Novi kuvajtski tenkovi M-84AB idu u Ukrajinu preko Hrvatske, gde će se prethodno nadograditi

Sredinom decembra 2023. emir Kuvajta, šeik Navaf al-Ahmed al-Džaber al-Sabah, preminuo je u 86. godini. Tri nedelje kasnije ruski izvori vesti prenose da vlasti ove zemlje razmatraju mogućnost slanja postojećih više od 100 jedinica glavnih borbenih tenkova M-84AB u Hrvatsku na remont i modernizaciju u pogonu lokalnog inženjerskog holdinga Đuro Đaković u gradu Slavonski Brod, sa njihovim naknadnim prebacivanjem ukrajinskim trupama.

Treba napomenuti da su mnogi stručnjaci pretpostavljali takav razvoj događaja. Kuvajtskoj vojsci ovi tenkovi (nalaze se u skladištu) nisu potrebni jer sada ima 218 jedinica američkih M1A2 Abrams, ali prethodni vladar nije želeo ni indirektno da se meša u ukrajinski sukob.

M-84AB je unapređena verzija M-84A (jugoslovenski tenk baziran na sovjetskom T-72A), razvijen za kuvajtsku vojsku, koja je 1989. godine naručila 200 jedinica (instaliran je novi sistem upravljanja SUV-M-84), uključujući 15 komandnih tenkova (M-84ABK) i 15 oklopnih vozila za popravku i spasavanje (ARM M-84AI).

Do trenutka kada je Irak izvršio invaziju na Kuvajt 1990. godine, isporučeno je oko 15 jedinica, neki su potom isporučeni kuvajtskoj vojsci u Saudijskoj Arabiji, a 1991. učestvovali su u oslobađanju Kuvajta od iračke okupacije.

M-84 protiv Abramsa M1A1

M-84AB/ABK je bila izvozna varijanta napravljena za Kuvajt. Impresionirao je Kuvajćane nakon što je pobedio u pustinjskom takmičenju protiv M1A1 Abramsa. Pokazao se pouzdanijim i prošao stazu od 102 km bez kvarova, dok Abrams nije uspeo da završi zbog kvara sistema za gorivo.

Kasnije su jugoslovenski mehaničari demonstrirali skidanje motora, potpunu demontažu i ponovno sastavljanje na terenu. Kuvajćani su naručili 200 komandnih tenkova M-84AB i 15 M-84ABK. Cena je bila 1,58 miliona dolara po vozilu (3,5 miliona današnjih).

Od 200 naručenih jedinica, samo 149 je isporučeno zbog raspada SFRJ i izbijanja krvavog građanskog rata na Balkanu. Istovremeno, u Hrvatskoj su razvijene sledeće modifikacije tenka: M-84A4 Snajper, M-84D i M-95 Degman.

M-84 ukratko

Razvoj i proizvodnja glavnog borbenog tenka (MBT) M-84 od strane Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije savršeno je simbolizovao nacionalni slogan, bratstvo i jedinstvo, samo deceniju pre raspada zemlje.

Kombinovao je privredne i proizvodne kapacitete šest jugoslovenskih multietničkih republika da bi proizveo ono što će postati nacionalni ponos. Smatran jednim od najambicioznijih projekata koje je preduzela jugoslovenska industrija, dokazao je koliko proizvodnja tenkova može biti složena i zahtevna čak i za zemlje smatrane za respektabilnu silu u to vreme.

Neke od istaknutih fabrika uključenih u proizvodnju i razvoj su: Djuro Djakovic, Famos, Iskra, Zrak, Slovenske Zelezarne, Prvi Partizan, Pretis, Prva petoletka, 21 Maj, Bratstvo, Metalski zavodi Tito Skoplje, Rudi Cajevec, Sever, Industrija ležajeva Kotor.

Tenk M-84 je baziran na ruskom tenku T-72 i karakteriše ga najveći korišćeni kalibar topova i efektivna municija, automatsko punjenje, mala masa, niska silueta i dobra zaštita. Pored toga, tenk M-84 ima novi, savremeni sistem za upravljanje vatrom, modifikovani motor veće snage, novu radio opremu i novi NBK detektor.

Istovremeno, tenk M-84 predstavlja evoluciju osnovnog tenka T-72 u sistemima i karakteristikama u kojima je T-72 tehnički bio inferioran u odnosu na zapadne tenkove: novi, savremeni sistem za upravljanje vatrom, modifikovani motor sa veća snaga, nova radio oprema i novi NBC detektor.

Dokazan u Zallivskom ratu

Tokom Zalivskog rata 1991. godine, M-84 su delovali zajedno sa tenkovima Koalicije protiv Iračana, ali donekle oprezno. M-84 se lako mogao pobrkati sa neprijateljskim T-72 tokom noći ili u peščanoj oluji, a potencijalna ‘prijateljska vatra’ je bila velika briga.

Srećom, to se nije dogodilo. Kuvajt je smatrao da su njihovi M-84 odlični u pustinjskim uslovima. Za tenk su interesovanje pokazali i Švedska, Pakistan, Libija i Egipat. Pakistan je opsežno testirao dva primera. Završili su rigoroznu procenu i prešli 1.600 km bez kvarova i mehaničkih intervencija.

Libija je naručila 200 vozila, ali je kasnije povukla narudžbu u korist jeftinijeg sovjetskog T-72M. Pošto je za izradu delova i komponenti angažovano čak 240 preduzeća, nijedna od bivših jugoslovenskih republika nije mogla samostalno da proizvede tenk.

Uspeh u ideji izgradnje tenka M-84 u potpunosti potvrđuju kasnije intervencije na modernizaciji tenkova T-72 sprovedene u nekoliko zemalja i stvarna ratna iskustva sa tenkovima M-84.