Vesli Klark: „Ako ne zaustavimo Ruse, imaćemo NATO front od 2.500 milja“

Rat u Ukrajini je u „veoma opasnoj fazi“ i ukoliko u Kongresu ne bude usvojen zakon o dodatnoj pomoći, Ukrajincima će biti izuzetno teško da zadrže čak i trenutne pozicije na istoku zemlje.

Ne samo Harkov i Kijev, već i granice NATO-a mogu biti ugrožene, upozorava penzionisani general američke vojske, dobro poznat i na ovim prostorima, Vesli Klark, bivši komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi.

„Ako donesemo zakon o pomoći i tretiramo Ukrajinu u krizi na način na koji smo se odnosili prema Izraelu 1973. godine, kada smo zapravo uzeli oružje od naših snaga u Nemačkoj i isporučili Izraelu, ako budemo tretirali Ukrajinu na ovaj način i isporučimo pravo oružje na pravim mestima, mogli bismo da stabilizujemo situaciju u kojoj se sada nalazimo. A onda, uz odgovarajuću dodatnu opremu i posle 12-14 meseci rada, postoji šansa da negde uspeju da probiju ruske linije, na Krimu ili u Donjecku. To bi se moglo uraditi “, rekao je Klark, koji je predvodio snage NATO-a na Kosovu.

Ako se to ne dogodi, malo je verovatno da će Ukrajinci moći sami da drže front, kaže Klark.

“Moraju da imaju sredstva modernog ratovanja. Ne možete očekivati da se bore bez nadmoći u vazduhu”, objašnjava sada biznismen Klark.

Rat u Ukrajini je sada u četvrtoj fazi

Prva faza je, kaže Klark, usledila nakon neuspelog napada na Kijev na samom početku invazije u punom obimu, druga je bila pregrupisavanje ukrajinske vojske za kontraofanzivu, treća je bila ukrajinska kontraofanziva sve dok u sadašnjoj etapi pogađa ruske odbrambene položaje.

U ovoj četvrtoj fazi, rat je dostigao tačku u kojoj Ukrajinci moraju da izađu iz pozicionog ratovanja, ali im je potrebno više oružja da bi vodili mobilni rat. Rusi se, pak, posle prvih trzavica spremaju za ofanzivu. Ruske trupe na istoku i gradove poput Harkova i Kijeva deli nekoliko stotina kilometara uglavnom otvorenog terena.

„To je uglavnom krševit, šumovit i otvoren teren. Postoji nekoliko rečnih linija koje treba preći, ali najteži teren je onaj gde se trenutno vode borbe“, rekao je sada biznismen Vesli Klark.

Klark: Oružje obećano Ukrajini nije dovoljno za poraz ruskih snaga

On kaže da su i SAD i njihovi saveznici Ukrajini isporučili dovoljno oružja da je spreči da izgubi, ali nikada dovoljno da dobije rat, da porazi Rusiju.

„Ako će ukrajinska vojska da vodi rat u pokretu, nije joj potreban 31 (američki) tenk i 100 tenkova Leopard. Potrebno je 1-2 hiljade tenkova. Ne treba im 300 vučenih artiljerijskih oruđa, treba samohodna artiljerija; ne treba im 25 F-16, potrebno mu je nekoliko stotina F-16“, rekao je Klark.

Ovo oružje, čak i ako paket pomoći bude odobren, neće stići odmah, tako da Ukrajinci sada moraju da se drže ovih pozicija, dodaje Klark.

Na konferenciji koju je u utorak, 20. februara organizovao “Centar za strateške i međunarodne studije” (CSIS), Klark je izrazio uverenje da su vojni lideri SAD i NATO-a svesni opasnosti da će ruska vojska, ukoliko dođe do kolapsa odbrane Ukrajine, doći do NATO granice u Evropi i tu se neće zaustaviti.

„General Kavoli (komandant savezničkih snaga u Evropi, Kristofer Kavoli) savršeno dobro razume da ćemo, ako ih ne zaustavimo ovde, imati front NATO od 2.500 milja. Jedva smo mogli da upravljamo unutrašnjom nemačkom granicom od 400 milja tokom Hladnog rata. Ne mogu da zamislim šta bi bilo potrebno da se mobiliše NATO snaga ako Ukrajina padne i suočimo se sa pretnjom koja se proteže od Baltičkog do Crnog mora“, rekao je Vesli Klark.

Na pitanje Eliota Koena, šefa strategije u CSIS-u i bivšeg savetnika američkog Stejt departmenta za vreme predsednika Džordža V. Buša, da li je ruska vojska naučila iz svojih prošlih neuspeha, Klark je rekao da bi bila greška suditi o vojnoj moći Rusije prema početnoj fazi rata. Uostalom, rekao je, nije vojska naredila invaziju. Ali kada je vojska preuzela komandu i planiranje operacija, situacija se promenila, a Rusi su se pripremali za odbranu i sada planiraju ofanzivu, rekao je Klark.

Klark na Kosovu

Podsetimo, uporedo sa kosovskim ratnim planovima generala NATO-a Veslija Klarka, nastajali su i poslovni planovi o iskorišćavanju rudnog bogatstva srpske južne pokrajine.

Tako se Klark, iz uniforme američkog generala sa četiri zvezdice, preko noći presvukao u američko-kosovskog japija i osnovao kompaniju „Envidity”.

Pravo da eksploatiše trećinu teritorije Kosova u potrazi za rudom uglja vlasti Kosova dale su kanadskoj kompaniji „Envidity Energy ltd“, kojoj predsedava penzionisani američki general Vesli Klark, jedan od predvodnika NATO bombardovanja na Srbiju 1999. godine, objavili su i novinari u okviru Projekta za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (Organized Crime and Corruption Reporting Project-OCCRP) partnera Balkanske israživačke mreže BIRN.