Kubanska vojska prikazala svoje podzemna skladišta naoružanja, udaljena od SAD samo 180 km

Snimci iz podzemnih skladišta oružja na Kubi, gde je pozvana ekipa jednog od ruskih TV kanala, postali su javno poznati. Podzemne prostorije sadrže veliki broj oružja u sovjetskom stilu.

Dubina tunela je oko 100 metara. Udaljenost od posećenog skladišta do obale SAD je oko 180 km. Snimak pokazuje veliki obim takvih struktura.

Posebna pažnja posvećena je bezbednosti skladišta i čistoći koja vlada u hodnicima sa sistemima naoružanja. Prostorije su takođe suve i lako se diše, navodi se.

Tako se, pod uslovima kompetentne konzervacije i u dobrom stanju, na Kubi čuvaju mnogi artiljerijski sistemi, tenkovi, oklopni transporteri i druga vojna oprema, kao i odgovarajuća municija.

Zanimljivo je da su Sjedinjene Države zvanično priznale da nisu u stanju da unište podzemna skladišta oružja na Kubi.

Filmska ekipa iz Rusije puštena je u arsenale zbog posebnog odnosa Moskve i Havane. Ne može se isključiti da će određena količina naoružanja sa “Ostrva slobode” biti isporučena Moskvi, koja će moći da se koristi u zoni ruske “specijalne operacije u Ukrajini”.

Američki embargo Kubi napunio 60 godina

Američki predsednik Džo Bajden očigledno nastoji da obezbedi da stare i dugotrajne greške zadrže svoj ukus. Prema Kubi, sada se navršilo 60 godina otkako je predsedničkim proglasom 3447 predsednika SAD, Džona F. Kenedija uveden embargo na svu trgovinu sa tom ostrvskom državom.

Proklamacija je bila prepuna hladnoratovske pravednosti i mnogo svetosti. Kuba pod revolucionarnim Fidelom Kastrom, tek nakon što je zbacila vašingtonskog favorita i krvlju umrljanog nasilnika, Fulhencija Batiste, bila je „nespojiva sa principima i ciljevima međuameričkog sistema“.

SAD su bile „spremne da preduzmu sve neophodne radnje da unaprede nacionalnu i hemisferu bezbednost tako što će izolovati tadašnju vladu Kube i na taj način smanjiti pretnju koju predstavlja njeno usklađivanje sa komunističkim silama“.

Godinu dana kasnije, Kenedi se pozvao na Zakon o trgovini sa neprijateljem u cilju proširenja obima embarga, pokrivajući trgovinu, putovanja i finansijske transakcije osim onih koje je licencirao sekretar Trezora, prema uputstvima predsednika.

Pre nego što je uveo zabranu uvoza u SAD sve robe kubanskog porekla i sve robe uvezene sa ili preko Kube, Kenedi je imao poseban porok koji je trebalo nahraniti. Snalažljivom sekretaru za štampu Pjeru Selindžeru je naređeno da do jutra obiđe Vašington i prikupi što više kubanskih cigara (H. Upmann Petit Upmann je bio njegov favorit). Misija je bila uspešna: pronađeno je 1.200 cigara.

Ponašajući se sa odgovarajućim predsedničkim licemerjem, Kenedi je tada mogao da odobri proglašenje. Kako se Selindžer seća, „Kenedi se nasmejao i otvorio svoj sto. Izvadio je dugačak papir koji je odmah potpisao. Bio je to dekret kojim se zabranjuju svi kubanski proizvodi iz Sjedinjenih Država. Kubanske cigare su sada bile ilegalne u SAD.”

Panama, Grenada, Venecuela, pa i Meksiko, dobar su primer za to da su Amerikanci baš za susede imali malo strpljenja i takta. Kuba je posebna priča koja američku paranoju drži stalno pripravnom. Pokušajmo da odgovorimo na pitanje: da li je Kuba i dalje deo gambita velikih igrača i kako s tim živi?