Nije aprilska šala: Ruski helikopter „sleteo na lovac Su-30“ na aerodromu u bazi na Krimu

Prema špijunskim satelitskim snimcima iz 27. februara, ruski jurišni helikopter Vazdušno-kosmičkih snaga [VKS] izvršio je zapanjujuće sletanje. Sleteo je na borbeni avion Su-30 na aerodrom Kirovskoje na Krimu, navodi Ministarstvo odbrane Velike Britanije.

Zar ovo ne zvuči jednostavno zbunjujuće? U pravu ste. Međutim, istina je malo drugačija od onoga što piše u izjavi. Lovac Su-30 je zapravo crtež velikih razmera na pisti aerodroma.

Kako bi se suprotstavila pretnjama, ruska vojska je prošle godine pokrenula jedinstvenu strategiju odbrane. Oni skiciraju lovce i bombardere skoro u prirodnoj veličini na teritoriji vojnog aerodroma. Zašto? Ovi crteži služe da bi zbunili ukrajinske oružane snage, a u napadu bi njihove rakete mogle da unište asfalt, a ne stvarnu opremu.

Izgleda da pilot ruskog helikoptera nije uspeo biti prevaren crtežom i „parkirao se na Su-30“. Bez obzira koliko bizarno zvučalo, ovi mamci služe svrsi s obzirom na sporadične, ali uporne napade na ruske vojne aerodrome i baze, naravno uz apsolutnu pomoć Britanaca koji ove snimke i dele.

Britansko ministarstvo odbrane sugeriše u svom propagadnom maniru: „Ruska upotreba mamaca i tehnika prevare je verovatno rezultat uspešnih ukrajinskih udara na vojne ciljeve. Rusija verovatno pokušava da zbuni ukrajinske operacije ciljanja.”

Međutim, ukoliko se ponove, česta sletanja ruskih helikoptera na ove obojene lovce-mamce mogu samo da potkopaju njihovu ideju obmane. Naročito kada otkrivaju pravi raspored ili snagu aviona u ovim vazdušnim bazama, što Rusija verovatno pokušava da drži u tajnosti od britansko-ukrajinskih obaveštajnih radnji.

Izveštaji o ovim „oslikanim avionima“ prvi put su se pojavili 1. oktobra 2023. U vazdušnoj bazi ruskih snaga Engels pronađena su dva velika crteža bombardera Tu-95. Oba crteža su bila u beloj boji, sa stvarnim bombarderom levo na slici, naizgled da služe kao model za tačnost dimenzija skica.

Do kraja oktobra 2023, zapadni špijunski satelitski snimci su otkrili fotografije vazdušne baze Belbek na Krimu. Na fotografijama možete videti nekoliko ruskih letelica – pre svega četiri oslikana prikaza MiG-31.

Vredi napomenuti da kada uporedite skice MiG-ova 31 sa stvarnim verzijama u blizini, nepreciznost se može uočiti. Na ravni skice nedostaju senke i imaju donekle zamućene obrise. Takođe postoji neslaganje u boji. Neki oblici su tada izgleda još uvek čekali na farbanje/slikanje.

Još 2023. godine, tačnije u septembru, ruske oružane snage primećene su kako koriste fascinantna nova rešenja strategije mamaca – montiranje automobilskih guma na krila i telo bombardera Tu-95. Ova strategija je stavljena na probu u vazduhoplovnoj bazi Engles i bila je deo odbrambene taktike.

Kako se 2023. bližila kraju, Rusija je usvojila još jedan inovativan pristup, odlučivši da primene još neka nikad do tada viđena inženjerska rešenja. Rezultat?

Novi hangari raštrkani širom Rusije, dizajnirani da štite avione od predstojećih napada dronovima. Slike koje se distribuiraju preko platforme Telegram, ukazuju na to da je rešenje ili privremena mera ili je još uvek na testiranju.

Konstrukcija hangara se sastoji od metalnih stubova koji se protežu duž obe strane aviona, koji se protežu po celoj dužini. Ovi stubovi dobijaju podršku od kosih stubova, koji su nagnuti pod minimalnim uglom od 45 stepeni.

Radeći u kombinaciji sa podrazumevanim stubovima od 90 stepeni, oni su snažno ukorenjeni u zemlju. Dvostruki redovi stubova koji ocrtavaju strane hangara dodatno su zategnuti metalnim gredama koje prate isti nagib od 45 stepeni.

Generalno, odluka pilota helikoptera da sleti na sliku Su-30 može da govori o njegovom pokušaju da skrene pažnju nadređenima, shvatajući da takve akcije nisu obmana. Zašto? Zato što ukrajinske trupe ne rade same već im sofisticiranu tehnologiju satelitskog nadzora koja je značajno napredovala tokom godina, daju upravo Britanija, SAD i ostale zapadne zemlje sateliti.

Jednostavan crtež borbenog aviona na pisti ne bi mogao da prevari ove sisteme. Ovo je prvenstveno zato što se sistemi satelitskog nadzora ne oslanjaju samo na vizuelne slike. Oni uključuju različite senzore i tehnologije koje mogu da otkriju toplotne potpise, elektromagnetno zračenje i druga fizička svojstva koja običan crtež ne može da replicira.

Štaviše, sateliti koriste slike visoke rezolucije za snimanje najsitnijih detalja. Crtež, ma koliko bio detaljan, ne bi mogao da odgovara tačnim fizičkim karakteristikama pravog borbenog aviona.

Ove karakteristike uključuju trodimenzionalnu strukturu mlaza, njegova reflektujuća svojstva i interakciju sa okolnim okruženjem. Crtežu bi nedostajale ove fizičke osobine i stoga bi mogao biti identifikovao kao lažan.

Sateliti takođe koriste radarsko snimanje, koje može da prodre u oblake i deluje u mraku. Radarsko snimanje funkcioniše tako što emituje signal, a zatim analizira signal koji se vraća. Pravi borbeni avion bi imao znatno drugačiji radarski potpis od crteža na pisti. Crtež ne bi mogao da reflektuje radarski signal.

Dakle, u cilju suprotstavljanja napadima dronova isprovocirani Rusi bi, sobzirom da imaju mogućnosti, na kraju zaista mogli da pribegnu krajnjim merama, te da onesposobe zapadne satelite, snimače.