Ruski sistem za elektronsko ratovanje „Krasuha“ prizemljio američki dron MQ-9 Reaper u Poljsku?

Uveče 18. marta izviđačka bespilotna letelica MQ-9 Reaper američkog ratnog vazduhoplovstva, koja je dejstvovala u blizini ruske Kalinjingradske oblasti, izgubila je kontakt i kontrolu sa zemlje u poljskom vazdušnom prostoru. Kao rezultat toga, letelica je prinudno završila na poljani pored baze u Poljskoj.

Značajan odjek izazvao je incident sa prinudnim sletanjem američkog izviđačkog drona MQ-9 Reaper na poljsku teritoriju. Prema pisanju ruskih publikacija, uzrok incidenta je dejstvovanje ruskih sistema za elektronsko ratovanje Krasuha-2 i Krasuha-4.

Ovi sistemi su sposobni da ometaju GPS signale, kao i da ometaju radarske i komunikacione sisteme dronova.

Prema izveštaju, dron MQ-9 Reaper je obavljao zadatke otkrivanja ruskih vojnih položaja duž granice sa Kalinjingradskom oblašću. Međutim, ruski sistem za elektronsko ratovanje Krasuha-2 je poremetio rad njegovih navigacionih sistema, dok je Krasuha-4 ciljanim snopom potisnuo rad radarskog i komunikacionog sistema. Kao rezultat toga, dron je izgubio kontakt sa operaterom i morao je da prinudno sleti u Poljskoj.

Let drona završen je prinudnim sletanjem u blizini vazduhoplovne baze u Miroslavcu, odakle je poleteo, leteći autonomno bez direktne kontrole operatera. Poljsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da u incidentu nije bilo žrtava.

Sa druge strane, prema rečima brigadnog generala Ireneuša Novaka, inspektora poljskog vazduhoplovstva, bespilotna letelica se srušila tokom trenažnog leta. Bespilotna letelica je poletela iz vojne baze u Rumuniji i trebalo je da sleti na poljski aerodrom Miroslavec.

Prema Novakovim rečima, američka vojska u Rumuniji izgubila je kontrolu nad MQ-9 Reaperom oko 18:00 po lokalnom vremenu. Nakon toga su pokušali da prenesu kontrolu na poljsku stranu, ali nisu uspeli. Područje njegovog mogućeg sletanja je ograđeno, civila nije bilo. Kao rezultat toga, dron je pronađen devet minuta nakon pada, rekao je Novak.

On je dodao da će istragu o incidentu voditi SAD uz pomoć poljskih stručnjaka.

Međutim sudeći prema najnovjim izvorima vest, popodnevnim satima 18. marta, dve bespilotne letelice MQ-9 Reaper su delovale u vazdušnom prostoru Poljske, WILEY22 i WILEY33. Obe su poletele sa vojnog aerodroma u Rumuniji.

Tokom dana, obe bespilotne letelice su se suočile sa tehničkim kvarovima. Prema zvaničnim tvrdnjama, prinudno sleteli dron je bio WILEY22. Još uvek nema informacija o sudbini drugog MQ-9 sa pozivnim znakom WILEY33.

Rano ujutru 19. marta, Poljaci su zatvorili aerodrom od letova, a poljsko vojno odeljenje je takođe obustavilo letove dronova. Zapadni mediji većinom krive rusku vojsku za incident, ali je poljsko Ministarstvo odbrane demantovalo spekulacije u medijima o umešanosti ruskih sistema za elektronsko ratovanje u incident.

Ruski efikasni sistemi elektronskog ratovanja

Tokom protekle decenije, činjenica je da su ruske trupe za elektronsko ratovanje redovno dobijale inovativne sisteme naoružanja. Ruske snage definitivno imaju zastrašujuću reputaciju kada je u pitanju elektronsko ratovanje i daju sve od sebe da održe lidersku poziciju.

U jednom trenutku, ruska državna agencija Sputnjik prenela je da ruske sposobnosti eletronskog ratovanja čak „čine nosače aviona beskorisnim“. Popularna teza je da su Rusi razvili i održavali ovu sposobnost kao odgovor na superiornu tehnologiju kojom raspolažu zapadne snage.

Kompleks za elektronsko ratovanje Krasuha-4 funkcioniše na avijacijskim radarima, komunikacionim sistemima i prenosu informacija. Može efikasno da potisne signal svih savremenih radarskih stanica. Pored toga, Krasuha-4 ometa radio kanale za kontrolu dronova.

Pored Krasuha-4 znamo i za Krasuha-2, RB-341V LEER-3, R-330Ž Žitel, Murmansk-BN i Moskva-1. To su samo neke od poznatih platformi elektronskog ratovanja, koje obavljaju ometanje radio, komunikacione, signala radarske satelitske navigacije različitih frekvencija, zajedno sa ulogama elektronske podrške i elektronskog napada.

Parodist je jedan od najtajnijih sistema za elektronsko ratovanje. Dizajniran je za suzbijanje rada radara u avionima, kao i komunikacionih i automatizovanih sistema avijacije. Karakteristike novog kompleksa nisu javno objavljene, a za sada se ne zna čak ni kako izgleda.

Takođe smo pisali kako je sistem 14Ts227 Tobol poremetio „sinhronizaciju“ satelitske internet usluge Starlink sa zemaljskim terminalima.

Pokretni kompleksi Divnomorje potiskuju radare i druge ugrađene radioelektronske sisteme aviona, helikoptera i dronova, stvarajući takođe snažno ometanje „letećih radara“ E-3 AWACS aviona.

Sistem uključuje visokotehnološko komandno mesto, elektronsku informacionu stanicu i moćnu opremu za ometanje. Sve ovo staje u jedan auto. Kompleks se za nekoliko minuta dovodi u borbeni položaj. Istovremeno, u stanju je da blokira kišobranom za ometanje objekte koje otkrije radar na deonici od nekoliko stotina kilometara.

Prošle godine je saopšteno o formiranju čitavih bataljona za elektronsko ratovanje u formacijama Zapadne vojne oblasti. Oni moraju zaštititi trupe, društvene i industrijske objekte od visokopreciznog oružja. Bataljoni su opremljeni kompleksima koji mogu da potisnu neprijateljske GPS sisteme, komunikacije i navigaciju.

Studija britanskih stručnjaka pod nazivom RUSI je takođe otkrila jedan ometač, Šipovnik-Aero, odgovoran za obaranje mnogih ukrajinskih bespilotnih letelica. „Šipovnik-Aero se pokazao kao posebno efikasan sistem jer ima nizak signal i može to dodatno zamagliti oponašanjem drugih emitera i komunikacionih uređaja.