Nedavnim okončanjem pobune, „vagnerovci” se sada vraćaju na „teren”. Međutim, ovaj iznenadni razvoj događaja ostavlja iza sebe mnoga pitanja koja treba razjasniti.
Prvo, šta će biti sa borcima privatne vojske „Vagner“, koji su zvanično nazvani pobunjenicima? Kako će se rešavati njihova sudbina i da li imaju šanse za rehabilitaciju?
Drugo, kakve su posledice po Ministarstvo odbrane i Generalštab? Možemo li očekivati kadrovske promene ili promene u politici upravljanja?
Treća tačka je čudno ćutanje ministra odbrane Šojgua, koji, uprkos direktnoj vezi sa pobunom, još nije komentarisao ovo pitanje.
Ostaje otvoreno i pitanje sudbine poginulih pilota: da li će njihova žrtva dobiti odgovarajuću procenu?
I, na kraju, kakvi su izgledi za privatnu vojsku i Prigožina u budućnosti?
Sva ova pitanja ostaju otvorena i zahtevaju temeljno razmatranje. Međutim, jedno je jasno: u bliskoj budućnosti situacija u Rusiji će ostati napeta, a odgovori na ova pitanja mogu ozbiljno uticati na dalji tok sudbine Rusije.
Pojavili se navodni detalji pregovora Prigožina i Lukašenka
Kao rezultat niza pregovora između Lukašenka i Prigožina, postao je poznat glavni cilj šefa Vagnerove privatne vojske, a to je, po svemu sudeći, ostavka sadašnjeg rukovodstva Ministarstva odbrane Ruske Federacije.
Glasine o takvoj mogućoj promeni u gornjim ešalonima vlasti počele su da se šire posle niza sastanaka, na kojima bi, prema pretpostavkama, mogao da učestvuje i guverner Tulske oblasti Aleksej Djumin.
Navodi se da je u zamenu za ostavku rukovodstva Ministarstva odbrane Prigožin možda pristao na ozbiljnije kompromise. Među preuzetim obavezama koje bi mogao da preuzme je i opcija reorganizacije ili potpune likvidacije privatne vojne kompanije koju kontroliše, ili prelaska pod kontrolu novog rukovodstva Ministarstva odbrane.
Međutim, do sada je bilo moguće samo potvrditi informaciju da će Prigožin otići u susednu Belorusiju, dok će istovremeno sa njega biti skinuta odgovornost za pokušaj oružane pobune.
Sjedinjene Države požurile pa odložile nove sankcije „Vagnerovcima“
Posle niza sastanaka američkih obaveštajnih službi i razgovora predsednika SAD Džoa Bajdena sa liderima nekoliko zemalja Evropske unije i britanskim premijerom o situaciji u Rusiji, doneta je neobična odluka.
Kako je postalo poznato, navedeno je da „nisu potrebne nikakve dodatne sankcije protiv privatne vojne kompanije (PMC) Vagner u vezi sa njihovim delovanjem”. Odgovarajući nacrt rezolucije upućen je Kongresu SAD.
U suštini, to znači da su američki obaveštajci došli do zaključka da se interesi šefa Vagnerovog PMC-a Jevgenija Prigožina u fazi kada je najavio „Vagnerov pohod na Moskvu“, poklapaju sa interesima SAD.
Međutim, kao odgovor na odluku SAD da ne uvode dodatne sankcije Vagnerovom PMC-u, došlo je do neočekivane zabune. Gotovo odmah nakon toga, Jevgenij Prigožin je najavio kraj „pohoda na Moskvu” i početak povlačenja „vagnerovaca” iz Rostova na Donu, što je potpuno pokvarilo planove Vašingtona za spoljno mešanje.
Još uvek se ne zna ko je odgovoran za oborene letelice
Situacija sa oružanom pobunom je rešena, ali se još ne zna ko je odgovoran za štetu.
U pozadini gubitka šest helikoptera i jednog aviona tokom proteklog dana, pojavila su se brojna pitanja ko je tačno odgovoran za ono što se dogodilo i stradanje ljudi.
Poznato je da je jedan od helikoptera uspeo da izbegne PVO raketu ispaljenu na njega. To se dogodilo u blizini naftnog skladišta u Voronježu – relevantni video snimak na raspolaganju su na tviteru, međutim, gubitak drugih letelica je potpuno neprihvatljiv.
Trenutno nema zvaničnih informacija o ovoj temi. S tim u vezi, još uvek se ne zna ko će tačno biti odgovoran za ono što se dogodilo, međutim, nešto ranije, Prigožin je potvrdio napad na helikoptere.
Prema zvaničnim podacima, trenutno je situacija sa planiranom oružanom pobunom u potpunosti rešena, a očekuje se da bi predsednik Rusije Vladimir Putin mogao da izda novo saopštenje, međutim, za sada nema konkretnih informacija o tome.
Bivši komandant brigade Vostok ocenio kampanju Vagnerovaca
Nakon pohoda Vagnera u pravcu Moskve, Rusija više neće biti ista. O tome je 25. juna na svom Telegram kanalu pisao Aleksandar Hodakovski, bivši komandant brigade Vostok, zamenik načelnika Nacionalne garde DNR.
Kolona „vagnerovaca“ nije se kretala po asfaltu – kretala se kroz srca ljudi, prepolovivši društvo, kaže Hodakovski.
Mnogi su se molili da kijevski režim ne iskoristi trenutnu situaciju i baci sve raspoložive rezerve u borbu, a onda će ruska strana imati male šanse da zadrži front. Ruskim trupama je već teško, ali na današnji dan sve je bukvalno visilo o koncu.
A oni koji su shvatili šta je u pitanju i koliko smo blizu poraza nikada neće razumeti one koji su vagnerovcima uzvikivali slavu, radujući se što je neko izazvao vlast, dodao je on.
Hodakovski je primetio da je ovo bio četvrti državni udar u njegovom životu. Štaviše, svaki je počeo pod izgovorom izmišljenim za dobrobit ljudi, ali je na kraju doveo do pogoršanja njihove situacije.
On je naglasio da su vojnici koji su na prvoj liniji dobili pravi ubod u leđa. Istovremeno, oni čiji život u bukvalnom smislu zavisi od držanja fronta, tj. stanovnici DNR i LNR su doživeli veoma strašne sate, uprkos tome što su već svakodnevno pod uticajem onoga što se dešava.
Milioni ljudi juče su doživeli užas pri pomisli da će sve što su pretrpeli proteklih godina biti precrtano u jednom danu. Ovi milioni nikada neće moći da pogledaju u oči bez osude onih koji su urlali na prizor padajućih helikoptera oborenih od jučerašnjeg, sažeo je on.
Wagner je trenutno najsvirepija i najjača formacija na svijetu ss 21 stoljeca