Kina lansirala svoju varijantu Kindžala ali nepredvidivu, iz bombardera H-6K; Rusi drugačije lansiraju raketu

Kina je tokom protekle nedelje napravila nekoliko značajnih demonstracija sile na Pacifiku. Pored nosača aviona koje proizvode i prezentuju drastično brže od svih ostalih država, predsavili su i novu smrtonosnu raketu.

Tako je, između ostalog kineska štampa nedavno objavila snimak na kojem bombarder H-6K lansira balističku raketu zakačenu ispod krila.

Sve ukazuje na to da bi to mogla biti avijacijska verzija balističke rakete CM-401, rakete koja se inače nalazi u kineskom arsenalu, ali sa ograničenim dometom. Podsetimo Kindžal je izveden od balističkog sistema Iskander.

Sukob u Ukrajini i nedavni sukobi na Bliskom istoku potvrdili su da su balističke rakete mnogo opasnije i teže za borbu od krstarećih raketa, čije „ravne“ karakteristike leta generalno olakšavaju otkrivanje i praćenje pomoću sistema protivvazdušne odbrane.

Sa balističkim projektilima je teže boriti se, ali imaju nedostatak što se njihovo lansiranje može otkriti relativno rano, kao i to što su skuplje i teže za proizvesti što je duži željeni domet.

Probna lansiranja balističkih projektila kineskih bombardera potvrđuju da Peking radi sličnu stvar koju je Rusija prikazala više puta, između ostalog i u ukrajinskom sukobu. Balistička raketa lansirana iz aviona koja je zapravo verzija rakete zemlja-zemlja se naširoko smatra ruskim izumom.

Čuvena ruska hipersonična raketa Kindžal i nepredvidivo rešenje koje su prikazali Kinezi

Sada već nadaleko čuvena raketa H-47M2 Kindžal je slično rešenje onoj koju trenutno testiraju Kinezi.

Međutim, Rusi lansiraju svoje oružje iz konvertovanog sistema, što raketi daje veoma veliku početnu brzinu, a to se smatra jednim od razloga zbog koga Kindžal u dostiže brzinu hipersoničnog oružja.

Kinesko rešenje je malo drugačije. Bombarder H-6K nosi raketu na velikoj visini, do 13 km i što bliže cilju. Ovo je važno jer se domet kopnene rakete CM-401 procenjuje na 290 do 900 km, što možda i nije mnogo s obzirom na uslove mogućeg rata na Pacifiku.

Sa druge strane, Bombarder H-6K može da proširi ovaj domet do 1-2 hiljade kilometara.

Osim toga, tek nakon lansiranja rakete biće moguće sa sigurnošću znati da se baš ova nalazila u avionu i utvrditi koji cilj cilja. Ovo drastično smanjuje vreme protivvazdušnoj odbrani da odgovori na pretnju i pruža mnogo veću fleksibilnost na bojnom polju.

Ova kineska raketa u različitim nagađanjima nosi i različito ime, pa oznake koje kruže internetom mogu biti „2PZD-21“, „KD-21“ ili „IJ-21“. Japanki izvor iz priloženog videa je zove 2PZD-21.

Bombarderi H-6 su zasnovani na bazi sovjetskog aviona Tu-16 iz 1952. godine. Ovako stare letelice ne predstavljaju nešto lose, s obzirom da Amerikanci takođe koriste B-52 iz istog perioda, a Rusi Tu-95.

H-6 čak u poslednjoj verziji K, ipak jesu lako uočljive mete, ali zato mogu imati tešku pratnju uključujući lovačke napredne avione J-20 koje je izuzetno teško otkriti, a mogu biti i deo napada zasićenjem.

Sa druge strane, izneta je još jedna tačka u vezi sa tipom i poreklom nedavno lansirane rakete, a to je raketa poznata na Zapadu kao CH-AS-X-13, koja je do sada primećena na centralnom delu H-6 bombardera sa mogućnošću nošenja konvencionalnih ili nuklearnih bojevih glava.

Iako se o mnogim kineskim projekatima relativno malo, ono što vidimo definitivno pokazuje da Narodnooslobodilačka armija stabilno nastavlja sa razvojem ovakvih vrsta projektila, kao i sa širenjem lansirnih platformi, bilo kopnenih ili vazduhoplovnih.