Demokratski kongresmen Ted Lieu izrazio je nadu da će sva ograničenja na ukrajinsku upotrebu oružja za napad na Rusiju biti ukinuta. Lider demokrata u Predstavničkom domu Pit Agilar dodao je da američka administracija deluje kako bi Ukrajini dala alate koji su joj potrebni za „borbu i pobedu u ratu“.
„Nadam se da će ograničenja biti ukinuta. Podržavam dvopartijsko pismo koje je poslao naš Komitet za obaveštajne poslove na ovu temu i vidimo da Ukrajina počinje da bolje koristi ovo oružje, posebno na Krimu“, rekao je Lieu.
Kongresmen je elaborirao: ,,Sada vidimo, barem na Krimu, koji je deo Ukrajine, da Ukrajinci tamo koriste rakete dugog dometa za uništavanje ruske vojne opreme. I vidimo da se oni veoma efikasno koriste na Krimu. I znam da im je američka administracija dozvolila da ih koriste za odmazdu u Harkovu“, prokomentarisao je Lieu.
Pete Aguilar, predsedavajući demokratskog poslaničkog kluba u Predstavničkom domu, u odgovoru na pitanje Katerine Lisunove iz njihovog glasila Glasa Amerike o ovlašćenju za gađanje ciljeva u Rusiji i kako Kongres može da pomogne da se to olakša, rekao je:
,,Administracija Džoa Bajdena i Nacionalni savet bezbednosti radi sa našim ukrajinskim saveznicima kako bi im dao alate, resurse i autoritet koji su im potrebni za borbu i pobedu u ratu. Mislim da se ove rasprave dešavaju i da Bajdenova administracija preuzima vođstvo.”
Takođe, Agilar je precizirao: „Ako postoje dodatna ovlašćenja koja su potrebna Ukrajini, ona bi trebalo da radi sa Komitetom za spoljne poslove Predstavničkog doma. Konkretno, sa kopredsedavajućim ovog odbora Gregorijem Miksom i sa predsedavajućim Majklom McCaul… Ova dva poslanika imaju istoriju zajedničkog rada na važnim pitanjima i verujem da će to dovesti do potrebnih pametnih i efikasnih rešenja.”
Kako se oglasio Glas Amerike, republikanski predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson je rekao: „Mislim da bi trebalo da dozvolimo Ukrajini da vodi rat kako oni smatraju potrebnim. Trebalo bi da budu u stanju da uzvrate. I mislim da je pokušaj da se kontrolišu napore na mikro nivou nije dobra politika za nas“.
Njegov kolega republikanac i predsednik komiteta Predstavničkog doma za spoljne poslove, kongresmen Majkl Mekol, rekao je za Glas Amerike: „Dali smo ovaj novac da naoružamo Ukrajinu da pobedi u ovom ratu. I svaki put kada ga ograničimo ili ograničimo, to je u suprotnosti sa namerom Kongresa.”
Članovi američkog Kongresa zatražili su od Bajdenove administracije da ukine zabranu nametnutu Ukrajini da koristi američko oružje protiv vojnih ciljeva koji se nalaze na teritoriji Rusije.
Kao odgovor na ove pozive i zahtev Ukrajine, američki predsednik Džo Bajden naredio je izmene trenutnih uslova kako bi se omogućilo da se oružje koje je isporučilo SAD koristi za uzvratne napade.
Džo Bajden: Postizanje mira u Ukrajini ne mora nužno da uključuje ulazak u NATO
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da mir u Ukrajini znači garanciju da Rusija nikada neće moći da okupira Ukrajinu, ali ne veruje da Ukrajina mora da postane članica NATO da bi se to dogodilo. Predsednik Bajden je ovu izjavu dao u intervjuu za magazin Time.
Bajdena su pitali o njegovoj percepciji mira u Ukrajini nakon završetka rusko-ukrajinskog rata.
„Mir je kao da ste sigurni da Rusija nikada, nikada, nikada, nikada, nikada neće okupirati Ukrajinu. Ovako izgleda mir. I to ne znači NATO“, odgovorio je Bajden.
„To znači da imamo odnos sa njima kao što imamo sa drugim zemljama, gde im dajemo oružje kako bi mogli da se brane u budućnosti. Ali […] nisam spreman da podržim NATOizaciju Ukrajine“, dodao je on.
Bajden se prisetio da je proveo vreme u Ukrajini tokom svog mandata američkog senatora i potpredsednika: „Tamo je bilo značajne korupcije. Bilo je okolnosti koje su bile zaista teške.”
Međutim, Bajden je naglasio da Zapad ne može dozvoliti da Ukrajina padne jer bi to destabilizovalo svaku zemlju koja se graniči sa Rusijom, od Balkana do Belorusije.
Bajden je takođe negirao da pomoć Ukrajini stavlja NATO na klizavu stazu za rat sa Rusijom: „Ne, mi smo na klizavoj stazi za rat ako ne učinimo nešto po pitanju Ukrajine“.
Kijev nije dobio toliko željeni poziv i nema čvrsti rok da se pridruži alijansi tokom samita NATO-a 2023. u Vilnjusu, čak i kada je NATO preduzeo korake za jačanje saradnje.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da julski samit NATO-a u Vašingtonu treba da bude prilika da se obezbedi „most” za pristupanje Ukrajine Alijansi, kako bi ublažio očekivanja Kijeva na fin način.
Američka ambasadorka pri NATO-u Džulijen Smit rekla je 29. maja da će na predstojećem sastanku lidera NATO-a u Vašingtonu biti unete “velike izmene” u formulaciju izgleda za članstvo Ukrajine i da se NATO složio da je potrebno da pošalje politički signal u vezi sa ukrajinskim put ulaska u NATO.
