Ukrajinske pomorske sposobnosti odnedavno postale veće za dva mala patrolna čamca iz Estonije

Ukrajinska mornarica je 2. maja 2024. godine zvanično pustila u rad dva mala patrolna čamca koje je Estonija prebacila u okviru vojne pomoći. Čamci, ranije poznati kao P 01 Roland i P 02 Risto u estonskoj mornarici, sada su dobili nova imena P 182 „Irpen“ i P 183 „Reni“.

Ove čamce je izgradila estonska brodograditeljska kompanija Baltic Workboats AS prema projektu Patrol 18 VP. Vrednost ugovora, zaključenog u aprilu 2020. godine, bila je 3,9 miliona evra.

Čamci su porinuti u decembru iste godine i zvanično su ušli u estonsku flotu u oktobru 2021. nakon što su uspešno prošli sve neophodne testove.

Prelazak čamaca u Ukrajinu zvanično je objavilo Ministarstvo odbrane Estonije 26. aprila 2024. godine, a do trenutka objave čamci su već bili u Ukrajini.

Danska je pružila dodatnu podršku tokom procesa transfera, potvrđujući multilateralni interes evropskih zemalja za jačanje ukrajinskih pomorskih snaga.

Projektni čamci Patrol 18 VP poznati su po svojim visokim performansama i otpornosti na oštre morske uslove. Pokreću ih dva Volvo D13 dizel motora sa kombinovanom snagom od 1.490 kV, što im daje maksimalnu brzinu od preko 30 čvorova i domet do 260 milja pri 25 čvorova.

Naoružanje čamaca uključuje daljinski upravljani mitraljez 12,7 mm FN Herstal Sea DeFNder i dva mitraljeza 12,7 mm M2 na ručnim kupolama, kao i delimičnu zaštitu od metka.

Inače, koliko je estonska vlada ostrašćena u ukrajinskom sukobu najbolje pokazuje primer od prošle godine. Naime, Estonija je ukrajinskoj vojsci obezbedila 24 vučene haubice 155 mm FH-70. U pitanju su bile bukvalno sve FH-70 haubice koje su Estonci posedovali.

Podsetimo, Estonija spada u pet najslabijih armija u Evropi sudeći po sajtu Globalfirepower.com.

Estonska premijerka Kaja Kalas rekla je u martu mesecu da se “sve” razmatra da bi se pomoglo Ukrajini da pobedi Putina. Šefica estonske vlade je rekla da lideri treba da razgovaraju o svim mogućnostima iza zatvorenih vrata, uključujući i ono što se još može učiniti da se pomogne Ukrajini.

“Mislim da je ovo takođe signal koji šaljemo Rusiji da ne isključujemo određene aspekte. Zato što su sve zemlje shvatile da moramo da učinimo sve što možemo da osiguramo da Ukrajina pobedi, a Rusija izgubi ovaj rat”, rekla je Kalas za Politiko.

Njene izjave usledile su nekoliko dana nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron nagovestio mogućnost slanja kopnenih trupa u Ukrajinu i time u celom svetu podstakao bojazan od Trećeg svetskog rata.

„U ovom trenutku ne postoji dogovor o zvaničnom i ovlašćenom raspoređivanju kopnenih trupa. Ali u budućnosti ništa ne treba isključiti. Učinićemo sve što možemo da osiguramo da Rusija ne pobedi u ovom ratu”, rekao je Makron novinarima posle hitnog samita u Parizu sa liderima EU i predstavnicima Britanije i Sjedinjenih Država.