Naslovna Oružje Flešeta – anonimni akter ukrajinskog ratišta

Flešeta – anonimni akter ukrajinskog ratišta

Flešeta je oružje koje nam dolazi, kao i mnoga druga, iz dubine istorije ljudskog roda. Nastala je kada su ljudi osvojili tehniku obrade gvožđa. Šta je to što je ovo prepotopsko oružje ostavilo u prvom borbenom redu do danas i ne samo ostavilo, već ga učinilo i opasnijim nego ranije?re

0
flesete u pojasu gaze
flesete u pojasu gaze
google news

Kako izgleda i čemu služi ovo neverovatno jednostavno sredstvo? Flešeta (fr. fléchette, nem. Fliegerpfeil, rus. Стре́лка, флешета). Metalna strela/strelica, poseban tip avionskog oružja, razrađen je početkom dvadesetog veka i primenjivan tokom Prvog svetskog rata i Građanskog rata u Rusiji protiv koncentracije trupa pešadije i konjice.

Avionsko naoružanje tog vremena bilo je veoma primitivno i ograničenih mogućnosti, ali je sama ideja uništenja protivnika iz vazduha, pri odsustvu još uvek nerazvijene PVO bila više nego primamljiva. Prema jednim izvorima, ovo je izum Italijana, koji su od Francuza uzeli naziv.

Drugi izvori tvrde da su Francuzi počeli da prave male metalne strele koje bi iz aviona u grozdovima bile rasipane po neprijateljskim formacijama. Zahvaljujući gravitaciji i ubrzanju koje su dobijale od aviona, te strelice bi dobijale ubistvenu snagu. Francuzi se nisu njima mnogo bavili, ali zato su Nemci i Rusi našli svoj interes.

Nemci su načinili i najuspešniji model, napravivši metalnu, okruglu šipku veličine olovke. Na jednom kraju ona je bila naoštrena, a na drugom kraju imala je usečena četiri ”peraja” koja su obezbeđivala aerodinamiku i sprečavala tumbanje. S lakoćom su probijale standardne daske od pola cola (1,5 cm) koje su korišćene kao zaštita u rovovima.

Flešete su imale i dodatne psihološke efekte – zvižduk koji je plašio i ljude i konje, ali i saznanje da vas od pogotka i sigurne smrti ili teškog ranjavanja može spasiti samo slučajnost.   

flesete svajcarske armije iz 1915. godine
FLEŠETE ŠVAJCARSKE ARMIJE IZ 1915. GODINE

Na nekim od flešeta bio je ukucan napis: ”Invention francaise, fabrication allemande” (francuski izum, nemačka proizvodnja). Ovaj cinični napis bio je deo psihološko-propagandnog rata jer su Nemci ”vraćali” Francuzima njihov izum. Flešeta je relativno brzo nestala s bojišta jer su je potisle ubojitije bombe i druga sredstva.

Početkom pedesetih godina počinje njihova renesansa. Najpre Amerikanci razvijaju generaciju flešeta u sklopu programa ”Lazy Dog”. U avionsku bombu kalibra 225 kg pakovano je 10.000 flešeta dužine 4,4cm.  Njena ogromna prednost bila je ta što nije bilo eksplozije. Čulo bi se samo zujanje, zbog čega je bomba dobila nadimak košnica. Ubrzo se flešeta našla i u haubičkoj municiji. Posledice po žrtvu bi bile užasne jer su te strelice, lutajući po telu žrtve, izazivale nepopravljiva ranjavanja. 

Kako to da je flešeta i danas moderno, vrlo opasno oružje? Izvanredna balistika streličaste municije i njena velika prodorna moć motivisali su konstruktore, pa su tokom proteklih decenija učinjeni značajni koraci na usvajanju i modernizovanju ovog sredstva. Flešeta je dosegla svoje savršenstvo, mogla je da se obogati raznim umecima i različitim materijalima, trebalo je samo modifikovati nosače u skladu sa postojećim modelima. Sovjetski konstruktor D. I. Širjajev 1961. godine napravio je eksperimentalni automat ”AO-27” koji je koristio municiju, baziranu na flešeti. Posvetimo ovom primerku više pažnje jer on to zaslužuje.

Ovaj automat nastao je kao deo opštih težnji da se uravnoteži dejstvo automatskom puškom ”AK-47” iz neudobnih stavova. Amerikanci su to pokušali da reše uvodeći kalibar 5,56mm. Analogni metak trebalo je da konstruiše ”Naučno-istraživački institut 61” pod vođstvom V.M. Sabeljnikova. Kao alternativa, vazduhoplovno odeljenje ovog instituta ponudilo je da se paralelno pokuša sa metkom koji će imati potkalibarno, strelasto zrno.

Odakle taj optimizam?

U to vreme uspešno je razrađena potkalibarna municija za PT top 100mm ”Rapira”. Konstrukcija odgovarajućeg patrona bila je razrađena 1960. godine i zaštićena licencom ”N 22572”, od prvog juna 1960. godine. Kao autori potpisani su Grjazev, Fadejev, Šipunov i Širjajev kao glavni konstruktor ( В.П. Грязев, П.А. Фадеев, А.Г. Шипунов и Д.И. Ширяев). Metak je dobio indeks ”OPS” (оперенный подкалиберный стрелковый). Velika početna brzina metka (1.060 m/sec) i poprečno opterećenje omogućavali su probijanje standardnog zemljanog grudobrana. Štaviše, rasturanje pogodaka bilo je znantno manje u odnosu na ”AK-47”, posebno kod kratkih rafala i iz stojećeg stava. Šta je bila glavna mana? Cena! Stoga je ova municija u modifikovanom obliku korišćena samo u specijalnim podvodnim automatima. 

Ovi napori nisu prošli nezapaženo na Zapadu. Austrijska kompanija ”Stajer Manliher” je u okviru programa ”ACR” (Advanced Combat Rifle – unapređena borbena puška), razvila za američku vojsku pušku ”Štajer ACR”. Meci za ovu pušku sadrže čeličnu flešetu u specijalnoj kapsuli koja se nalazi u barutnom punjenju koje okružuje flešetu. Takav, nekonvencionalni metak imao je u sebi flešetu dužine 46,25mm i kalibar 1,6 mm, uz masu od samo 0,66 grama. Ukupna težina metka bila je 5,1 gram, što je skoro dvaput lakše od konvencionalnog metka 5,56 x 45mm.

Danas se flešete nalaze u raznim projektilima koji se koriste u automatskim bacačima granata najrazličitijih tipova, o kojima smo više puta pisali. Kao primer, navodimo američki ABG ”Mk 19” Za njega je kompanija ”Primex Technologies” (deo korporacije ”General Dynamics”) razvila fragmentarno-fugasni projektil ”M1001 HVCC” sa 115 strelica. On se može primenjivati na svim bacačima koji koriste municiju 40×53 mm: ”Mk.19”, ”Mk.47 Striker”(SAD), ”HK GMG” (Nemačka), ”Vektor Y3 AGL/CG-40/AGL Striker/AS88” (Južnoafrička Republika”, ”SB LAG 40” (Španija), ”Daewoo K4” (Južna Koreja), ”Howa Type 96” (Japan), ”UAG-40” (Ukrajina), itd. Municiju HVCC proizvodi  ”General Dynamics Ordnance and Tactical Systems”.

Ovakva municija se mnogo više koristi na bojnom polju izbacivanjem iz PT bacača. Trenutno se najbolje pokazalo u praksi korišćenje projektila kalibra 84 mm koji koriste flešete ”ADM-401”, pri dejstvu švedskim bacačem ”Karl Gustav”. Njega su u Afganistanu masovno koristili pripadnici OS SAD. Navodi se primer da je prilikom jednog dejstva od iste mine poginulo 25 Afganistanaca, posle čega su ovu minu Amerikanci nazvali ”mašinom za mlevenje mesa” (The Meat Grinder”).

tenkovski projektil 125mm 3s7
tenkovski projektil 125mm 3s7

Projektil ”ADM -401” razrađen je za odbrambena dejstva u teškim gradskim uslovima i u džungli. Svako punjenje ima oko 1.100 strelica. Balistika flešete postiže se pritiskom barutnog punjenja projektila. Flešete se raspršuju u obliku konusa koji na razdaljini od 100 metara postiže prečnik od približno 10-12 metara. Na kvadratni metar dospe pet do deset strela, što obezbeđuje visoku efikasnost.

U Švedskoj je izvoz ovog ubojnog sredstva izazvao snažne reakcije i otpor. Ni ”Amnesty International” nije prećutao, već je tražio da se ovi projektili zabrane. OUN je mišljenja da ”treba razmotriti” to pitanje, dok se ova municija masovno koristi. Posebno je masovna upotreba u artiljerijskim granatama. Njih poseduju SAD (granata s oznakom ”HM 580E1”), kao i članice NATO, ali i ruska strana, kao i sve nekadašnje članice VU.

bomba lazy dog sa 10.000 fleseta
bomba lazy dog sa 10.000 fleseta

Na teritoriji nekadašnjeg SSSR projektili s flešetama se koriste u sledećim nosačima:

  • ”S-5C”, ”S-5CB” – nevođena raketa vazduh-zemlja kalibra 57 mm. Ima od 1.000 do 1.100 flešeta mase 1,26 grama i dužine 40 mm. Ima daljinski upaljač. Koristi se u podvesnim nosačima ”ORO-57”, ”UB-16” i ”UB-32”.
  • ”S8S” – nevođena rakeza vazduh-zemlja kalibra 80 mm. Ima 2.000 flešeta istog modela kao i prethodni nosači. Lansira se iz raketnog bloka ”B-8” svih modifikacija. Ovaj blok može da se podvesi pod sve vrste aviona i helikoptera u naoružanju VVS, ali može da se montira i na oklopne transportere i brze desantne čamce. 
  • Tenkovski projektil ”3Š5 – Килька-1” (keder, vrsta vrlo sitne ribe) kalibra 100 mm. U njemu se nalazi 1.800 flešeta. Koristi se u tenkovima i samohodnim vozilima s olučenim topom ”D-10” i njegovim modifikacijama.
  • Tenkovski projektil ”3Š6- Килька-2”, u sklopu projektila ”3UŠ2”. On poseduje 4.500 flešeta. Primenjuje se u tenkovima i samohodnim artiljerijskim oruđima s glatkocevnim topom ”U-5TS molot” (čekić) (”2A20”).
  • Artiljeriskiji projektil ” ”3Š1 –  Лепесток” (latica) koji se nalazi u projektilima ”3VŠ1”, ”3VŠ3”, ”3 VŠ4”. Uveden je u naoružanje 1973. godine i ima u sebi 7.000 flešeta. Koristi se u haubici ”D-30”, ”Gvozdiki” i svim licenciranim ili modernizovanim verzijama.      
  • Projektil ”3Š7” i ”3Š8” kalibra 125 mm za ispaljivanje iz glatkocevnih topova svih modernih tenkova od ”T-64” pa nadalje, kao i iz nekih borbenih vozila pešadije. Uveden je u naoružanje 1975. godine i detonira mehaničkim udarom.  
  • Projektil ”3Š8 Ajnet” (pun mesec).  Koristi se u glatkocevnim topovima ”2A26” (”D-81”), ”2A46” (”D 81TM”) i njihovim modifikacijama. U naoružanje je uveden 1988. godine i koristi se u tenkovima s automatskim punjačem. Svaki projektil ima 4.700 flešeta.
  • Projektil ”3Š2” ”Lepestok 2”, kalibra 152 mm koji se koristi kao sastavni deo granata ”3VŠ2” i ”3VŠ5”. Uveden je u naoružanje 1975. godine. Ima 8.500 flešeta. Koristi se u haubicama ”MSTA B”, ”D-20”, ”Akaciji” i licencnim modelima. 

Nisu Rusi i Ukrajinci jedini koji to koriste. Izrael ove granate koristi već godinama u sektoru Gaze i u Libanu, ispaljujući iz ”Merkave” projektil američke proizvonje ”M494 APERS-T”, kalibra 105 mm. Zona ubojnog dejstva je 300×100 metara, a rezultati su poražavajući. Čak su i najratoborniji ekstremisti tražili međunarodnu osudu ovog oružja od koga, praktično, nema odbrane. Međutim, zakonodasvstvo Izraela (Vrhovni sud) odobrio je 2002. godine korišćenja ovog sredstva. 

Flešeta na ukrajinskom ratištu

U SVO koja je odavno poprimila razmere ograničenog rata i u kome se sve manje biraju sredstava, flešete su našle svoju upotrebu. Ukrajinske vlasti saopštile su da ruske trupe od početka invazije koriste municiju s flešetama. Konkretno, ove granate su prvi put korišćene prilikom napada na Sumsku oblast.

Pronađeno je mnogo flešeta u leševima civila i vojnika. Brojni analitičari (koji su se do sada mnogo puta prevarili i ”opekli” u svojim procenama) smatraju da je upotreba ove municije znak da je protivnička strana počela da ”grebe po dnu magacina” zbog velikog deficita konvencionalnog oružja. Da li je to stvarno tako, procenite sami.

flesete nadene u sumskoj oblasti
FLEŠETE NAĐENE U SUMSKOJ OBLASTI

Istina je da ovo oružje nije zabranjeno, kao što je istina da je veoma efikasno. Čak i u slučaju da ne izazove smrt, vađenje desetina komada strelica iz samo jednog ranjenika može potrajati satima, a za to vreme on može biti inficiran projektilima koji su još u telu. Sve u svemu, prošlost nas podseća na to koliko ljudi mogu biti maštoviti kada je uklanjanje pripadnika svoje vrste u pitanju. 

NEMA KOMENTARA

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Exit mobile version