Najnovija ruska raketna baraža na južne ukrajinske lučke gradove Odesu i Nikolajev označila je jedan od najvećih takvih napada poslednjih meseci.

Odmazda je usledila dan nakon što je Ukrajina dronovima udarila na Krimski most, a Rusija se povukla iz ugovora o crnomorskom žitu.

Poslednji udari su se razlikovali od ranijih napada, međutim, uključivanjem većeg broja krstarećih raketa Oniks iz sistema obalske odbrane Bastion-P, kaže Jurij Ignat, portparol ukrajinskog vazduhoplovstva.

„Oniks projektili su dizajnirani da unište čamce i brodove i lete brzinom od 2,6 maha. To je preko 3000 km na sat, tako da je brzina velika. U letu može da se popne visoko da uštedi gorivo, a kada se približi meti, može da se spusti na 10-15 metara iznad vode da uništi cilj“, rekao je portparol.

Napredna tehnologija koja se koristi u projektilima Oniks omogućava im da brzo manevrišu i ostanu nevidljivi za sisteme protivvazdušne odbrane neprijatelja. Ignat je napomenuo da ih ova karakteristika čini posebno opasnim za ukrajinske oružane snage.

Rusi koriste svoje mobilne raketne sisteme obalske odbrane za napade na gradove duž obale Crnog mora.

„Teško je suprotstaviti se takvim projektilima, ali je moguće uticati na njih nekim sredstvima elektronskog ratovanja. Zato vidimo da nisu sve rakete pogodile svoje ciljeve“, rekao je portparol.

Prema njegovim rečima, teško da je moguće oboriti raketu Oniks velikom brzinom i na maloj visini sa dostupnim sistemima PVO u Ukrajini. Istovremeno, ranije je ukrajinska vojska tvrdila da je navodno već uspešno obarala rakete Oniks, što ukazuje da su se prethodne izjave pokazale kao neosnovane.

Bastion-P je kopneni obalni odbrambeni sistem koji može da ispaljuje Oniks protivbrodske krstareće rakete, koje takođe imaju sekundarne sposobnosti za kopneni napad.

Ruski sistem Bastion sa raketama Oniks

P-800 ”Oniks” (eksportni naziv Яхонт, NATO SS-N-26 Strobile) je sovjetska/ruska nadzvučna univerzalna protivbrodska krstareća raketa srednjeg dometa, dizajnirana za borbu protiv površinskih pomorskih grupa i pojedinačnih brodova u uslovima jake vatre i elektronskih protivmera. Pored toga, može se koristiti i protiv kopnenih ciljeva, pri čemu se domet gađanja može povećati.

Razvoj operativno-taktičkog protivbrodskog sistema četvrte generacije Bastion (NATO SSC-5 Stooge) sa raketama P-800 ”Oniks” za prenaoružavanje podmornica i naoružavanje površinskih brodova naložen je 1981. godine.

Razvoj rakete i kompleksa započet je u ”ФГУП НПО машиностроения”, ЦКБМ, ОКБ-52, СКГ, ОКБ завода № 51 (danas ”АО ВПК НПО машиностроения”) pod rukovodstvom generalnog konstruktora Vladimira Čelomeja (Владимир Николаевич Челомей, 1914-1984), a kasnije je posao predvodio Herbert Jefremov (Герберт Александрович Ефремов).

Nacrt projekta je dovršen početkom 1982. godine. Za razliku od prethodnih protivbrodskih raketa, koje su imale relativno usku ”specijalizaciju” u pogledu lansera, novi kompleks je od samog početka zamišljen kao univerzalan: može se ispaliti iz brodskih, vertikalnih podmorničkih lansera, iz torpednih cevi od 650 mm, sa aviona  ili sa mobilnih obalnih lansera. Rakete Oniks, zajedno sa projektilima porodice ”Kalibar” i raketama ”Cirkon”, trebalo je da zamene većinu tipova starijih protivbrodskih raketa u ruskoj mornarici.

Glavna prednost porodice projektila Oniks je njihova nadzvučna brzina leta, što raketu čini manje ranjivom na savremene sisteme protivvazdušne odbrane. Protivbrodska raketa je opremljena autonomnim inercionim sistemom upravljanja otpornim na buku, sa navigacionim sistemom i radarskom glavom za navođenje.

Oniks je sposoban da bojevom glavom mase 200-300 kg pogodi moderne ratne brodove klase krstarica na udaljenosti do 300 km. Nekoliko projektila može da uništi čak i nosač aviona.

Upravljački sistem је kreiran od strane ”Centralnog istraživačkog instituta Granit” (Центральный научно-исследовательский институт Гранит) а glavni projektant био је V.N. Jakovlev (Яковлев). Ugrađena oprema sistema upravljanja protivbrodskih raketa je potpuno autonomna a izgrađena je po principu “ispali- zaboravi”. Oprema obuhvata inercioni sistem, radio visinomer, kompjuterski sistem i glavu za navođenje (GOS).

GOS mase 85 kg omogućava detekciju brodova udaljenih više od 50 km i maksimalni ugao pretrage od +450. Zaštita od aktivnih smetnji se postiže prikrivenim zračenjem i promenom parametara po slučajnom zakonu. Pasivne smetnje se efikasno uočavaju korišćenjem njihovih spektralnih karakteristika.

Brodska oprema sistema upravljanja raketnim sistemom je projektovana za pripremu i kontrolu lansiranja protivbrodske rakete ”Oniks” i obezbeđuje: pojedinačno i ”salvo” gađanje na ciljnu grupu; kontrolu rada sa dijagnostikom do zamenljivog modula; hitno ispaljivanje projektila; obuku kadrova; vreme za istovremenu pripremu svih protivbrodskih projektila; minimalno vreme spremnosti za rad sa protivbrodskim raketama iz potpuno isključenog stanja; puni radni vek do 15 godina sa prilagodljivim podešavanjem parametara u GOS-u.

Raketa je napravljena prema normalnoj aerodinamičkoj konfiguraciji. Startni raketni motor na čvrsto gorivo (ракетный двигатель твёрдого топлива, RDTT) nalazi se u komori za sagorevanje pravolinijskog vazdušno-reaktivnog motora (прямоточный воздушно-реактивный двигатель, PVRD, engl. Ramjet); na kraju početne faze rada, odvaja potiskom vazdušne struje.

Velika brzina (2,6 Maha), varijabilni profil leta, savremena elektronika otporna na ometanje i domet 120-300 km (u zavisnosti od profila leta), davali su projektilu vrlo velike šanse da probije štit američkog odbrambenog sistema AEGIS. Ruska vojno-industrijska korporacija ”НПО машиностроение” nadogradila je krstareću raketu Oniks-M (lansiranje sa mora) tako da ima maksimalni domet do 800 km. 

• Dužina rakete: Brodska varijanta 8 m; Vazduhoplovna varijanta 6,1 m; 
• Prečnik rakete 0,67 m;
• Raspon krila 1,7 m;
• Dužina transportno-lansirnog kontejnera (транспортно-пусковой контейнер, TPS) 8,9 m;
• Prečnik TPS 0,72 m;  
• Masa rakete: Startna — 3000 kg; Sa TPS — 3900 kg;
• Maksimalna brzina: 884 m/s (3182 km/h, 2,6 Mach); 
• Površinska brzina: 2448 km/h – 2 Mach)
• Motor: Startni— faza pokretanja i ubrzanja na čvrsto gorivo; Glavni pogonski (krstareći) — PVRD mase 200 kg, potiska 4 t;
• Gorivo — kerozin Т-6;
• Domet: P-800 «Oniks» do 600 km;
• Visina leta: Na krstarenju — до 14.000 m; Na cilju — 10-15 m;
• Sistem upravljanja: Tokom krstarenja — inerciona + radiovisinomer. Na cilju — za sve vremenske uslove monopulsna aktivno-pasivna RLGSN, sa PPRČ