U oblasti prevoza putnika postojala su samo dva supersonična aviona – sovjetski Tu-144, koji nikada nije dostigao normalnu radnu brzinu, i potpuno operativni britansko-francuski Konkord, koji je prestao da leti 2003. godine zbog jednog udesa i niza incidenata, koji su usledili.
Posle par decenija, njegovo mesto bi trebalo da zauzme nova letelica – avion Overture, koji od 2014. godine razvija američki startap Boom Technology.
Do danas je napravljen demonstrator tehnologije XB-1, dug skoro 21 metar, opremljen sa 3 turbomlazna motora J85-15 kompanije General Electric.
Njegov prvi let obavljen je 22. marta ove godine i obavljen je iznad pustinje Mohave. Letelica se popela na visinu od 2170 m i dostigla maksimalnu brzinu od 439 km/h (odnosno mnogo manje od brzine zvuka), nakon čega je bezbedno sletela.
Na XB-1, napravljenom od kompozitnih materijala, proizvođač testira tehnološka rešenja koja je usvojio, uključujući proširenu stvarnost (AR) za pilote, dizajn trupa i usisnike vazduha u motor.
U ovoj fazi se radi i na novom motoru koji će u potpunosti raditi na biogorivo i koji će Overture avionu obezbediti brzinu od 1,6 maha i domet leta od 7.867 km.
Proizvođač planira da ove godine otvori fabriku za proizvodnju Overture u Grinsborou, u Severnoj Karolini, SAD.
Trenutno je u izradi maketa aviona u punoj veličini, koja će se koristiti za integraciju svih komponenti letelice. Proizvođač ima za cilj da predstavi prvi prototip Overture 2026. godine, započne testiranje leta 2027. i dobije sertifikaciju već 2029. godine.
Tri supersonična motora pružaće više od 12.000 funti potiska i očekuje se da će imati maksimalnu brzinu od oko 2,2 maha. Boom tvrdi da avion ima „jedan od najefikasnijih civilnih nadzvučnih usisnih motora ikada testiranih“.
Motori su varijante istog motora koji se koristi u mlaznom trenažeru T-38 Talon američkog vazduhoplovstva, između ostalih aviona. Dodao je da će Overture imati napredni sistem daljinskog vida poput rendgenskih zraka koji će omogućiti pilotu da „vidi“ kroz nos, koncept koji Lockheed Martin takođe koristi na svom testnom X-59 Quiet Supersonic Transport (QueSST) koji gradi za NASA-u.
Istovremeno, što je nama i interesantno, u toku je bliska saradnja sa gigantom Northrop Grumman na razvoju vojnih verzija aviona.
Inače, prvi let je najavljivan još 2021. godine međutim, u to vreme je avioindustrija pretrpela udarac zbog pandemije koronavirusa, a startap sa sedištem u Koloradu Boom Technology, objavio je tada prvi put najave o lansiranju XB-1.
Ovaj avion, ukoliko i kada bude završen, će biti prvi nezavisno razvijen supersonični mlaznjak u istoriji.
Odkud vam informacija da Tupoljev nije postigao radnu brzinu čak je svojevremeno bio u najmu NASA na ispitivanjima
Hteli su reći nije dostigao normalnu radnu upotrebu. Tu-144 je stalno imao nekih problema i dečijih bolesti, mnoge od kojih Sovjeti nikad nisu ni uspeli da reše, pa je avion na kraju pretvoren u teretnjaka. A da, i bio je skup za letenje, znači neprofitalan za Sovjetsju raju koja je vrlo često jedva sastavljala kraj sa krajem a ne da ima para za kartu na Tu-144. Ekonomska neisplativost je ono što je ubilo i Konkorda, mada je sam Konkord imao daleko više uspeha nego Tu-144. A razlog zašto NASA ima Tu-144 jeste verovatno jer su na početku 90ih Rusi prodavali zapadu i svoju majku rođenu (pogledaj samo koliko su svojih ratnih brodova prodali kompaniji Pepsi)…tako da je verovatno tu negde Tu-144 završio kod njih.
Ni jedan nikada neće moći biti kao Konkord