Vašington nakon tri godine po prvi put skinuo tajnost sa broja nuklearnih bojevih glava u arsenalu SAD

Američka Nacionalna agencija za nuklearnu bezbednost (NNSA) objavila je podatke o broju strateških nuklearnih bojevih glava koje SAD poseduju.

Od septembra 2023. Sjedinjene Države su imale 3.748 nuklearnih bojevih glava namenjenih za opremanje strateških snaga.

Podaci su objavljeni prvi put od oktobra 2021, kada su informacije o američkom nuklearnom arsenalu poslednji put bile dostupne javnosti.

U objavljenom izveštaju se navodi da trenutni broj nuklearnih bojevih glava predstavlja značajno smanjenje u poređenju sa istorijskim nivoima. Broj nuklearnih bojevih glava u američkom arsenalu dostigao je vrhunac na 31.255 na kraju fiskalne 1967. godine.

Dakle, trenutni nivoi zaliha predstavljaju smanjenje od 88% u odnosu na ovaj maksimum. Štaviše, od pada Berlinskog zida krajem 1989. godine, kada su SAD imale 22.217 bojevih glava, zalihe su smanjene za čak 83%.

U međuvremenu, Federacija američkih naučnika (FAS) izveštava da se od 2024. broj nuklearnih bojevih glava u američkom arsenalu neznatno smanjio na 3.708.

Ukupan broj nuklearnih bojevih glava raste

Sa druge strane, ukupan broj nuklearnih bojevih glava u borbenoj gotovosti širom sveta raste.

Iako „ukupan broj nuklearnih bojevih glava nastavlja da opada kako se oružje iz doba hladnog rata progresivno uništava“, postoji iz godine u godinu povećanje „broja operativnih nuklearnih bojevih glava“ od strane nuklearnih sila, rekao je direktor SIPRI-ja.

Devet država sa nuklearnim arsenalom (Rusija, SAD, Francuska, Indija, Kina, Izrael, Velika Britanija, Pakistan i Severna Koreja) se modernizuju i mnoge od njih su razvile nove u sistemima 2023. godini.

Prema rečima direktora SIPRI-ja Dena Smita, ovaj trend će se verovatno intenzivirati u narednim godinama. Od januara 2024. od 12.121 nuklearne bojeve glave u svetu, oko 9.585 je bilo operativno.

Od toga, oko 3.904 je bilo raspoređeno na projektilima ili avionima, što je povećanje od 60 u odnosu na januar 2023. Oko 2.100 njih držano je u “visokoj operativnoj pripravnosti”, montiranim na balističke rakete.

U izveštaju je posebna pažnja posvećena Kini, koja je, prema SIPRI-ju, prvi put stavila svoje bojeve glave u stanje visoke pripravnosti.

Takođe se navodi da Indija, Pakistan i Severna Koreja rade na opremanju balističkih projektila sa više bojevih glava, što bi moglo dovesti do povećanja broja operativno raspoređenih nuklearnih bojevih glava.

Iran bi mogao biti sposoban da proizvede nuklearno oružje u naredne dve nedelje

Iran bi mogao da proizvede nuklearno oružje za dve nedelje, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.

Prema njegovim rečima, ubrzanje procesa postalo je moguće nakon što je nuklearni sporazum odbijen. Sada, umesto godinu dana, Iranu će možda trebati samo jedna ili dve nedelje da postigne dovoljan kapacitet proizvodnje materijala za nuklearno oružje.

U kontekstu rastućih tenzija u međunarodnim odnosima i jačanja sankcija Iranu, ova izjava izaziva ozbiljnu zabrinutost međunarodne zajednice.

Optužbe su, prema tvrdnjama suprotne strane više nego izmišljene, a povezuju se sa davanjem odriješenih ruku Izraelu i Sjedinjenim Državama da izvrše napade na teritoriju ove zemlje, posebno u kontekstu informacija o namerama izraelske vojske da napadne Liban i Jemen.

Međutim, pojedini iranski zvaničnici nedavno su tvrdili da Teheran već ima nuklearno oružje, dok su tada stručnjaci iz SAD izrazili sumnju u takve izjave.

Nakon što je šef organizacije UN za atomsku energiju Rafael Grosi upozorio da Iran ima dovoljno uranijuma da proizvede “nekoliko” nuklearnih bombi, iranski poslanik je rekao da Islamska Republika Iran već ima nuklearno oružje.

Koliko je nuklearno oružje razorno?

Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju.

Obim uništenja zavisi od niza faktora, uključujući veličina bojeve glave, visinu na kojoj ona detonira i lokalne sredine. No, i najmanja bojeva glava mogla bi da izazove ogroman gubitak života i trajne posledice.

Američka bomba koja je tokom Drugog svetskog rata ubila do 146.000 ljudi u Hirošimi bila je od 15 kilotona a današnje nuklearne bojeve glave su veće i od 1000 kilotona.

Skoro je sigurno da u zoni neposrednog nukearnog udara niko ne bi preživeo eksploziju. Nakon zaslepljujućeg bljeska, postoji ogromna vatrena lopta i udarni talas uništavaju zgrade i infrastrukturu na nekoliko kilometara.

Šta zapravo znači „nuklearno odvraćanje“ i da li je funkcionisalo?

Argument za održavanje velikog broja nuklearnog oružja je da tako imate sposobnost da potpuno uništite neprijatelja i tom činjenicom ga odvraćate od napada. 

Najpoznatiji izraz za ovo je postao obostrano osigurano uništenje (Mad). Iako je bilo mnogo nuklearnih proba i stalnog povećanja njihove tehničke složenosti i razorne moći, nuklearno oružje nije korišćeno u oružanom sukobu od 1945. godine.

Većina nuklearnih zemalja priznaje nuklearno oružje samo kao sredstvo odvraćanja i navode četiri slučaja njegove upotrebe:

• lansiranje balističkih projektila na teritoriju zemlje ili saveznike,
• upotreba nuklearnog oružja ili drugih vrsta oružja za masovno uništenje protiv zemlje ili njenih saveznika,
• napad na kritične vladine ili vojne objekte zemlje koji bi ugrožavali nuklearnu sposobnost zemlje,
• kao i agresija na zemlju upotrebom konvencionalnog naoružanja kojom bi bila ugrožena i sama egzistencija države.

Ponovimo još jednom da SAD ostaje jedina zemlja u istoriji čovečanstva koja je upotrebila nuklearno oružje.