Kako je Zelenski 10 puta sačuvao glavu? Svi atentati na ukrajinskog predsednika

Revnosni „Politico“ je prvi doneo vest kako je sprečen atentat na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. „CNN“ i „Times“ su se 7. avgusta 2023. upustili u analizu kako je bilo i „šta bi bilo kad bi bilo“.

Naime, ukrajinska služba bezbednosti SBU je 6. avgusta 2023. izdala zvanično saopštenje prema kome je ruska saradnica uhapšena u vezi sa zaverom za ubistvo Zelenskog“. Ime žene nije javno objavljeno ali, prema SBU, ona je iz južnog ukrajinskog regiona Nikolaiva (Nikolajeva).

SBU je saopštila da je osumnjičena „prikupljala obaveštajne podatke“ o poseti Zelenskog Nikolajevu koja je palnirana za kraj jula. Plan je bio da, kada se sazna tačno vreme i mesto, ruske vazdušne snage izvedu ubilački napad bombama i raketama. „Na sreću“, agenti SBU su sprečili pokušaj atentata nakon što je služba dobila potrebne informacije o „subverzivnim aktivnostima osumnjičene“ i sprovela dodatne mere bezbednosti.

Žena-agent je uhvaćena dok je „pokušavala da prenese obaveštajne podatke ruskoj strani“. Praćenjem njenih komunikacija, SBU je utvrdila da je imala i zadatak da identifikuje lokaciju sistema za elektronsko ratovanje i skladišta sa municijom ukrajinskih oružanih snaga. Ona je navodno putovala po teritoriji okruga i snimala lokacije vojnih objekata. Prema prvim rezultatima istrage, navodna špijunka je bila stanovnik Očakova u Mikolajevskoj oblasti i bivši prodavac u vojnoj prodavnici. 

E, sada je „Times“ izneo senzacionalistička otkrića da rad bivše prodavačice nije bila prva pripremala atentat na „proslavljenog“ ukrajinskog predsednika. Ovo je još u martu 2022. potvrdio i savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak; prema njemu, Zelenski preživeo više od deset pokušaja atentata!

U profilu objavljenom još u aprilu 2022, „Times“ je opisao kako su ruski padobranci 24. februara, dan nakon što je počeo rat, prodrli u Kijev sa namerom da ubiju ili zarobe Zelenskog i njegovu porodicu.  Volodimir Zelenski je 25. februara 2022. objavio da su ruske diverzantske grupe ušle u Kijev i da ga je Rusija označila kao svoju primarnu metu.  Šta više, Zelenski je  navodno lično obavio video-sastanak sa američkim senatorima, tokom koga je melodramski izjavio da bi to mogao biti poslednji put da ga vide živog. 

 „The Times“ je pisao kako je u to vreme „više od 400 „vagnerovaca“ bilo aktivno u Kijevu, sa nalogom Kremlja da ubiju predsednika i čitavu vladu i uspostave proruske vlasti. „Grupa Vagner, privatna vojna kompanija koju vodi jedan od najbližih saveznika predsednika Putina, oligarh Jevgenij Prigožin, poslala je plaćenike iz Afrike pre 5 nedelja u misiju da ubiju vladu Zelenskog u zamenu za pozamašnu nagradu.

Obaveštenje o „zaveri muzikanata“ stiglo je do ukrajinske vlade u zoru 26. februara 2022, a nekoliko sati kasnije u Kijevu je uveden strogi 36-časovni policijski čas kako bi se grad očistio od ruskih diverzanata. Gradske vlasti su upozorile civile da će se svako ko izađe na ulicu za vreme policijskog časa smatrati agentom Kremlja i može biti likvidiran. Pripadnici ČVK „Vagner“, kako navodi „Times“, čekali su „zeleno svetlo“ iz Kremlja za napad, a na njihovoj listi za odstrel bile su ukupno 23 osobe, uključujući i premijera, ceo Kabinet ministara, gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko i njegov brat Vladimir. Naravno, energičnom akcijom FSB, grupa atetatora je uništena. 

Bila bi to lepa ratna priča u uspehu ukrajinskih obaveštajaca da se odmah nakon toga nije pojavila nova verzija! Naime prema vestima od 1. marta 2022, Oružane snage Ukrajine su 26. februara uništile „ČEČENSKU šok grupu“, čija je svrha bila eliminacija predsednika Vladimira Zelenskog! Ova priča je potekla od „jednog ukrajinskog obaveštajaca“. Navodno, ključna uloga u „operaciji“ Ruske Federacije protiv Ukrajine bilo je zauzimanje Kijeva i fizička eliminisacija najvišeg rukovodstva zemlje, uključujući i  predsednika. Vladimir Putin je, naime, na sastanku 3. februara 2022. ovaj posao poverio šefu Čečenije Ramzanu Kadirovu.

Tako je u Groznom hitno formirana udarna grupa na čelu sa Kadirovljevim pomoćnikom, Daniilom Martinovim. Grupa je potom priključena ruskoj gardi pri jedinicama i formacijama Istočnog vojnog okruga na teritoriji Belorusije. Ova grupcija je 24. februara pokrenula invaziju na Ukrajinu u kijevskom pravcu. Ukrajinska obaveštajna služba je objavila izvode iz razgovora Martinova i Kadirova, u kojima Martinov izveštava šefa o svojim planovima i akcijama. Grupa je ušla u Ukrajinu u sastavu konvoja od više od 250 borbenih vozila i 15.000 pripadnika „najboljih boraca Čečenske Republike“.

No, gardisti Kadirova  su na periferiji Kijeva, u oblasti aerodroma Gostomelj, već 26. februara pretrpeli velike gubitke.

Uništenju „Kadirovaca“ najviše su doprinele operativne informacije dobijene od anonimnog izvora koji se predstavio kao „službenik FSB Ruske Federacije koji želi da spreči krvoproliće“.

Navodno, zahvaljujući presretnutim komunikacijama, ukrajinski FSB je saznao da je Putin, dajući tako važan zadatak Kadirovu, paralelno naredio ruskoj FSB da nadgleda njegovu realizaciju. U centralnom aparatu FSB stvorena je privremena operativna grupa koja je snimala svaki korak Kadirova i njemu bliskih ljudi.

Nakon invazije na teritoriju Ukrajine, jedan od oficira FSB, navodno protivnik rata, da bi što pre okončao krvoproliće, proaktivno je ukrajinskim specijalnim službama preneo informacije o ruti kadirovskog konvoja i njihovoj ulozi u „specijalnoj operaciji“. Oružane snage Ukrajine su nakon izviđanja pomoću bespilotnih letelica, 26. februara zadale smrtonosni udarac „kadirovcima na dve lokacije u rejonu Gostomelj. Tokom borbi poginuo je i komandant 141. motorizovanog puka Nacionalne garde Čečenije Mahomed Tušajev.

Zbog navodnih pretnji koje su se nadvile nad njegovim životom, putovanja Zelenskog u inostranstvo ubuduće su planirana u najvećoj tajnosti. Ukrajinski zvaničnici su prošlog februara pobesneli kada je tri dana pre očekivanog dolaska Zelenskog procurela vest o planiranoj poseti Briselu. Slično tome, bugarska vlada je prošlog meseca bila zabrinuta da bi putovanje ukrajinskog predsednika moglo biti otkazano nakon što su se detalji pojavili u štampi.

Kako bi se javnost uverila u opasnosti koje Zelenskom prete iz Moskve, zapadni mediji su odmah ažurirali priče o bivšem ruskom obaveštajcu Aleksandru Valjteroviču Litvinjenku koji je 23. novembra 2006. preminuo u Londonu usled trovanja polonijumom kao i o bezuspšnom trovanju famoznim „novičokom“ dvostrukog agenta Sergeja Viktoroviča Skripalja, u Solsberiju, 4. marta 2018. godine. Naravno, za oba „atentata“ odmah su krivljeni Rusi.

Što se tiče Zelenskog, sa ruske strane su se, bar javno, prvi pozivi na likvidaciju Zelenskog mogli čuti tek godinu dana kasnije, nakon što su „Ruski dobrovoljački korpus“ i ​​„Legija slobode Rusije“, 2. marta i 22. maja 2023. izveli upade u Brjansku i Belgorodsku oblast. Tada je deputat ruske Dume Mihail Genadajevič Deljagin rekao je da je “jedini normalan odgovor” na incident “trenutna eliminacija Zelenskog”. 

Drugo, zbrka koju su napravili zapadni senzacionalistički mediji oko pokušaja ubistva iz februara 2022, dovode u pitanje verodostojnost svih informacija. Niko nije odgovorio da li su Zelenskog i vladu po Kijevu (u koji nikada nisu ni ušli) jurili „ruski padobranci“, „kadirovci“ ili „vagnerovci“. O ostalih devet (ili osam) atentata dobro obavešteni mediji nisu ništa pisali. Pacifistički nastrojeni ruski agent FSB koji je svojom informacijom „spasao“ Zelenskog osstao je anoniman a pitanje je nije li konstruisanje njegovog lika bio samo pokušaj unošenja nemara u ruske službe. Konačno, nije baš jasno da li je prodavačica iz prodavnice u Očakovu snimala vojne instalacije ili prikupljala podatke o poseti Zelenskog njenom rodnom kraju.

Još je interesantniji stav Kijevskih saveznika nije sasvim jasno da li su i dalje fascinirani Zelenskim ili im je dosta njegove uloge superheroja.

Naime, yapadni saveznici uveliko se bave problemom mogućeg naslednika u slučaju „nestanka“ Zelenskog. Američki državni sekretar Antoni Blinken je za CBS još prošle godine rekao da „Ukrajinci imaju planove — o kojima neće da priča niti ulazi u detalje — da na ovaj ili onaj način osiguraju ono što bi se nazvalo „kontinuitetom vlade“. Formalno, po ukrajinskom ustavu, linija sukcesije je jasna. „Kada predsednik nije u stanju da ispunjava svoje dužnosti, njegove odgovornosti preuzima predsednik Vrhovne rade“, izjavio je Nikola Knjažicki, opozicioni poslanik iz Lavova. „Dakle, (u slučaju nestanka predsednika) ne bi nastao vakuum“.

No, predsednik Vrhovne rade — Ruslan Stefančuk, inače član stranke „Sluga naroda“ Zelenskog, smatra da slaba karika u „scenariju Zelenski“  ne postoji u Ukrajini nego među njegovim zapadnim saveznicima. Prema Stefančuku, Ukrajinci imaju uravnoteženiji pogled na Zelenskog, uviđajući sve njegove prednosti i mane.

S jedne strane hvaljen zbog dobrog ratnog vođstva, s druge je kritikovan za pogrešne korake — prvensveno zato što se nije bolje pripremio za invaziju za koju je mislio da je malo verovatna. Zapaženo je i njegova odbojnost prema opozicionim poslanicima kao i grube reakcije na svaku, čak i konstruktivnu kritiku, kao i na sklonost da za sve greške okrivljuje druge.

Nasuprot tome, međunarodni mediji su bili opčinjeni harizmatičnom privlačnošću Zelenskog i oduševljeni jednostavnom pričom o borbi „Davida protiv Golijata“. Transformacija predsednika od razočaravajućeg mirnodopskog lidera u – hiperboličnim rečima Bernara-Anrija Levija – „novog, mladog i veličanstvenog oca osnivača“ slobodnog sveta, bila je zapanjujuća.

Uloga ratnog vođe u SMB majici i retorika i govorništvo (umeća stečena ranijom karijerom manje-više uspešnog glumca) osvojili su srca publike od Vašingtona do Londona i Brisela do Varšave. Njegova eliminacija bi verovatno mnoge od vodećih ljudi Zapada zapanjila i dovela u situaciju da ne znaju šta činiti dalje. A to bi moglo povećati pritisak da Kijev stupi u pregovore sa Moskvom i da se prihvati kompromis.