U Ukrajinu stigao novi lovac na ratnu tehniku: Dron Molnija-1 sa elementima veštačke inteligencije

Oružane snage Rusije počele su u zoni borbenih dejstava da koriste najnoviju bespilotnu letelicu „Molnija-1“ sa elementima veštačke inteligencije.

Najnoviji jurišni dron tipa aviona sa elementima veštačke inteligencije dodeljen je mornaričkoj pešadiji Pacifičke flote. Uz pomoć novog oružja za samo nekoliko nedelja već je uništeno najmanje 14 jedinica ukrajinske opreme.

“Molniia-1” je opremljen ojačanom baterijom, koja mu omogućava da pređe razdaljinu do 30 km. U režimu autopilota, dron može da prevaziđe zonu uticaja neprijateljskih sistema za elektronsko ratovanje i može da odgovori na komande operatera na udaljenosti do 20 km.

Ministarstvo odbrane Ruske Federacije 27. jula je prvi put objavilo snimak rada posade bespilotne letelice Molnija-1 na frontu.

Borac sa pozivnim znakom Riko izjavio je da novi proizvod može biti opremljen i oblikovanim, kumulativnim punjenjem za uništavanje tenkova i teških oklopnih vozila, kao i visokoeksplozivnom bojevom glavom za uništavanje lakih kamioneta sa Ukrajincima na njima.

Prema Riku, Ukrajinci se boje da čak i sa tenkovima zalaze u zonu gde operišu ruski rukovaoci UAV. Upravo iz tog razloga odeljenja bespilotnih letilica su primarna meta Ukrajinaca pa je posada primorana da brzo i često menja poziciju. 

Prema ruskim izvorima, tokom nekoliko nedelja upotrebe Molnije-1, marinci Pacifičke flote su pogodili jednu samohodnu artiljerijsku jedinicu, tri vučene haubice i 10 protivničkih vozila.

Kako je nastala Molnija?

Prema ovim vestima, izgleda da su Rusi u potpunosti promenili koncepciju početnog projekta nazvanog Molnija.

Molnija je u početku predstavljala ruski projekat kompleksa za grupno korišćenje bespilotnih letelica kompanije Kronštat. Razvoj Molnije je I započet na inicijativu iste kompanje.

Kronšat je 26. februara 2021. godine po prvi put predstavnicima ruskog Ministarstva odbrane demonstrirao prototip do tada nepoznatog drona avionskog tipa označenog šifrom „Molnija“.

Bespilotna letelica je bila napravljena prema normalnom dizajnu, imala je krilo koje se sklapalo u letu i rep u obliku slova V. Trup je imao zakrivljenu gornju i skoro ravnu donju površinu. Dizajn nosa je ukazivao na upotrebu radio-transparentne obloge. U centralnom delu letilice, uvučen u trup, nalazio se usisnik vazduha. Mlaznica je bila ravna sa izrezom u obliku slova V.

Bespilotna letelica je morala da ima razvijenu radio-elektronsku opremu sposobnu da obezbedi autonoman ili daljinski kontrolisan let, interakciju sa drugom opremom i izvršavanje dodeljenog zadatka. Međutim, spisak ugrađenih uređaja i njihove mogućnosti nisu bile poznate. 

Dron se mogao transportovati različitim avionima-nosačima. Konkretno, planirano je da se ugradi u unutrašnje odeljke lovca Su-57. To je značilo da se UAV lansirao sa aviona-nosača ali nije bilo poznato kako bi sletao.

U to vreme radilo se na razvoju novih dronova koji bi dejstvovali u rojevima. 

Koncept „roja“ je trebalo da omogući stalnu razmenu podataka između pojedinačnih bespilotnih letelica i kontrolnog aviona. Tako bi se rešavali svi postavljeni zadaci i fleksibilno se reagovalo na različite faktore. Ako bi se situacija promenila ili se dron izgubio, zadaci su morali automatski, bez intervencije operatera, da se preraspodeljuju između drugih aktivnih letilica. 

Planirano je da bespilotni „roj“ Molnija vrši izviđanje, elektronsko ratovanje i obavlja druge zadatke. Razmatrana je mogućnost da dron izvršava borbene zadatke u vidu kamikaze – samoubice. Naime, tadašnja mala nosivost nije dozvoljavala da Molnija vrši funkciju nosača naoružanja.

Specifikacije letilice iz 2021 godine su bile:

• dužina – 1,5 m
• raspon krila – 1,2 m
• nosivost – 5-7 kg.
• motorno – turbomlazni pogon.
• brzina – 700-800 km/h