Bugarska na zahtev SAD trebala da pošalje Ukrajini sisteme S-300 i S-200 u zamenu za NASAMS

Krajem 2022. SAD su predložile potpisivanje sporazuma od 200 miliona dolara sa Bugarskom. Sjedinjene Države su ponudile da pokriju bugarsku kupovinu novog oružja ako ponudi Ukrajini stare sovjetske raketne sisteme, uključujući S-300.

Kancelarija privremenog bugarskog premijera Doneva, koji je u to vreme bio na vlasti, ćutala je – nije prihvatila ni odbila ponudu. Detalji ovog predloga pojavili su se u odgovoru bugarskog Ministarstva odbrane listu 24 Sata.

200 miliona dolara bilo je deo programa američkog vojnog finansiranja (FMF). Ova sredstva se daju saveznicima na istočnom krilu NATO-a, kao što je Bugarska, da bi podstakli i nadoknadili donacije vojne opreme date Ukrajini.

SAD su 8. septembra 2022. objavile FMF od milijardu dolara za Bugarsku i 16 drugih zemalja u regionu. Ambasada SAD u Sofiji je 7. oktobra 2022. potvrdila da je američki Kongres odobrio skoro 40 miliona dolara za Bugarsku. Ovim sredstvima trebalo je da se nagradi bugarska humanitarna pomoć Ukrajini i podrži formiranje multinacionalne borbene grupe NATO-a na bugarskom tlu.

U zamenu za sisteme S-300 koji su ponuđeni Ukrajini, SAD bi navodno Bugarskoj ponudile moderne sisteme protivvazdušne odbrane NASAMS.

U decembru 2022, američka delegacija je posetila Bugarsku. Njihova misija je bila da ubede privremenu vladu da učestvuje u programu FMF slanjem sovjetske vojne opreme u Ukrajinu.

Nezvanični izveštaji sada sugerišu da su Amerikanci Bugarskoj ponudili moderne sisteme protivvazdušne odbrane NASAMS u zamenu za raketne sisteme S-300 koje je vlasti u Sofiji trebalo da isporuče Kijevu.

Tokom ovog perioda, nadležan je bio kabinet privremenog premijera Bugarske Galaba Doneva. I bugarski predsednik Rumen Radev i vršilac dužnosti ministra odbrane Dimitar Stojanov javno su se protivili da Bugarska obezbedi raketne sisteme Ukrajini.

Oni su tvrdili da bi to oslabilo sposobnosti bugarske vojske i napomenuli da su “trouglasti” dogovori o zameni naoružanja zaključeni sredinom 2022. pod kabinetom Kirila Petkova.

Predsednik Radev je takođe tvrdio da bugarski zakon zabranjuje uklanjanje oružja iz vojnih zaliha bez prethodnog obezbeđenja njegove zamene. Radev je insistirao na tome da bi zamena starih sistema trajala predugo i koštala.

Nedavno, nakon što je kod našeg suseda postavljena odgovarajuća vlada, 6. januara 2023., SAD su objavile dodatnih 682 miliona dolara vojne pomoći u okviru FMF programa. Veruje se da je deo ove pomoći dat Bugarskoj.

Pregovori na kraju godine sa zvaničnicima američke ambasade otkrili su da je finansiranje bilo uslovljeno Bugarskom da obezbedi PVO sisteme S-200 i S-300, municiju i oklopna vozila Ukrajini.

U odgovoru na pitanje da li bi ova sredstva mogla da se koriste za zamenu bugarskih PVO sistema S-300 američkim NASAMS sistemima, bugarsko Ministarstvo odbrane je sada saopštilo da su sve opcije razmotrene tokom političko-vojnih diskusija.

Iznos finansiranja zavisio bi od konkretnih parametara vojne pomoći koju bi Bugarska mogla da ponudi Ukrajini, navodi Nikolov na svom blogu.

Ministarstvo odbrane u Sofiji tvrdi da Bugarska nije odbila pomoć, ali da još nije postigla dogovor sa Amerikancima. Takođe, bugarsko Ministarstvo odbrane pokrenulo je razgovore sa još 10 partnerskih zemalja NATO i EU.

Svrha ovih diskusija je bila da se analiziraju mogućnosti za sticanje, raspoređivanje ili obezbeđivanje odbrambenih sposobnosti, koje će biti zamenjene „kružnim“ ili „trouglastim“ transakcijama, u zamenu za pomoć Ukrajini.

Ministarstvo je saopštilo da iako su identifikovane neke mogućnosti, njihovi kapaciteti su brzo iscrpljeni usled brzog razvoja događaja i kašnjenja uzrokovanih glomaznim administrativno-pravnim procedurama donošenja odluka.

Agresivnom dominacijom u ovom delu sveta, kako među severnoatlanskim partnerima tako i među neutralnima, SAD je učinila sovjetske sisteme naoružanja neželjenim imetkom. Iako po nekima superiorniji od zapadnih, svi sistemi, a posebno iz oblasti RV i PVO moraju se redovno održavati.

Nemogućnost održavanja i nabavke rezervnih delova je prvenstveno uticala na istočnoevropske zemlje da se “reše” ovih sistema prosledivši ih Ukrajini u zamenu za tehniku koju će moći da održavaju.