Izraelske odbrambene snage su aktivirale GPS ometanje u centru zemlje u očekivanju raketnog napada iz Irana. Istovremeno, ID je objavio poziv za rezerviste operatera PVO sistema Gvozdena kupola. U suštini, to znači da Tel Aviv čeka početak rata punog obima sa Teheranom.
Podsetimo, Iran je dan ranije obećao da će dati oštar odgovor na napad na njihovu diplomatsku misiju u Damasku, koji je rezultirao smrću komandanta Kuds snaga Iranske revolucionarne garde u Siriji i Libanu Mohameda Reze Zahedija. Teheran je rekao da je osveta za palog vojskovođu moralna dužnost zemlje.
Izrael je verovatno znao kakve posledice može imati napad na iransko diplomatsko predstavništvo u Siriji. Međutim, iskušenje da se uništi Mohamed Reza Zahedi, očigledno se pokazalo previsokim. Pored toga, sa njim je poginuo još jedan visoki iranski general Mohamed Hadi Hadži Rahimi, kao i brojni oficiri IRGC-a.
Tako da pripreme za početak punopravnih vojnih operacija protiv Irana sada izgledaju sasvim logično. Prigušujući signal GPS geopozicioniranja, izraelska vojska se nada bespilotnim letelicama kamikazama i krstarećim raketama koje bi mogle biti lansirane u zemlju ne samo iz Irana, već i iz Libana. Uostalom, i lokalna grupa Hezbolah je obećala da će se osvetiti Tel Avivu.
Dodajmo da, paralelno, izraelska vojska nastavlja da se priprema za operaciju u Rafi, koja se aktivno osuđuje širom sveta. Te je daleko od izvesnog da će Izrael razvući rat na dva fronta.
Izralesko rekatiranje iranskog konzulata u Damasku ponovo gurnuo Bliski istok na ivicu totalnog rata
Bliski istok se približava totalnom ratu kao rezultat izraelskog rata u pojasu Gaze i njegovih ponovljenih provokacija protiv Irana, Sirije i Libana.
Broj poginulih Palestinaca u Gazi već je premašio 32.000. Većina nedavnih žrtava rezultat je napada izraelskih odbrambenih snaga (IDF) na bolnicu Šifa u gradu Gaza, koji je počeo 18. marta.
IDF je završio svoj brutalni napad 1. aprila. Izraelski zvaničnici tvrde da je uhapšeno oko 900 osumnjičenih, ubijeno 200 boraca Hamasa i Islamskog džihada, kao i da je tokom napada zaplenjeno oružje i skoro 3 miliona dolara u gotovini.
Međutim, zvaničnici u Gazi tvrde da su izraelske trupe ubile 400 Palestinaca unutar i oko medicinskog kompleksa. Video snimci objavljeni na društvenim mrežama pokazuju da su kompleks uništili i zapalili izraelski vojnici, a navodno se tvrdi da su takođe iskopali tela sa obližnjeg groblja.
Izraelska vojna eskalacija u Gazi, prouzrokovana napadom Hamasa, bila je praćena nizom provokacija protiv Irana, Sirije i Libana.
Najozbiljnija provokacija se odigrala 1. aprila, kada je izraelski vazdušni udar uništio aneksnu zgradu iranskog konzulata pored iranske ambasade u glavnom gradu Sirije, Damasku.
U vazdušnom napadu poginulo je 13 ljudi. Među žrtvama su bili visoki komandant Kuds snaga Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), brigadni general Mohamed Reza Zahedi i njegov zamenik brigadnog generala Mohamed Hadi Hadži Rahimi, kao i pet iranskih zvaničnika, Hosein Aman Elahi, Said Mehdi Džalalati, Ali Ag Babaei, Saiid Ali Salehi Roozbahani i Mohsen Sedaghat. Četiri druge žrtve su sirijski državljani.
Sirijski ministar spoljnih poslova Fejsal Mekdad osudio je napad, nazvavši ga “terorističkim napadom” u kojem su ubijeni nevini. U međuvremenu, iranski vrhovni vođa Ali Hamnei obećao je oštar odgovor na napad.
Napad su osudili i Saudijska Arabija, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Kuvajt, Jordan, Irak, Oman, Pakistan i Turska, kao i Kina i Rusija.
Pored toga, Rusija, koja je sve više frustrirana ponovljenim napadima Izraela na Siriju, zatražila je sastanak sa Savetom bezbednosti UN u vezi sa udarom 1. aprila.
Nakon ubistva visokih generala IRGC-a u Damasku 1. aprila, Teheran će, naravno, takođe pokrenuti diplomatski rat i pokušati preko međunarodnopravnih platformi da postigne osudu Izraela, istovremeno utičući na jevrejsku državu vojnim sredstvima i njenim zastupnicima.
U međuvremenu, civilne žrtve i lov na visokorangirane političare i vojna lica će se nastaviti na bojnom polju.
Vredi napomenuti da je napad usledio samo nekoliko sati nakon što je dron udario u bazu izraelske mornarice u najjužnijem izraelskom gradu Eilatu, nanevši materijalnu štetu. Islamski otpor u Iraku koji podržava Iran kasnije je saopštio da je pogodio metu u Izraelu koristeći bespilotne letelice.
Sve u svemu, nedavne akcije Izraela od Gaze do Sirije izazvale su ozbiljne tenzije na Bliskom istoku. Iran i njegovi saveznici u takozvanoj „osovini otpora“ će sigurno odgovoriti na izraelske provokacije, posebno na smrtonosni napad na iransku ambasadu u Damasku.
U ovom trenutku sukob nema ni teorijski prihvatljivo rešenje. Ne stoji mirno i razvija se, i to u negativnom pravcu. Palestina i pitanje pojasa Gaze, upali su između dve beskompromisno suprotstavljene strane, oko kojih situacija gotovo direktno zavisi od stanja stvari na frontu između Teherana i Tel Aviva.
Upravo to bi moglo dovesti do opšteg vojnog sukoba u regionu, što neki čak smatraju ciljem Izraela. Sudeći prema međunarodnoj javnosti, a i samim protestima u Izraelu, Netanjahuov ostnak na vlasti u slučaju mira je upitan.
