Japanski jakuza spremao se da Iranu proda uranijum i plutonijum za izgradnju nuklearne bombe?

Svi mediji prenose senzacionalnu vest da je 21. februara Takeši Ebisava (Takeshi Ebisawa), jedan od glavešina ozloglašenog japanskog kriminalnog sindikata – jakuza (gokudō, bōryokudan ili, kako sami sebe nazivaju, ninkyō dantai) – u SAD optužen da je navodno pokušao da proda uranijum i plutonijum namenjen Iranu za izgradnju nuklearne bombe.

Ebisava i njegov tajlandski suradnik, Somphop Singhasiri (Somphop Singhasiri), još u aprilu 2022. godine su se suočili i sa optužbama za trgovinu oružjem i drogom. 

Prema rečima pomoćnikaglavnog tužioca Metju Olsena (Matthew Olsen) iz Odeljenja za nacionalnu bezbednost američkog Ministarstva pravde, Ebisava se trenutno nalazi u zatvoru u Bruklinu i čeka suđenje pod optužbom „za prodaju nuklearnog materijala za oružje i smrtonosne narkotike iz Burme (Mjanmara) i za kupovinu naoružanja u ime pobunjeničke grupe“.

Olsen je naglasio da je trgovina radioaktivnim materijalom, da je uspešno izvedena, mogla imati strašne posledice. Prema njegovim rečima, „Ministarstvo pravde će smatrati odgovornim one koji trguju ovim materijalom i ugrožavaju nacionalnu bezbednost SAD i međunarodnu stabilnost“. 

Zanimljivo je da je famozni jakuza uhapšen još u aprilu 2022. a da javnost tek sadau jeku krize oko Gaze, saznaje za čitav slučaj i navodnu umešanost Irana.

Vašington posebno brine činjenica da je Iran poslednjih godina postao „drskiji i glasniji“ po pitanju nuklearnog programa, a sankcije do sada nisu zaustavile napredak Teherana na ovom planu.

Ali-Akbar Salehi, bivši šef iranske nuklearne agencije, rekao je da Iran ima sve što je potrebno za nuklearno oružje, te da je Teheran “prešao sve pragove nuklearne nauke i tehnologije”.

Stari strahovi od iranskog nuklearnog programa

Ovo nije prvi put da iranski zvaničnici tvrde da imaju sposobnost da naprave nuklearnu bombu. U julu 2022, Kamal Kharrazi, šef Strateškog saveta za spoljne odnose Islamske Republike i bliski savetnik vrhovnog vođe Ali Khameneia, u intervjuu za Al Jazeeru je izjavio da Teheran ima tehničke mogućnosti da napravi nuklearnu bombu, ali da ima nema nameru da to učini.

Prema njegovim rečima, Iran je „povećao nivo obogaćivanja uranijuma sa 20 na 60% za samo nekoliko dana i lako ga može obogatiti do 90%“.

Direktor IAEA,  Rafael Mariano Grossi, 20. februara je saopštio da Iran nastavlja da obogaćuje uranijum daleko iznad potreba za komercijalnu upotrebu, dodajući da se režim obogaćivanja nastavlja povećanom stopom od oko 7 kg uranijuma mesečno do 60% čistoće.

Agenti DEA uhvatili trgovce nuklearnim materialom

No, kako je tekla akcija koja je rezultirala povezivanjem jakuza sa Iranom?

Prema navodima iz optužnice, Ebisava je početkom 2020. obavestio „prikrivenog agenta 1“(undercover agent 1, UC-1) i „poverljivi izvor 1 (confindental source 1, CS-1) Agencije za borbu protiv droge“ (Drug Enforcement Administration, DEA) da ima pristup velikoj količini nuklearnog materijala koji želi da proda. 

Tokom iste godine, Ebisava je UC-1 poslao seriju fotografija koje prikazuju kamenolike supstance uz Gajgerove aparate koji mere radijaciju, kao i stranice onoga što je Ebisava predstavio kao laboratorijske analize koje ukazuju na prisustvo torijuma i uranijuma u ​​supstancama. 

Tajni agent UC-1 je, u dogovoru sa istražiteljima DEA, pristao da „pomogne“ Ebisavi tako što će posredovati u prodaji nuklearnih materijala osobi koja se predstavila kao „iranski general“ koji traži materijal za nuklearnogoružje. Ebisava je tada ponudio da „generala“ snabdeva „plutonijumom” koji bi za navedenu svrhu bio „bolji” i „moćniji” od uranijuma. 

Osim uranijuma u igri su bili i Kalašnikovi

Tokom diskusija o nuklearnom materijalu, Ebisava je agentu UC-1 izjavio kako bi želeo dakupi klasično vojno naoružanje. 

U tom cilju, u maju 2021, Ebisava je UC-1 poslao spisak oružja koje je želeo da nabavi u ime vođe pobunjeničke grupe u Mijanmaru, označenog kao „saradnik zaverenika 1” (co-conspirator, CC- 1). 

Prema spisku, pobunjenici su ražili:

• 5000 jurišnih pušaka 7,62 mm AK-47 sa milion metaka i 25.000 okvira;
• 5000 jurišnih pušaka 5,56mm M-16 sa milion metaka i 25.000 okvira;
• 20 mitraljeza 7,62 mm M-60 sa 105.000 metaka različitog tipa;
• 80 minobacača kalibra 60, 80, 105 i 120 mm sa 4000 odgovarajućih mina;
• 10 snajperskih pušaka sa običnim i 10 sa noćnim optičkim nišanima i 1000 metaka;
• 50 ručnih protivoklopnih bacača RPG sa 500 raketa i,
• 20 protivavionskih upravljivih sistema SAM sa 100 raketa.

Sa još dvojicom zaverenika (CC-2 i CC-3), Ebisava je agentu US-1 predložio da „generalu“ prodaju uranijum te da tim novcem finansiraju kupovinu oružja.

Na video-konferenciji održanoj 4. februara 2022, CC-2 je „prikrivenom agentu 1“ rekao da „suradnik zaverenika 1“ima na raspolaganju više od 2 tone torijuma-232 i više od 100 kg uranijuma u ​​vidu triuranijum oktaoksida (U₃O₈) – misleći na jedinjenje uranijuma poznatog kao “žuta pogača”.

Šta više, tvrdio je da bi CC-1 u Burmi (Mijanmaru) mogao da proizvede čak 5 tona nuklearnog materijala. Zaverenik CC-2 je takođe izvestio da je CC-1 obezbedio uzorke uranijuma i torijuma, koje je CC-2 spreman da pokaže navodnim kupcima.”

Nedelju dana kasnije, Ebisava, CC-2 i CC-3 su se u Jugoistočnoj Azji više puta susreli sa agentima UC-1 i CS-1. Na sastancima su razgovarali o tekućim transakcijama oružja, narkotika i nuklearnog materijala.

Tokom jednog od ovih sastanaka, CC-2 je zamolio UC-1 da se u hotelskoj sobi sastane sa CC-2. U sobi, zaverenik CC-2 je pokazao agentu UC-1 dva plastična kontejnera, od kojih je svaki sadržavao praškastu žutu supstancu (nuklearni uzorci), koju je CC-2 opisao kao „žuta pogača“.

CC-2 je tvrdio da se u jednom kontejneru nalazi uzorak uranijuma u ​​jedinjenju U₃O₈, a u drugom – torijum-232. Agent UC-1 je fotografisao i napravio video-snimak nuklearnih uzoraka. Uz pomoć tajlandskih vlasti, nuklearni uzorci su zaplenjeni i prebačeni američkim organima za sprovođenje zakona.

Američka nuklearna forenzička laboratorija ispitala je uzorke i u oba je detektovala uranijum, torijum i plutonijum. Konkretno, laboratorija je utvrdila da je izotopski sastav plutonijuma koji se nalazi u uzorcima pogodan za izradu oružja, što znači da bi plutonijum, ako se proizvede u dovoljnim količinama, bio pogodan za upotrebu u nuklearnom oružju.

Jedinica za istrage Odeljenja za specijalne operacije DEA je slučaj istraživala uz pomoć kancelarija DEA u Tokiju i Bangkoku, mesne kancelarije DEA Chiang Mai, državnihkancelarija DEA u Džakarti i Kopenhagenu, terenske kancelarije DEA u Njujorku, kancelarije DEA u Nju Delhiju, Kancelarije za međunarodne poslove Ministarstva pravde i Odseka za borbu protiv terorizma Odeljenja za nacionalnu bezbednost. Pomoć su pružili i organi za sprovođenje zakona Indonezije, Japana i Tajlanda. 

Tužilaštvo vodi slučaj kao deo operacije Operativnie grupe za borbu protiv droge iorganizovanog kriminala (Organized Crime Drug Enforcement Task Forces, OCDETF).