Analitičar Andrej Mitrofanov je na kanalu „Voenoje obozrenije“ analizirao mogućnost da sastanak ruskih i severnokorejskih zvaničnika urodi isporukama naoružanja Seula Moskvi.
Kim Džong-Un u Rusiji
Naime, jedan od najznačajnijih spoljnopolitičkih događaja u 2023. bio je susret ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Državnog saveta Severne Koreje Kim Džong-Una (Kim Jong Un), koji je u Rusiji boravio od 12. do 17. septembra.
Pretpostavlja se da je glavna tema ovog sastanka bilo proširenje saradnje Rusije i Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK) u oblasti vojno-tehničke saradnje.
Britanska obaveštajna služba MI6, pozivajući se na svoje izvore, izvestila je da su Vladimir Putin i Kim Džong Un već dogovorili nabavku određenih vrsta oružja i municije.
Načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, Kiril Oleksijovič Budanov, tvrdi da Rusija već dobija granate kalibra 122 i 152 mm od Severne Koreje.
Jedno je sigurno: upravo je izvođenje ruske ”specijalne vojne operacije” (SVO) u Ukrajini doprinelo intenziviranju i produbljivanju saradnje između Rusije i DNRK.
Snabdevanje oružjem, posredovanje u snabdevanju oružjem iz Kine (kako bi se izbeglo da Kina ne potpadne pod dodatne američke sankcije), kao i angažovanje vojnog osoblja severnokorejskih oružanih snaga u redovima ČVK „Vagner“ identifikovani su kao moguće oblasti saradnje.
Trenutno je nemoguće govoriti o učešću severnokorejskih boraca kao „dobrovoljaca“ u bilo kojim ruskim ČVK. S druge strane, ne može se ni isključiti ovaj format saradnje: Rusija je multinacionalna zemlja pa je teško dokazati samo prema specifičnom oblikom očiju da li se ispod „fantomke“ (u Rusiji poznate kao „balaklava“) „krije“ pripadnik kombinovanog odreda kalmičko-burjatskih specijalnih snaga ili neko drugi…
Ipak, iz Pjongjanga pre svega treba očekivati zalihe municije, a možda i specifične vojne opreme. Ranije se spekulisalo da Moskvi vojnu pomoć eventualno može uputiti i Kina. No, specifičnosti severnokorejskog naoružanja značajno se razlikuju od kineskog, iako su vidljive i neke zajedničke karakteristike. Shodno tome, moguće isporuke municije i oružja iz DNRK biće na neki način slične, a na neki način različite od onoga što bi mogla da pošalje Kina.
Municija
Municija za artiljeriju i višecevne raketne sisteme (MLRS) je glavna, a možda i jedina stvar koju bi DNRK isporučila Oružanim snagama Rusije u zoni Severnog vojnog okruga. Enormna potrošnja municije za topove i raketnu artiljeriju na obe strane iscrpljuje arsenale Rusije i Ukrajine, kao i saučesnike Ukrajine iz redova zemalja kolektivnog Zapada.
Očigledno, Rusija se i dalje snalazi sama, i obrnuto, Ukrajina opstaje samo zahvaljujući poklonima svojih „saveznika“, koji svim silama pokušavaju da povećaju proizvodnju odgovarajuće palete municije do nivoa koji Ukrajini omogućio da parira Rusiji po intenzitetu artiljerijske vatre.
S obzirom da proizvodne mogućnosti zapadnih zemalja ujedinjenih oko Ukrajine i dalje kolektivno prevazilaze proizvodne mogućnosti Rusije, ne bi bilo ništa čudno da i Moskva iskoristi mogućnosti svojih saveznika.
Tačno je da Severna Koreja ne bi mogla Rusiji da pruži satelitske izviđačke podatke koje obrađuju neuronske mreže i analitičari američkih centara za obradu podataka. No, u pogledu proizvodnje vođenih i nevođenih raketa i projektila, Severna Koreja po svoj prilici može biti čak i u prednosti u odnosu na najrazvijenije, visokotehnološke zemlje sveta.
Koju vrstu municije Severna Koreja može da isporuči Rusiji?
Pre svega, najpopularnije su artiljerijske granate kalibra 152 mm. Za razliku od Kine, koja postepeno prelazi na NATO standard 155 mm, Severna Koreja i dalje koristi sovjetski/ruski standard 152 mm.
No, kako je kalibar najnovije severnokorejske samohodne haubice (SPG) M2018 155 mm, pretpostavlja se da može biti reči o kalibrima 152 mm ali i 155 mm. Pjongjang je na paradi 9. septembra 2019. javnosti prvi put predstavio samohodnu haubicu 155mm M2018 koja, prema zapadnim analitičarima, podseća na iransku RAAD-2. Sigurno je da u vojnu upotrebu ne bi bilo uvedeno oruđe za koji ne postoji obezbeđen izvor municije.
No, vredi napomenuti da se čak i prelazak Kine na 155 mm u ovom trenutku može pokazati korisnim – Peking će u okviru reformi artiljerije postepeno iz svojih skladišta izbacivati zastarele granate kalibra 152 mm. Ovi „viškovi“ se mogu Rusiji isporučiti preko DNRK pod maskom reciklaže.
Severna Koreja koristi artiljerijske granate 122 mm kao i minobacačke granate 82 mm i 120 mm koje su kompatibilne sa ruskim artiljerijskim sistemima.
Neophodno je razjasniti ne samo šta DNRK može da isporuči Moskvi, već i koja municija je potrebna Oružanim snagama Rusije, a ove informacije nisu dostupne u otvorenim izvorima.
Neka severnokorejska municija za višecevne raketne bacače (MLRS, RSZO) je verovatno kompatibilna sa ruskim oruđima. Konkretno, ovo sa velikom verovatnoćom važi za rakete kalibra 122 mm namenjene za BM-21 „Grad“ 9К51 isporučene od strane SSSR kao i njihove severnokorejske analoge.
Upitnija je municija 300 mm – potencijalno, ona bi trebalo da bude kompatibilna sa ruskim RSZO „Smerč“9К58 i raketama familije 9M55, 9M528, 9M534 ili 9M542, ali ovo u praksi nije potvrđeno.
Artiljerija
Može se pretpostaviti da su severnokorejske samohodke kalibra 152 mm, inače proizvedene u velikim serijama, po svojim karakteristikama uporedive ili neznatno inferiornije od ruskih analoga. Što se tiče vučene artiljerije, pitanje je ima li uopšte za rusku stranu smisla da je nabavlja.
Pre svega, treba razmotriti potrebu Oružanih snaga RF za jednom ili drugom vrstom naoružanja. Nabavka severnokorejskih samohodnih topova kalibra 152 mm ima smisla samo ako su gubici ovakvih oruđa u OS Rusije veliki ili ako imaju za cilj stvaranje značajne brojčane nadmoći u artiljerijskim sistemima na bilo kom delu fronta u cilju izvođenja ofanzivnih dejstava.
S druge strane, na sastanku Vojno-industrijske komisije Ruske Federacije u Iževsku, 19. septembra 2023, Vladimir Putin je naložio povećanje obima proizvodnje protivbaterijskog naoružanja. Jedna od komponenti protivbaterijskog ratovanja su oruđa koja su po dometu uporediva sa zapadnim sistemima.
Zahvaljujući zapadnoj pomoći, Oružane snage Ukrajine koriste samohodne topove kalibra 155 mm sa vođenim artiljerijskim granatama M982 Excalibur sa dometom od oko 60–70 kilometara.
Severnokorejska armija je naoružana samohodnim topovima Koksan M-1978 i Koksan M-1989 kalibra 170 mm (na šasijama kineskih tenkova Wǔ jiǔ shì, WZ-120) sa procenjenim dometom od oko 60 kilometara. Ova činjenica ih na neki način svrstava u protivbaterijska oruđa.
Potrebe OS Rusije za oruđima manjeg kalibra su upitne. Nime, očigledno je da su Rusima prevashodno potrebni sistemi naoružanja velikog dometa.
Višecevni bacači raketa MLRS (RSZO)
Oružane snage Rusije u upotrebi i rezervama imaju na stotine 122mm BM-21 „Grad“ 9К51, tako je potreba za ovom vrstom sredstava izlišna.
S druge strane, severnokorejski MLRS 300 mm KN-09 (K-SS-X-9) sa dometom od preko 200 km, inače potencijalno kompatibilan sa MLRS „Smerč“ i „Tornado-S“, u velikoj meri je interesantan kao sredstvo protivbaterijske borbe. KN-09 na marginama svog krajnjeg dometa može parirati američkim MLRS HIMARS. Ovo je utoliko značajnije zbog snabdevanja Ukrajine visoko preciznim projektilima ATACMS koji se lansiraju upravo sa sistema HIMARS.
Pored toga, KN-09 može delimično da zameni operativno-taktičke raketne sisteme (OTRK). Ovde se u prvom redu misli na MLRS „Tornado-S“ koji služi za uništavanje ciljeva u operativnoj pozadini protivnika. MLRS M1985 i M1991 kalibra 240 mm takođe imaju dobar potencijal. Na dometu do 60 kilometara, oni mogu efikasno da se bore protiv skoro svih ukrajinskih artiljerijskih sistema, uključujući i HIMARS koji bi bio privučen bliže prvoj liniji fronta u cilju udara po dubokoj ruskoj pozadini.
Operativno-taktički sistemi (OTRK)
Pretpostavlja se da će mogući katalizator za nabavku severnokorejskih taktičkih raketnih sistema biti zapadne isporuke Ukrajini sistema dometa preko 300 km. U tom slučaju, Rusi bi imali „slobodne ruke“ da se upuste u otvorenu saradnju sa Severnom Korejom.
Ovde prvenstveno treba navesti MLRS KN-25 kalibra 600 mm, koji je u suštini višecevni operativno-taktički sistem. KN-25 se izrađuje u verzijama sa četiri i šest lansera a vođenim projektilima može nanositi udare po ciljevima udaljenim do 380 km. Poređenja radi, sovjetski sistem „Točka-U“ ispaljivao je samo jednu raketu i to maksimalno do 120 kilometara.
Kako severnokorejske oružane snage verovatno imaju ograničen broj KN-25 sa odgovarajućom municijom, u stanju su da Rusiji isporuče relativno mali broj ovih sistema. S druge strane, njihova upotreba u zoni Severozapadnog vojnog okruga pružila bi i Oružanim snagama DNRK neprocenjivo iskustvo koje se ne može steći u uslovima testiranja, a njihov veliki domet omogućiavao bi da budu raspoređeni van domašaja neprijateljske artiljerije i MLRS.
Još jedan perspektivan kandidat je operativno-taktički sistem KN-23 (Hwasong-11Ga) sa raketom sličnom onoj za ruski „Iskander“. Taktički raketni sistem „Iskander“ pokazuje najveću efikasnost u zoni Severnog vojnog okruga, tako da bi pojava njegovog severnokorejskog pandana tamo bila vrlo pogodna.
Zaključak
Autor svoju analizu završava zaključkom da je daleko od izvesnog da će do isporuka municije i naoružanja iz DNRK uopšte doći ili da će se o njima ikada pouzdano saznati, posebno ako se sve ograniči samo na zalihe municije.
S druge strane, može se pretpostaviti da bi najbolja opcija bile otvorene isporuke severnokorejskog oružja Rusiji – to bi bila određena vrsta poruke za SAD i druge zapadne zemlje koje otvoreno snabdevaju Ukrajinu.
