Bild: NATO razmatra “zatvaranje vazdušnog prostora iznad zapadne Ukrajine”

NATO razmatra zatvaranje vazdušnog prostora iznad zapadne Ukrajine, ali tek treba da donese odluku.

Nekoliko zemalja NATO-a spremno je da “poveća podršku Ukrajini i počne direktne akcije na ukrajinskoj teritoriji”, prenosi nemački tabloid Bild.

Prema neimenovanim izvorima Bilda, među zemljama koje su pogodne za proširenje pomoći su: Estonija, Velika Britanija, Poljska, Kanada, Litvanija, Francuska.

NATO razmatra ovu navodnu zaštitu ukrajinskog neba “obaranjem ruskih projektila iznad ukrajinske teritorije”, iako nije doneta konačna odluka, objavio je nemački tablod 27. maja.

“Ako Zapad želi da pruži šansu Ukrajini u ratu sa Rusijom, trebalo bi da pruži veću podršku Kijevu, uključujući i zatvaranje vazdušnog prostora nad delom teritorije u zapadnoj Ukrajini”. Ovu izjavu dao je poslanik u Bundestagu iz opozicione stranke CDU Roderih Kizeveter, koji je razgovarao sa nekoliko eksperata, prenosi nemački Neue Osnabrücker Zeitung.

Kizeveter je sugerisao da bi zemlje EU i NATO u baltičkom regionu ili skandinavske zemlje mogle da zaštite vazdušni prostor iznad zapadne Ukrajine. Njihova PVO bi mogla da preuzme kontrolu „70, 80, 100 kilometara duboko na teritoriji Ukrajine“.

Ovo bi navodno omogućilo ukrajinskoj vojsci da rasporedi svoje snage dalje na istok, bliže frontu. U hitnom slučaju, to bi značilo da bi zemlje NATO-a mogle da obore ruske rakete iznad grada Lavova u zapadnoj Ukrajini.

Osim toga, Kizeveter, bivši pukovnik Bundesvera, takođe smatra mogućim raspoređivanje zapadnih kopnenih trupa – na osnovu navodne Povelje UN “terenske bolnice, logističke jedinice ili jedinice za razminiranje i trupe koje vrše popravke na terenu”. Oni bi mogli da budu poslati da zamene ukrajinske snage uključene u ove aktivnosti.

„Ne treba isključiti ništa unutar koalicije. To je po međunarodnom pravu sasvim dozvoljeno i neophodno sa stanovišta bezbednosne politike “ , rekao je nemački političar i dodao da je to „veoma lično mišljenje“.

Za Kizevetera je jasno: ako Kijev izgubi, Ukrajina će „propasti, doći će do masovnog priliva izbeglica, a rat će se proširiti na zapadnu Evropu“. „Rusija će Ukrajini oduzeti pristup Crnom moru“, „zauzeće Moldaviju i pribećiće hibridnim merama i provokacijama kako bi pokušali da se domognu delova Estonije (…) ili dela Letonije“, tvrdi ovaj Nemac.

On zamera saveznoj vladi neodlučnost i činjenicu da druge evropske zemlje – na osnovu svoje ekonomske moći – nude konkretniju pomoć.

Kizeveter je nedavno pozvao saveznu vladu da podrži Ukrajinu u regrutovanju muškaraca koji su pobegli u Nemačku.

O ideji zatvaranja neba nad zapadnom Ukrajinom stručnjaci u Nemačkoj raspravljaju nekoliko meseci. Kancelar Olaf Šolc izjavio je da ovu ideju smatra neprihvatljivom.

Prethodno je Stoltenberg rekao da Kijevu treba dozvoliti da izvodi napade na rusku teritoriju zapadnim oružjem, jer je, po njegovom mišljenju, “to samoodbrana, što je posebno važno u kontekstu ofanzive ruske vojske kod Harkova.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je NATO već u direktnom sukobu sa Rusijom i da svojom vojnom retorikom Alijansa povećava eskalaciju sukoba u Ukrajini.

Baltičke države bi da šalju svoje trupe u Ukrajinu ako Rusija postigne značajne uspehe (Der Spiegel)

Baltičke države strahuju da bi upravo zapadna politika uzdržavanja od smelijih poteza mogla da izazove dalju eskalaciju.

Dok nemački kancelar SPD Olaf Šolc uporno upozorava na mogućnost eskalacije rata i hvali nemačku i američku uzdržanost, članice NATO-a u istočnoj Evropi potpuno se utrkuju ko je pre protiv Rusije i strahuju da bi ova politika Šolca mogla da izazove dalju eskalaciju.

Nemačka odbija da Kijevu isporuči rakete Taurus dugog dometa koje bi mogle da se koriste za nanošenje udara na rusku teritoriju. Osim toga, zabranjuje ukrajinskim oružanim snagama uopšte da napadaju rusku teritoriju zapadnim oružjem i ne želi ni da čuje za slanje vojnika.

Međutim, ostrašćene baltičke zemlje “ne isključuj slanje svoje vojske u Ukrajinu ako Rusija postigne značajne uspehe na bojnom polju”, piše nemački Der Spiegel.

Kako prenosi Špigl, baltički poslanici su upozorili zvaničnike nemačke vlade na posledice politike Berlina prema Ukrajini na marginama konferencije Lenart Meri o spoljnoj i bezbednosnoj politici, koja je održana u glavnom gradu Estonije prošle nedelje.

„Oni tvrde da bi, ako Rusi uspeju da naprave strateški prodor u istočnoj Ukrajini, jer Zapad samo polovično pomaže Kijevu, situacija bi mogla dramatično eskalirati. U ovom slučaju, baltičke zemlje i Poljska ne bi čekale da ruske snage budu raspoređene na njihovim granicama, upozorili su baltički političari“, citira Špigl.

Ratoborna premijerka Estonije

S druge strane, premijerka Estonije Kaja Kalas rekla je pre nekoliko dana da slanje zapadnih vojnih stručnjaka da obučavaju ukrajinsku vojsku na ukrajinskom tlu “ne bi rizikovalo da uvuče NATO u rat protiv Rusije”.

Pored sve snažnijeg pominjanja mogućnosti slanja zapadnih vojnih snaga u Ukrajinu, razbuktalo se i pitanje ukrajinske upotrebe zapadnog naoružanja za napade na vojne ciljeve na ruskoj teritoriji.

Šef britanske diplomatije Dejvid Kameron “probio je led” prošle nedelje, rekavši da Ukrajinci mogu koristiti britansko oružje za napade na rusku teritoriju.

Kremlj je na kraju odgovorio pokretanjem vežbi za obuku i raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja.

U međuvremenu, pripadnici severne Evrope nemaju odmora kada su u pitanju pripreme za bezbednosne pretnje. Poljska, Finska, Norveška i baltičke zemlje dogovorile su se da naprave „zid dronova“ kako bi zaštitile svoje granice pomoću dronova.

Ovaj plan je u petak objavila Agne Bilotaite, ministarka unutrašnjih poslova Litvanije, objašnjavajući da će se zid dronova protezati od Norveške do Poljske, sa ciljem zaštite od provokacija neprijateljskih zemalja i sprečavanja šverca.