Zapadni satelitski snimci prikazali kako u planinama Tadžikistana niče tajna kineska vojna baza

Kina gradi tajnu vojnu bazu u Tadžikistanu, pokazuju zapadni satelitski snimci. Peking je navodno skoro deceniju gradio bazu na jednom od najmanje istraženih mesta na svetu.

Kineski vojni objekat u planinama Tadžikistana koji se uzdiže na 4.000 metara nadmorske visine ima osmatračnice i trupe iz obe zemlje.

Nijedna strana nije javno priznala postojanje baze, koja se gradi na bivšoj sovjetskoj republici, ali špijunske satelitske fotografije ukazuju na stalan tempo izgradnje, uključujući pristupne puteve bazi, piše britansko glasilo Telegraf.

Kina pokušava da proširi svoje vojno prisustvo na svim svojim granicama, posebno osporavanjem indijske teritorije na Himalajima.

Da zapad nema mira iako su angažovali Rusiju uz pomoć Kijeva, pokazuje sve veća zabrinutost SAD da Peking planira da proširi svoje vojno prisustvo u zemljama centralne Azije kroz jačanje odnosa sa nekada sovjetskim Tadžikistanom.

Kina je 2016. potpisala bezbednosni pakt sa Tadžikistanom, a predsednik Si Đinping boravio je u trećoj državnoj poseti ovoj centralnoazijskoj zemlji ove godine.

Tajna vojna baza u planinama

Smeštena u blizini Šajmaka u planinama Tadžikistana, tajna kineska vojna baza je primećena zapadnim satelitom u blizini granice sa Avganistanom. U roku od jedne decenije objekat je opremljen heliodrom, ogradom i poboljšanim putnim pristupom.

Kina takođe obezbeđuje municiju i tehnologiju Tadžikistanu u okviru svojih širih planova za „stvaranje napredne odbrambene linije“. Međutim, mogu postojati i drugi nepoznati, dugoročni i skriveni ciljevi i planovi“, tvrde zapadni analitičari.

Američko državno glasilo, Radio Slobodna Evrpa, izveštavalo je kako su imali na uvid dokumente u kojima je izneta ponuda predsednika Rahmona, prema kojoj bi Kina obezbedila više sredstava za izgradnju tadžikistanskih vojnih punktova duž granice sa Avganistanom, u zamenu da Dušanbe preda punu kontrolu nad postojećim objektima Kini i ne naplaćuje nikakvu naknadu za bazu.

Za Tadžikistan, bliže veze sa Kinom takođe su značile usvajanje istog okvira politike protiv terorizma koji je Peking uveo protiv muslimanskih Ujgura (turkijski narod, koji pretežno živi u Kini).

Tadžikistanske vlasti su prošlog meseca zabranile hidžab, poslednji u nizu od 35 zakona vezanih za religiju koji imaju za cilj zaštitu nacionalnih kulturnih vrednosti i sprečavanje sujeverja i ekstremizma.

Odnosi Tadžikistana sa Iranom trn u oku zapada

Tadžikistan je takođe istakao veze sa Iranom s obzirom na njihovo zajedničko persijsko nasleđe.

Pre dve godine, Teheran je otvorio fabriku dronova u prestonici Tadžikistana, Dušanbeu, prvi takav njihov objekat u inostranstvu. Fabrika je fokusirana na sklapanje i snabdevanje tadžikistanske vojske.

Međutim, Dušanbe ne želi da bude izolovan od Zapada ako se previše približi Teheranu. Najbolja opcija bi bila da se zadrži trenutni status kvo gde niko ne kontroliše Tadžikistan, što se može ispostaviti izuzetno komplikovano, posebno imajući sve dublju podelu zapada i istoka.

Tako za Tadžikistan nije dobro da bude pod zapadnom ili istočnom dominacijom, već da ima sopstvenu „viševektorsku” spoljnu politiku. Zvuči poznato?

Peking je obezbedio prava na rudarstvo jer Tadžikistanu nedostaje infrastruktura i stručnost za razvoj industrije u zemlji koja je više od 90 odsto planinska.

Postoji velika finansijska zavisnost od Kine. Меđutim, mnogi sa zapada kritikuju lokalne vlasti, govoreći da se ekonomska zavisnost pre ili kasnije pretvara u političku zavisnost i zavisnost u sektoru bezbednosti. Jer, navodno, u bilo kom trenutku u budućnosti, kineska vlada može da izjavi da ima investicije u regionu i da ima pravo da brani te investicije.

“A to znači da bi Tadžikistan jednog dana mogao videti veće kinesko vojno prisustvo, de fakto okupaciju, pod zastavom zaštite interesa Pekinga“, tvrde “veoma zabrinuti” sa zapada.