Objavljena prva fotografija ostataka američkog strateškog bombardera B-1B Lancer koji se srušio 4. januara

Na internetu je objavljena fotografija na kojoj se vidi američki strateški bombarder B-1B Lanser koji se srušio 4. januara. Nesreća se dogodila tokom trenažnog leta u vazduhoplovnoj bazi Elsvort u Južnoj Dakoti.

Prema komandi za globalni udar američkog vazduhoplovstva, avion se srušio dok je prilazio pisti. Istovremeno, sva četiri pilota su se uspešno katapultirala. Još uvek se ne zna tačan uzrok pada strateškog bombardera, ali američka vojska, za svaki slučaj, podseća da je tog dana u Južnoj Dakoti “bio jak mraz”.

Nakon pada aviona, vazduhoplovna baza Elsvort je privremeno zatvorena. Međutim, nepoznati fotograf je navodno ipak uspeo da snimi B-1B Lancer nakon pada.

Ako bolje pogledamo, teško je nazvati ono što je ostalo od strateškog bombardera avionom. Dva komada gvožđa, od kojih je jedan nekada bio kabina aviona, a ostatak trup i rep.

Podsetimo, B-1B Lanser je teški supersonični bombarder velikog dometa sa promenljivim zamahom krila. Prema START-u, uklonjen je iz redova nuklearnih bombardera, a trenutno se ovaj avion koristi kao nosač visokopreciznog naoružanja, sistema i sredstava za probijanje PVO.

Prema vojnim publikacijama, letelica se takođe unapređuje za napad na kineske nosače aviona u budućem sukobu oko Tajvana.

B-1B Lancers koristile su američke vazduhoplovne snage za simulaciju raketnih udara i bombardovanja širom Ruske Federacije, uključujući Sankt Peterburg, Kalinjingrad, Kronštat, Daleki istok, Krim, Sevastopolj i Krasnodarsku teritoriju.

Cena jednog aviona je 1998. godine bila oko 100 miliona dolara, nakon modernizacije značajno je porasla. U ovom trenutku, od 100 proizvedenih u američkom vazduhoplovstvu, 44 B-1B ostaju u različitom stepenu tehničke i letne spremnosti.

U vezi sa incidentom, letovi B-1B Lancera biće privremeno obustavljeni kako bi se utvrdio uzrok incidenta i eliminisali mogući sistemski problemi na drugim avionima ovog tipa.

Prošle godine je zabeležen požar na B-1B o čemu smo pisali. Bombarder B-1B Lancer je tada izgoreo u vazduhoplovnoj bazi Dajes u Teksasu tokom rutinske provere motora, pri čemu su dve osobe povređene.

Pre dve godine dana, USAF je prizemljilo celu svoju flotu B-1B da bi istražilo probleme sa svojim sistemom goriva, izvestio je Er Fors Tajms. Prema vestima, USAF je više puta otkazivao letove svojih Lancera u poslednjih nekoliko godina zbog različitih bezbednosnih problema.

Bombarder B-1B Lancer, sada vredan 316 miliona dolara, razvijen za Hladni rat

B-1 je veoma svestran avion namenje za različite misije. Radar sa sintetičkim otvorom B-1B je sposoban da prati, cilja i gađa vozila u pokretu, a tu su i režimi samociljanja i praćenja terena.

Teški bombarder B-1 Lancer (Rockwell International B-1 Lancer – Ulan) je višenamenski bombarder nastao kao zamena za avion Boeing B-52 po programu AMSA od 1965. godine i prvi je borbeni avion na svetu, po dizajnu sa elementima „stelt” tehnologije. 

U službi je američkog ratnog vazduhoplovstva je od 27. jula 1985. godine. Početkom 1990-ih počela je konverzija aviona B-1 za opremanje konvencionalnim naoružanjem. 

Konačna verzija bombardera B-1B implementirala je koncept proboja protivvazdušne odbrane na malim visinama letenjem na ultra malim visinama uz izbegavanje terena.

Dakle primarna misija B-1 Lancer-a je izvođenje dugometnih napada niskog leta. Ima veliki unutarnji skladišteni prostor za oružje koji može nositi različite konvencionalne i nuklearne bombe, krstareće projektile i vođenu municiju. 

Ovaj avion ima sposobnost preciznog isporučivanja svog tereta, što ga čini efikasnom platformom za međukontinentalne i regionalne misije.

B-1 Lancer je prošao kroz različite nadogradnje tokom godina kako bi se unapredile njegove sposobnosti, uključujući povećanu kapacitet nosača oružja, poboljšane avionike i radarne sisteme. 

Učestvovao je u raznim vojnim operacijama i bio angažovan u sukobima poput Zalivskog rata, bombardovanju Jugoslavije, rata u Avganistanu i rata u Iraku.

Iako aktivan deo flote bombardera USAF-a zajedno s B-2 Spirit stealth bombarderom i B-52 Stratofortressom. 

U avgustu ove godine objavljeno je da su američke vazduhoplovne snage odustale od prvobitno planirane ideje da povuku bombardere B-1B Lancer i B-2 Spirit početkom 2030-ih. 

Prema novom planu, isti B-1 Lancer će ostati u upotrebi do kada će biti zamenjen novim bombarderom B-21 Raider 6. generacije, za koji se pompezno najavljuje da će svoj prvi let obaviti do kraja ove godine.

• Primarna funkcija: Teški bombarder velikog dometa, višenamenski
• Proizvođač: Boeing, Severna Amerika (ranije Rockwell International, North American Aircraft)
• Ofanzivna avionika, Boeing vojni avion; Defensive Avionics, EDO Corporation
• Pogon: Četiri General Electric F101-GE-102 turboventilatorska motora sa naknadnim sagorevanjem
• Potisak: 30.000 plus funti sa naknadnim sagorevanjem, po motoru
• Raspon krila: 137 stopa (41,8 metara) ispruženih napred, 79 stopa (24,1 metara) zabačenih u krmi
• Dužina: 146 stopa (44,5 metara) Visina: 34 stope (10,4 metra) Težina: približno 190.000 funti (86.183 kilograma)
• Maksimalna težina pri poletanju: 477.000 funti (216.634 kilograma)
• Kapacitet goriva: 265.274 funti (120.326 kilograma)
• Nosivost: 75.000 funti (34.019 kilograma)
• Brzina: 900-plus mph (1,2 maha na nivou mora)
• Raspon: Interkontinentalni
• Plafon: Više od 30.000 stopa (9.144 metra)
• Posada: četiri (komandir aviona, kopilot i dva oficira za borbene sisteme)
• Jedinični trošak: 317 miliona dolara
• Početna operativna sposobnost: oktobar 1986
• Inventar: Aktivna snaga, 62 (test, 2); ANG, 0; Rezerva, 0