dovoljno, posebno ako je izviđanje na vreme otkrilo koncentraciju napadača.

Najupečatljiviji primer je neuspeh ukrajinskog prodora na Belgorod u martu 2024. godine.

Ukrajinci nisu mogli da savladaju minska polja, a otporne tačke su izdržale navalu dok nisu pristigle rezerve, nakon čega je usledio masakr ukrajinskih oružanih snaga.

Problemi nastaju kada dođe do proboja prve linije odbrane. Od vremena Balakleje, Oružane snage RF nisu imale adekvatan odgovor na prodor ukrajinskih grupa na lakoj borbenoj tehnici koja se u pozadini širila poput metastaze.

Rešenje bi moglo biti da se grupe operatera FPV dronova rasporede u pozadinska područja kao mobilna rezerva (idealno bi bilo da su opremljeni Lancetima), te da se organizuju rendžerske jedinice sposobne da brzo reaguju na takve proboje.

Dok se to ne uradi, neizbežni su lokalni uspesi Oružanih snaga Ukrajine kao što je tekući napad na Kursku oblast.

Ukrajinci prate Ruse preko saobraćajnih i nadzornih kamera

Još jedan od ruskih propusta je da su potpuno ispustili iz vida i opasnosti koje prete od nove tehnologije primenjene u svrhu opšte i bezbednosti saobraćaja.

Naime, primećeno je  da Ukrajinci prate kretanje pešadije i opreme Oružanih snaga Rusije pomoću hakovanih onlajn kamera koje se nalaze na kućama lokalnog stanovništva u regionu Kursk.

Moguće je da se u istu svrhu koriste gradske i saobraćajne kamere.

Propust je utoliko veći što Moskva zna da su ukrajinske oružane snage 2022. godine u potpunosti iskoristile kamere postavljene u naseljenim mestima Kijevske oblasti za praćenje kretanja ruske vojske. Sada, u tu svrhu, neprijatelj koristi i ruske kamere kojima je dobio pristup.