Bajden steže obruč oko Putina: nakon Moldavije, Jermenija na zajedničkim vojnim vežbama sa SAD

Nakon vojnih vežbi, SAD su isporučile i vojnu pomoć Moldaviji u okviru procesa modernizacije moldavske vojske, saopštili su 1. avgusta ambasada SAD u Moldaviji i Ministarstvo odbrane te zemlje.

„Danas se obeležava isporuka donirane vojne opreme iz Sjedinjenih Država Nacionalnoj armiji Moldavije“, navodi se u saopštenju američke vojske.

Situacija Jerevana je još komplikovanija od one u Republici Moldaviji. Jermenija je stisnuta na južnom Kavkazu, nema izlaz na more, izolovana između Azerbejdžana, Turske i Irana.

Štaviše, Rusija ima vojnu bazu u Jermeniji i dominantna je sila u regionu Južnog Kavkaza, koji je kao i Ukrajina bio deo Sovjetskog Saveza do 1991. godine.

Odnos sa Rusijom je prekinut nakon što je Putin odbio da direktno podrži Jermeniju u poslednjem sukobu u Nagorno-Karabahu, a Jerevan se našao sam pred azerbejdžanskom vojskom koju je Turska do zuba naoružala modernom tehnologijom. Tada priliku koriste SAD sa već pripremljenim terenom od strane svojih obaveštajnih službi.

Jermenski premijer je navodno pozvao na intervenciju snaga ODKB, pošto Statut, slično članu 5 NATO-a, podrazumeva da “napadnutoj” članici treba pomoći. Rusija je odbila direktno da se zameri sa Bakuom, pravdajući se da Azerbejdžan nije napao Jermeniju.

Jermenija sada traži “utočište” na Zapadu iako je deo svih ODKB ekonomskih i vojnih integracija. Spekuliše se da bi Jerevan mogao sasvim da napusti organizaciju, pod pritiskom SAD.

Prošlonedeljna izjava jermenskog premijera Nikola Pašinjana je vrlo verovatno napisana iz Vašingtona: „Najveća strateška greška bila je odluka da naša bezbednost zavisi od Rusije, da smo njima prepustili bezbednost“, rekao je zvaničnik u intervjuu italijanskim medijima.

Prve vežbe sa SAD

Ruska vojska je od raspada SSSR-a „čuvala” jermensku granicu sa Turskom, ali su Rusi poslednjih meseci povukli deo svojih trupa i prebacili ih na ukrajinski front, što SAD sada pokušavaju da iskoriste.

Podsetimo, Jermenija je bila jedina država ODKB (Organizacija ugovora o kolektivnoj odbrani) koja nije učestvovala u zajedničkim vežbama u Belorusiji. Tada se već mogao naslutiti rasplet.

Štaviše, jermenska i američka vojska uskoro će izvesti zajedničke vojne vežbe. Manevri pod nazivom „Orao partner 2023“ biće održani od 11. do 20. septembra, saopštilo je u sredu Ministarstvo odbrane Jermenije.

Navedena svrha zajedničke vojne vežbe Jermenije i Sjedinjenih Država je “priprema za učešće u međunarodnim mirovnim misijama”, napisao je Rojters i dodao da bi najnoviji razvoj događaja mogao dodatno da podstakne Kremlj.

Očekivano kako smo to već navikli da gledamo, Jermenija bi takođe trebalo da dobije izdašniju finansijsku pomoć od Brisela.

Istovremeno, Jermenija je poslala “humanitarnu pomoć Kijevu prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu”, javila je u utorak radio stanica Azatutjun koju finansiraju SAD, dodajući da će Jerevan u bliskoj budućnosti objaviti zvanično slanje pomoći.

Jermenija se navodno oseća “izdanom” od strane Rusije jer nije želela da pritekne u pomoć 2020. godine, kada je ponovo izbio rat sa Azerbejdžanom u Nagorno-Karabahu, teritoriji koju je Jermenija “vratila” u ratu 1990-ih.

Šta će u ovoj sitaciji da uradi Turska?

Turska je direktno pomogla Azerbejdžan vojno i politički, a Jermenija, iako je možda očekivala, nije dobila u toj meri pomoć od Rusije. Potom je u Moskvi potpisan mirovni sporazum prema kojem su ruske snage trebale da čuvaju Lačinski koridor, jedinu komunikaciju između Jermenije i ostatka Nagorno-Karabaha koju još uvek kontrolišu, ali Azerbejdžan de fakto kontroliše pristup kroz klisuru.

U suštini, moćniji Azerbejdžanci, takođe u ODKB, su zauzeli koridor, što je izazvalo humanitarnu krizu.

Neiformisani Pašinjan optužuje Rusiju da je svojim nečinjenjem ostavila po strani ovaj region: „Ne znam zašto se Rusija tako ponaša, ona mora da odgovori na ovo pitanje.”

Igrajući izuzetno rizičnu igru, Pašinjan se okrenuo osim SAD i drugim zemljama, posebno Francuskoj, sa kojom Jermenija tradicionalno ima dobre odnose. Sada postaje sve očiglednije da Rusija može da izgubi još jednog saveznika na postsovjetskom prostoru, a Putin nije Jeljcin.

Da li SAD gura Jermeniju u ukrajinski scenario?

Zbog sukoba interesa oko trgovine energentima, koji vlada između Zapada i Rusije, smatra se da je Moskva nakonjenija Azerbejdžanu kao svom partneru u izvozu enrgenata.

Sa druge strane, SAD otvoreno podržavaju Jermeniju ne samo zbog protoka ruskih energenata, već i u cilju slabljenja ruskih pozicija na ovim prostorima.

Zanimljivo je da SAD podržavaju Jermeniju iako je ona u latentnom sukobu sa Turskom – jednom od najjačih članica NATO.

Destabilizacija regiona svakako utiče ne samo na Rusiju i Zapad, nego i na Tursku i Iran.