Roskosmos je najavio završetak testiranja prvog satelita projekta Sfera – satelita Skif-D (broj satelita DFJV-3382-6994-0160-5316, NORAD broj 54153). Ovo bi trebalo da bude odgovor za Starlink i druge slične zapadne projekte, koji bi obezbedio globalni pristup internetu u budućnosti.
Ovde su zanimljiva dva momenta. Kao i u slučaju GLONASS, Rusija kao alternativu zapadnom, stvara sopstveni sistem koji joj omogućava da ne zavisi od odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Drugo, sistem je stvoren na bazi domaćih elemenata. Kako je usled geopolitičkih zbivanja obustavljena rusko-francuska saradnja, na novi sistem će preći i GLONASS.
Životni vek i pouzdanost satelita Sfera biće ključni parametri za procenu perspektive ovog sistema. Ukoliko se pokažu dovoljnim, Rusija će uspešno rešiti problem stvaranja svemirske elektronike.
Istorijski gledano, dosadašnji jaz između domaćih i zapadnih sistema Moskvu je primorao da kreira skupe i kratkotrajne satelite sa zatvorenim odeljcima za instrumente, gde su temperatura i pritisak održavani na nivou atmosferskih.
Implementacija velikih dugoročnih orbitalnih infrastrukturnih projekata na ovakvim satelitima finansijski nije bila održiva ni za jednu zemlju. To, praktično, znači da ako Rusija uspe sa novim projektom, to bi bio veliki upeh. Ruska oprema ugrađena na demonstracioni satelit Skif-D dobila je letnu kvalifikaciju.
Specijalisti su takođe testirali tehnologiju upravljanja svemirskim brodovima i testirali pristup Internetu. Maksimalna brzina prenosa podataka preko Skif-D, koja je postignuta tokom komunikacionih sesija, iznosila je 6,5 megabita u sekundi.
Prvi satelit – Skif
Letelicu Skif je izgradila kompanija Informacioni satelitski sistemi M.F. Rešetnjev (deo Roskosmosa) a lansirana je u orbitu 22. oktobra 2022. godine. Do sada je uspešno rešen problem zaštite orbitalnog frekvencijskog resursa satelitskog komunikacionog sistema Skif.
Prema pravilima Međunarodne unije za telekomunikacije (MSE), prijave za radio-frekvencije moraju ponovo da budu potvrđene u oktobru 2024. godine – signali sa Skif-D će se primati u kompaniji Rešetnjev, a dobiveni podaci će biti preneti u MSE.
Savezni projekat Sfera obuhvata orbitalnu mrežu svemirskih letelica za komunikaciju i daljinsko istraživanje Zemlje.
Prema Telesputnjiku, specijalisti kompanije Informacioni satelitski sistemi M.F. Rešetnjev su već razvili bazne zemaljske stanice za novi satelitski komunikacioni sistem Skif, kao deo federalnog projekta Sfera.
O čemu se zapavo radi? Projekat perspektivne ruske višesatelitske mreže „Sfera“ koji je podrazumevao lansiranje 162 satelitaa u orbitu, ruska Vlada je odobrila u aprilu 2022. godine.
Projekat Sfera je trebalo da uključi satelite za širokopojasni pristup internetu i komunikaciju sa uređajima Interneta stvari (IoT, Internet of things). Ovi uređaji bi trebalo da omoguće da se prevaziđe digitalni jaz u ruskim regionima u pogledu pristupa Internetu od 2025. godine.
U vreme odobravanja peojekta, samo 30% teritorije Rusije je bilo pokriveno ćelijskim komunikacijama, tako da je samo novi satelitski komunikacioni sistem mogao da obezbedi povezanost kompletne teritorije Ruske Federacije.
No, za potpuno raspoređivanje satelitskih sistema, što je podazumevalo skoro 400 satelita, kako je ranije planirano, kao i za obezbeđivanje globalne pokrivenosti cele površine Zemlje i stvaranje najsavremenijih komunikacija i monitoring sistema, bilo je neophodno da se do 2030. godine višestruko uveća budžetsko finansiranje projekta Sfera.
Nastanak sistema Sfera
Ruski federalni projekat Kompleksni razvoj kosmičkih informacionih tehnologija Svera najavljen je još 2018. godine. Prema prvobitnoj zamisli Roskosmosa, planirano je da on uključuje 542 svemirske letelice, a razmeštanje grupa bi se odvijalo od 2024. do 2028. godine.
U maju 2021. prvi zamenik generalnog direktora Roskosmosa Jurij Urličič izjavio je da će se sistem sastojati od oko 380 satelita. Ostaje zagonetka da li je broj letilica smanjen usled tehničkih usavršavanja ili zbog nedostatka finansijskih sredstava.
U svakom slučaju, planirano je da se u orbitu pošalje 7 Ekspres, 4 Ekspres-RV, 12 Skif satelita za širokopojasni pristup internetu i 264 Marafon satelita za Internet, kao i dva Jamal komunikaciona satelita.
Pored toga, sistem je trebalo da sadrži tri satelita za daljinsko otkrivanje „Smotr“, 84 optička osmatračka uređaja „Berkut-O“ i „Berkut–VD“ i 12 radara „Berkut-X“ i „Berkut-XLP“. Generalni direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin saopštio je krajem 2021. da je projekat Sfere konačno dogovoren sa ruskom vladom.
Navodno, planirano je da se u periodu 2022-2024. za projekat godišnje izdvaja po sedam milijardi rubalja. Ukupno finansiranje trebalo bi da bude oko 180 milijardi rubalja.
U maju 2022. godine direktor odeljenja naprednih programa i projekta Sfera Roskosmosa Sergej Prohorov saopštio je da je broj Marafona smanjen sa 264 na 137 te da će biti ukupno 6 Skif satelita. On nije precizirao da li su smanjene i druge satelitske konstelacije koje će biti uključene u Sferu.
Lansiranje prve letilice sistema Sfera, demonstracionog satelita Skif-D za širokopojasni pristup internetu, zakazano je za oktobar 2022. Nakon ovoga, očekivalo se lansiranje Marafona, a krajem 2025. godine i prvog satelita Ekspres-RV visoko eliptičnog komunikacionog sistema.
Hahahahah hahahaha