Vojska Kosova se navodno oslanja na javne donacije, dok dobijeni fond nije javan

U martu 2022. godine, takozvana Vlada Kosova je osnovala takozvani Bezbednosni fond, gde građani ili drugi donatori mogu doprineti preko bankovnog računa. Tkz. Premijer Aljbin Kurti rekao je tada da je fond osnovan za potrebe Kosovskih bezbednosnih snaga (KSF), koje su u procesu prerastanja u vojsku, a inicijativa se sprovodi nakon konsultacija sa međunarodnim partnerima. Novac prikupljen u ovom fondu, prema rečima Kurtijeve vlade, ići će kao dodatni budžet Ministarstvu odbrane.

Trenutno, obezbeđenja vrednost Fonda nije poznata i ne objavljuje se. U Ministarstvu finansija, rada i transfera na Kosovu zaposleni koji upravljaju sredstvima Fonda kažu da su „transparentni i da su na raspolaganju državnim organima koji imaju pravo pristupa“, ne precizirajući koje institucije imaju to pravo, dok Predstavnici Ministarstva odbrane Kosova tvrde da će ta sredstva biti uložena u „ispunjavanje glavnog cilja“.

Ministarstvo odbrane Kosova potvrđuje da je budžet za odbranu ove godine 141,2 miliona evra, dok su ulaganja u naoružanje “trostruko veća nego u prethodne dve godine”.

Bivši komandant KSF Kadri Kastrati kaže da bi, u kontekstu regionalnih i globalnih bezbednosnih izazova, sredstva Fonda za bezbednost trebalo da hitno opremaju KSF individualnom opremom i naoružanjem, povećaju ljudstvo i investiraju u infrastrukturu.

U objavi na Fejsbuku od 17. jula, kosovski ministar odbrane Armend Mehaj zatražio je od građana da doprinesu Bezbednosnom fondu.

„Naša vojska, kroz ulaganja u naoružanje i drugu vojnu opremu, stalno jača. Da bismo bili još snažniji da garantujemo bezbednije Kosovo, svi vi, poštovani građani, možete doprineti doniranjem u Fond bezbednosti, na aktivni račun u ili van zemlje“, rekao je Mehaj.

Desetine građana komentarisalo je ovu objavu – od kojih su neki podelili i dokaze o novcu uplaćenom na račun Fonda obezbeđenja. Njihovi iznosi variraju od 10 do preko 1.000 evra.

Kastrati, koji je vodio Bezbednosne Snage Kosova od 2011. do 2015. godine, kaže da bi iznos prikupljen u Fondu za Bezbednost trebalo da bude javno objavljen. „Svaki građanin koji donira u ovaj fond treba da zna koliko je novca prikupljeno. Nema potrebe da znaju kuda ide, jer je kupovina razne opreme i naoružanja poverljiva, ali moraju da znaju količinu prikupljene sume“.

Čak su i neke nevladine organizacije ranije izražavale zabrinutost kako se novac daje u Fond bezbednosti. Da bi imali transparentnost, po njima, fond treba da bude regulisan zakonom.

Kosovska vlada je 17. jula saopštila da je kupila bespilotne letelice Bayraktar ​​TB-2 od Turske. Nadležni nisu saopštili ni broj kupljenih dronova, ni njihovu cenu, ali su poručili da je njihovom kupovinom Kosovo „još bezbednije“.

Kosovske bezbednosne snage su od 2018. godine u procesu da postanu vojska. Očekuje se da će do 2028. godine dostići pune operativne sposobnosti da, kako kaže, „očuva suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, kao i građane, imovinu i interese zemlje“.

KSF trenutno ima oko 2.500 članova. Nakon prelaznog roka očekuje se da će ovaj broj imati više od 7.500 aktivnih i rezervnih članova.

Što se tiče naoružanja, na vežbama Defender Europe 23 u maju ove godine Kosovo je prvo dobilo 5 bespilotnih letilica Bayraktar TB-2, a u julu je Prištini isporučen za sada nepoznat broj.

Na istim vežbama su od turske kompanije  “Roketsan Roket Sanayii ve Ticaret A.S.” nabavljene 160 mm OMTAS (Orta Menzilli Tanksavar Sistemi) protivtenkovske navođene sisteme srednjeg dometa (do 4000 m), najmodernije, samo ih ima Turska, kao i mitraljezi kompanije MKE 7,62×51 mm PMT-76-57A, koji su u tursko naoružanje uvedeni 2021 godine.
Sklopljen je i ugovor sa turskom kompanijom „FNSS Savunma Sistemleri A.Ş.“ za nabavku 60 amfibijskih pešadijskih borbenih vozila ACV-15.

Nešto ranije, od Turske su dobijena Otokar Cobra APC taktička oklopna vozila. Očekuje se da će se na njima integrisati napredna stabilizovana platforma za daljinsko upravljanje oružjem SARP (stabilized advanced remote weapon platform) i SARP-DUAL.

Kosovo je 2021 dobilo 3 vozila General Defence 4×4 Bastion, 55 vozila 4×4 ASV (armored security vehicle) M1117 Guardian (u bazi u Uroševcu), 200 Hamvi  a kupljeno je iz Turske 4 BMC Vuran 4×4 MRAP i 10 Kirpi (6m, 2 tona) naoružanih bacačima granata Mk19, teškim mitraljezima 12,7 mm Browning M2 i 7,62 mm mitraljezima M240.

Specijalne snage su dobile tešku snajperku poluautomatsku desetometnu pušku 12,7 mm Barrett M107A1 i poluautomatski snajper 7,62×51 mm Sig Sauer 716G2 DMR razvijen na platformi AR-10. Uočlivo je da su ugovori o donacijama ili kupobini uvek sklapani sa privatnim ili državnim kompanijama a ne sla Ankarom direktno.