Roskosmos: Kina i Rusija planiraju da sagrade nuklearnu elektranu na Mesecu do 2035. godine

Šef ruske svemirske agencije otkrio je planove za ambiciozan zajednički projekat sa Kinom za uspostavljanje nuklearne elektrane na Mesecu do 2035. godine.

U nedavnom predavanju studentima, izvršni direktor Roskosmosa Jurij Borisov otkriva da Rusija i Kina ozbiljno razmatraju instaliranje energetskog reaktora na površini Meseca u periodu od 2033. do 2035. godine.

Ova inicijativa je racionalizovana potrebom za pouzdanim sistemom snabdevanja električnom energijom za potencijalna lunarna naselja, uz zabrinutost zbog ograničenja solarnih panela u ispunjavanju ove potrebe.

Borisov je dodatno istakao da se Rusija protivila postavljanju nuklearnog oružja u svemir, slažući se sa predsednikom Vladimirom Putinom, koji je ranije odbacio optužbe SAD u vezi sa navodnim namerama Kremlja za takvo oružje.

Ruski zvaničnik je rekao da će predložena misija instaliranja nuklearne elektrane na Mesecu zahtevati naprednu automatizaciju, a ključna tehnološka rešenja su skoro spremna za implementaciju.

Ovaj zajednički napor proizilazi iz memoranduma o međusobnom razumevanju potpisanog u martu 2021. između ruske Državne svemirske korporacije Roskosmos i Kineske nacionalne svemirske administracije (CNSA), u kojoj se navodi saradnja u uspostavljanju Međunarodne stanice za istraživanje Meseca (ILRS).

Početne faze projekta uključuju odabir odgovarajuće lunarne lokacije i verifikaciju tehnologija neophodnih za bezbedno sletanje na Mesec. Rusija će koristiti svoj svemirski brod namenjen sletanju Luna-Glob, dok Kina planira da doprinese misijama sa sopstvenim sletačima kao što su Čang’e 6, 7 i 8. Podsetimo, sletač je svemirska letelica koja se spušta ka, a zatim zaustavlja na površini astronomskog tela a da to nije Zemlja.

Nakon toga sledeće na redu su misije koje će se fokusirati na isporuku modula neophodnih za istraživanje Meseca, sa eventualnim ekspedicijama sa ljudskom posadom. Vremenski period kada se očekuje lansiranje prve lunarne misije je 2026. godina dok je završetak projekta planiran za 2028. godinu.

Uporedo sa ovim razvojem događaja, pojavili su se izveštaji koji ukazuju da kineska svemirska agencija razmišlja o uspostavljanju sveobuhvatnog sistema nadzora za svoju stanicu za istraživanje Meseca.

Inspirisan uspehom projekta Skynet, kineske ekstenzivne zemaljske mreže video nadzora koja se može pohvaliti sa preko 600 miliona kamera, planirani sistem na Mesecu ima za cilj da detaljno prati njihovu lunarnu imovinu i aktivnosti, piše South China Morning Post.

Ko će pre zavladati Mesecom?

Razne svemirske agencije, uključujući američku NASA, dugo su istraživale koncept upotrebe nuklearnih reaktora za napajanje budućih lunarnih kolonija.

Nakon misije Apolo 11 koja je spustila ljude na Mesec 1969. godine, astronauti Apolo 12 su koristili nuklearni generator za snabdevanje električnom energijom za naučne eksperimente sprovedene na površini Meseca.

Oslanjanje na solarnu energiju predstavlja izazove, posebno tokom 14-dnevnih lunarnih noći, naglašavajući potrebu za alternativnim izvorima energije za misije na Mesecu, bilo da je u ekspediciju uključena posada ili ne.

Kako NASA napreduje u planovima za povratak ljudi na Mesec u okviru svoje misije Artemis, suočeni su sa istim problemom energije. Prvo pompezno najavljivano sletanje je odloženo, te je sada pomereno za 2026. godinu.

NASA je krenula u zajednički napor sa Ministarstvom energetike SAD još 2022. godine da proceni „predloge koncepta“ za nuklearni energetski sistem sa ciljem potencijalnog raspoređivanja do kraja decenije.

Ugovor za pokretanje faze projektovanja reaktora i povezanih podsistema su dobile tri kompanije. U pitanju su Lockheed Martin, Westinghouse i IX (zajedničko preduzeće Intuitive Machines i X-Energy). Sveobuhvatni cilj je da se uspostavi trajno ljudsko prisustvo na površini Meseca za period od najmanje deceniju.

Nedavni događaji ukazuju na to da NASA napreduje u fazi projektovanja projekta Fission Surface Power Project, koji ima za cilj razvoj malog nuklearnog fisijskog reaktora prilagođenog za primenu na Mesecu, a koji proizvodi električnu energiju.

Poduhvat je značajan za NASA program Artemis, jer olakšava napore istraživanja Meseca. Mesečev južni pol, koji karakterišu oblasti sa stalnom senkom za koje se veruje da sadrže vodu, led i druge vredne resurse, ističe se kao potencijalno savršeno mesto za postavljanje takvih reaktora.

S druge strane, dok je obim kineskog napretka u rešenjima nuklearne energije za lunarne misije i dalje nedostupan zapadu, kineski naučnici su otkrili planove za 2022. godinu da razviju sistem nuklearne energije koji će zadovoljiti trajne energetske potrebe lunarne stanice.

Predviđeno je da sistem proizvodi jedan megavat električne energije, što će podržati ključne funkcije kao što su komunikacije i pomoći misijama dubokog svemira prenošenjem signala između Zemlje, Marsa i drugih destinacija.

Kako svemirske agencije globalno pomeraju granice istraživanja Meseca, potraga za inventivnim energetskim rešenjima naglašava ključnu ulogu nuklearne energije u sprovođenju predstojećih lunarnih poduhvata.