Poljska mora da pripremi svoje vojnike za otvoreni sukob, rekao je načelnik Generalštaba oružanih snaga general Veslav Kukula na konferenciji za novinare u utorak.
Zamenik ministra odbrane Pavel Bejda najavio je na istoj konferenciji da će poljska vojska povećati broj trupa raspoređenih na istočnoj granici zemlje sa Rusijom i Belorusijom sa šest na osam hiljada vojnika.
„Danas moramo pripremiti naše snage za otvoreni sukob, a ne za asimetrični sukob. To nas primorava da pronađemo dobar balans između granične misije i održavanja intenziteta vojne obuke“, rekao je Kukula u utorak.
Poljski odnosi sa Rusijom i Belorusijom naglo su se pogoršali nakon što je eskalirao sukob u Ukrajini februara 2022. godine. Varšava je ove godine već povećala izdatke za odbranu na neverovatnih 4 procenta svog ukupnog budžeta navodno usled tenzija koje osećaju od kako se rasplamsao ukrajinski sukob.
Granica sa Belorusijom navodno im je postala još jedno žarište napetosti nakon što su optižili vlasti u Minsku da migrante koriste kao polugu. Tvrde da ih je Belorusija namamila u zemlju otvaranjem turističkih agencija na Bliskom istoku, koje pak nude novu nezvaničnu rutu ka Evropi.
Prema Evropskoj uniji, ovaj korak je “od početka imao za cilj da izazove krizu u Evropi”. To sada Poljska koristi kao još jedno obrazloženje zašto je počela da jača pozicije svojih trupa na istočnoj granici.
Pored raspoređivanja 8.000 vojnika, Bejda je najavio i da će biti formirana pozadinska garda od još 9.000 vojnika, koji će moći da intervenišu na granici u roku od 48 sati.
Ovo bi navodno imalo za cilj da ojača granicu uz program „Istočni štit“, čije detalje je poljska vlada objavila u maju, u okviru kojeg će dodeliti 10 milijardi zlota (2 milijarde evra) za jačanje utvrđenja duž granice sa Belorusijom. Program bi trebalo da bude završen do 2028. godine.
Kukula je tokom konferencije naveo i da se “zbog velikog interesovanja za odlazak u vojsku pojavila dilema da li ne bi bilo preporučljivo iskoristiti situaciju i prihvatiti veći broj regruta nego što je predviđeno budžetom”.
Krajem prošle godine osoblje Poljske vojske brojalo je oko 190.000 ljudi, uključujući kopnene, vazdušne, pomorske i specijalne snage i snage teritorijalne odbrane. U narednih nekoliko godina država planira da taj broj poveća na 300.000.
Jedna od evropskih država s najburnijom i najtragičnijom istorijom, Republika Poljska (Rzeczpospolita Polska), više puta je nestajala kao država zahvaljujući upravo susedima, s toga, aktulenu fobiju kod donosioca odluka treba razumeti.
O tim sukobima pisali smo podrobno u tekstu Sovjetsko-poljski rat 1919-1921. Položaj Poljske, ali i drugih država nekadašnjeg Varšavskog pakta bio je prilično delikatan posle raspada SSSR.
Neke od njih su, jednostavno, poslužile kao tampon-zona prema Rusiji, a usled novonastalih okolnosti ponovo služe istoj svrsi. Detljano o oružanim snagama Poljske, možete pročitati ovde.
Ne razumem čemu se Poljska nada u sukobu sa Rusijom kada je Ukrajina koja je za njih bila vojna sila ovako prošla.
Čini mi se da korupcija u Poljskoj radi radnju isto kao što je u Ukrajini…
Buduće topovsko meso amerikanaca
Siroti Poljaci su toliko uplaseni da idu u histeriju. Mislim da su pametni kao sto nisu trebalo bi da odu do cara i da se dogovore sa njim sta i kako da ce cini.
8000 vojnika masa jbt…
Пољски властодршци су полудеи.