Rusi su započeli serijsku proizvodnu neviljivih klizećih ‘Bušilica’ za borbu proitv svih ciljeva – ubitačni Drelj

Rusija je započela serijsku proizvodnju jedinstvenog oružja, nazvanog „Drelj“. Ovu novu leteću kliznu bombu, za koju ruski mediji tvrde da je još uvek tajna, medijima je predstavila kompanija Rostec.

Rostec je potvrdio da su svi testovi koje je odredilo Ministarstvo odbrane uspešno sprovedeni, čime su utvrđene sposobnosti Drelja u skladu sa njihovim predviđanjima.

Međutim, stvarni detalji oko upotrebe Drelja ostaju strogo poverljivi, maskirajući specifičnosti njegovog rada.

Pored toga, vremenski okvir i obim Dreljove masovne proizvodnje, uključujući projektovani završetak prve serije, ostaju neotkriveni.

Šta znamo o Drelju?

Kako su konkretni detalji i dalje ograničeni, usledio je niz pretpostavki istočnih tako i zapadnih vojnih stručnjaka.

Pri tome, nedostatk informacija je uneo priličnu zabununu tako da je došlo do zbrke kada je u pitanju „Drelj“ (Bušilica), PKB-500U SPBE-K  „Drelj“, FAB-500 i FAB-1500.

Naime, istraživačko-proizvodna kompanija „Bazalt“ (deo kocerna Rostec) je sredinom osamdesetih godina XX veka počela da razvija protivkrovni protivoklopni sistem za probijanje tenkovskih kupola i svih oklopljenih meta sa gornje strane. 

U početku je novi projekat bio označen kao PTAB-SP – „Samonaavođena protivtenkovska avionska bomba“ “Motiv-3”. Nakon toga, projekat je promenio ime u SPBE – „Samonavođeni borbeni element“. „Motiv-3M“ je istovremeno nosio bojevu glavu i radio visinomer.

Unutar kućišta bio je smešten prijemnik infracrvenog zračenja koji je služio kao tragač ciljeva. Za rasipanje SPBE se koriste klasteri bombi za jednokratnu upotrebu RBK-250, RBK-500 (14 borbenih i 1 komandni element).

„Bazalt“ je 2016. godine prvi put predstavio klaster kliznu bombu PBK-500U „Drelj“, opremljenu borbenim elementima SPBE-K. Kaseta sa posebnim aerodinamičkim izgledom, pomoću satelitske i inercijalne navigacije, sposobna je da klizi na velike daljine.

Prema članku u The National Interest, izum je predstavljao stelt kasetnu klizeću bombu tešku preko 500 kg, sa dometom od 30 do 50 km, kontrolisanu globalnim navigacionim satelitskim sistemom GLONASS. 

Peciznije, ova bomba je namenjena za dejstvo protiv koncentracija trupa, oklopne tehnike, vozila i drugih ciljeva na zemlji. Kasetna avio bomba može da planira kao „jedrilica“ i da tako preleti desetine kilometra. Ove karakteristike omogućavaju avionu koji nosi Drelj da uopšte ne rizikuje, odnosno – da ne ulazi u zonu dejstva protivničkog sistema PVO. 

Drelj je praktično nemoguće uočiti na radaru, a od trenutka kada ga avion ispusti, može da preleti još najmanje 30 kilometara. Drelj je opremljen sistemima za identifikaciju prijatelj-neprijatelj i radio-elektronskim uređajima, što ga čini imunim na smetnje.

Drelј se otvara u letu i rasipa više manjih podmunicija iznad ciljnog područja. Svaka od ovih podmunicija ima sopstveni detonator i može zasebno pogoditi svoj cilj. 

Bomba je opremljena sa 15 samociljajućih kasetnih bombica. U završnom delu putanje kasetne bombice se odvajaju od bombe i spuštaju se padobranom, ciljajući metu uz pomoć radara i infracrvenih senzora.

Ovakav dizajn omogućava pokrivanje šireg područja i povećava verovatnoću pogodka na različite ciljeve. Drelj je dug 3,1 metara, kalibra je 450mm, a ukupna masa dostiže celih 540kg. Efektivna zona upotrebe po visini se kreće od 100-14,000 metara, dok je element brzine prilikom njenog odbacivanja ograničen na 1,100 km/h.

Kašnjenje u proizvodnji

Uprkos planovima da serijska proizvodnja počne 2021. godine, uvođenje Drelja u operativnu upotrebu je bilo skopčano sa nizom problema. Neposreno pred 2021. godinu, postalo je očigledno da se proizvodnja Drelja suočava sa velikim izazovima.

Za završetak svih neophodnih evaluacija, uključujući zvanična državna testiranja bombe prema izmenjenim planovima, bila je određena sredina 2022. godine. Nažalost, i ovaj rok je premašen. Po svemu sudeći, tek sredinom 2023. savladane su sve teškoće.

Su-57 je predviđen kao nosač Drelja

Najnoviji sistem naoružanja u ruskom arsanalu dizajniran je da ga nosi i njime upravlja Su-57 Felon, borbeni avion pete generacije. Vesti vezane za „Drel+Su-57” prvi put su se pojavile još 2018. godine.

Tada je Aleksandar Kočkin, zamenik generalnog direktora Tehmaša, izjavio da će ovaj lovac sledeće generacije služiti kao nosač nove bombe. Suhoj Su-57 je dizajniran tako da uključuje unutrašnje i spoljašnje uporne tačke, opremljene za nošenje različitog naoružanja.

Primarno mesto na kome Su-57 stokira naoružanje su njegovi unutrašnji odeljci za oružje. Ovaj pažljivi dizajn igra značajnu ulogu u održavanju nevidljivih karakteristika aviona. Smešteni u trupu aviona, ovi odeljci mogu da prime mnoštvo oružja u rasponu od raketa vazduh-vazduh, vazduh-zemlja i protivbrodskih projektila, do precizno vođenih bombi.

GLONASS

Iako su detalji o Drelj vazdušnoj bombi retki, ono što znamo je da uključuje GLONASS tehnologiju za navigaciju. Kreiran od strane Rusije, GLONASS, ili Globalni navigacioni satelitski sistem, nudi trenutnu pomoć u navigaciji za civilne i vojne primene.

Ovaj satelitski sistem je pozicioniran u srednjoj kružnoj orbiti, na visini od oko 19.100 km, sa nagibom od 64,8°. Sa orbitalnim periodom koji traje 11 sati i 16 minuta, ovi sateliti završavaju puni ciklus svakih osam zvezdanih dana – što je ekvivalentno 17 kompletnih obrtaja.

Poseban kvalitet GLONASS sistema je njegova efikasnost u regionima sa višim geografskim širinama, kako na severnoj tako i na južnoj hemisferi. Iz tog razloga se ističe da isporučuje pouzdane navigacione signale u oblastima gde tradicionalni GPS sistemi često posustaju.

Raspored sistema – ukupno 24 satelita raspoređenih u tri različite orbitalne ravni, od kojih svaka obuhvata tačno osam satelita – obezbeđuje optimalnu globalnu pokrivenost. U svrhu preciznog pozicioniranja, prijemnik treba da bude u dometu signala od najmanje četiri satelita.

Kako se Drelj razlikuje od FAB-500 i 1500

Vojni ekspert Aleksandar Artamonov je u intervjuu za NEWS.ru objasnio da je Drelj bomba svakako neuporedivo preciznija od slobodnopadajućih bombi, odnosno, ima veću preciznost od svake konvencionalne municije.

Međutim, Drelj nije u pravom smislu te reči klizna bomba. Za razliku od njega, navođene bombe FAB-500 i FAB-1500 su potpuno klizeće pošto imaju odgovarajuće module pomoću kojih se mogu kontrolisati. To znači da je efikasnost Drelja ipak ograničena.

Artamonov je primetio da su SAD još tokom osme decenije XX veka u okviru programa DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency) razvile sistem Assault Breake, presudan za precizno vođenu municiju odnosno pametne bombe (PGM).

Jednostavnije rečeno, ovaj sistem je omogućio otkrivanje ciljeva i njegovo gađanje navođenom municijom. Ruski Drelj radi na istom principu, pa se njegova efikasnost povećava kada se koristi protiv više ciljeva.