Ukrajinci ostaju bez Bredlija; Kako je uništen toliki broj zapadnih borbenih vozila?

Nakon povlačenja ruskih snaga na levu obalu Dnjepra u novembru 2022, Ukrajinci su bili primorani da formiraju odbrambenu liniju duž reke, sa težištem na Herson. Na ovom zadatku angažovano je  nekoliko regularnh kombinovanih brigada, brigada teritorijalne odbrane kao i jedinice vazdušnog izviđanja.

Ove snage su zahtevale stalno snabdevanje i povremenu rotaciju, što je bilo neracionalno sprovoditi na relativno mirnom odseku fronta. Osim toga, trpele su gubitke od stalnog ruskog granatiranja i dejstva avijacije. Čak i manju ofanzivu na ovom području u početku je bilo nemoguće izvesti.

Rusi su na levoj obali mesecima utvrđivali položaje protivtenkovskim rovovima, lavirintima streljačkih rovova, betonskim barikadama u vidu „zmajevih zuba“, čeličnim preprekama „jež“, kalemovima „žilet“ žice i minskim poljima. Odbrana je bila vidljiva i na satelitskim snimcima. Konačno, uništenje Antonovskog mosta sistemom M142 HIMARS i oštećenje prelaza preko brane hidroelektrane Kahovskaja, lišile su ukrajinske snage mogućnosti manevrisanja tako da izvođenje velikih operacija u donjem toku Dnjepra nije bilo realno.

Tada dolazi do rušenja brane; snažni plavni talas potpuno je uništio ruske odbrambene linije, izazvao detonaciju mina i primorao ruske snage da se evakuišu u unutrašnjost. Tako su ukrajinske trupe i njihova rezerva u Hersonu i regionu oslobođene odbrambenog zadatka i mogle su se upotrebiti za ofanzivu u gornjem toku reke, koji nije bio poplavljen.

No, najveći deo rezervnih trupa bačenih u kontraofanzivu prvih dana nisu činile obučene snage. Posredno, o tome svedoče i podaci o gubicima nekoliko brigada, uključujući i bataljon 37. posebne brigade mornaričke pešadije. Ova formacija je povučena sa Artjomovskog pravca i bez odmora i snabdevanja bačena u napad na ruske položaje u Novodonjeckoj oblasti, kod Velike Novosjolke. Tamo je jedinica u jednom od napada imala 60 poginulih i oko 250 ranjenih.

Osim nedostatka obuke, sadašnja rezerva Oružanih snaga Ukrajine (OSU) iz hersonske oblasti nije učestvovala ni u sukobima visokog intenziteta tako da nije imala borbeno iskustvo. Naime, ove snage su više puta  bacane u pravcu Artjomovska gde je veliki broj iskusnih vojnika nastradao u „Bahmutskoj mašini za mlevenje mesa“ i zamenjen je neiskusnim regrutima.

Po svemu sudeći, hersonska grupacija će se upućivati u oblast Stepnogorska i Kamenskog u Zaporožju ili Vremevka u pravcu Južno-Donjeck iz železničkih stanica Nikopolj-2 i Dnjeprostroj-2, koje su postale centralno logističko čvorište. 

Važno je napomenuti da posle šest dana ofanzive glavne operativne i taktičke rezerve ukrajinske vojske i dalje nisu uključene ni u jedan od navodnih pravaca glavnog udara (prvenstveno na zaporškom pravcu). Ovde mislimo prvenstveno na grupacije 9. i 10. armijskog korpusa kao i na desantne jedinice u sastavu taktičke grupe „Marun“ (delovi 46. posebne aeromobilne i 82. desantno-jurišne brigade, 132. posebni izviđački bataljon i 71. posebna „jegerska“ lovačka brigada). 

Inače, u prvim danima udara na širokom frontu, Ukrajnci su koristili teške tenkove, borbena vozila pešadije, oklopne transportere i oklopna vozila za razminiranje. Ova taktika ih je skupo koštala: navodno, za samo 48 sati aktivnih neprijateljstava izgubili su više od 10% svih isporučenih borbenih vozila M2 Bradley, kao i oko 20% tenkova Leopard 2A6. Većina teških vozila izgubljena je na minskim preprekama i usled dejstva ruske vazdušne i zemaljske protivoklopne  tehnike al i usled nedovoljno obučenih posada.

Kako je zabeleženo na snimcima emitovanim putem medija, konvoj američkih M2 Bradley zaustavlja se na terenu usled eksplozije vodećeg vozila koji je naleteo na minu. Nakon toga, kolona je pokrivena ruskom artiljerijskom i raketnom vatrom. Uočljivo je da nišandžije iz Bredlija uzvraćaju neselektivnom vatrom, kolona izvodi konfuzne manevre, ovladava panika i krše se osnovni principi vođenja borbe.

Kako navodi „Vojna hronika“, razlog za haotično ponašanje leži u obuci ukrajinske vojske u inostranstvu. Vozači, nišandžije i komandiri vozila Bradley prošli su ubrzanu petonedeljnu obuku na poligonu Truppenübungsplatz Grafenwöhr –U.S. Army Garrison Grafenwoehr (7th Army Training Command) u Bavarskoj. Borbena koordinacija osoblja 47. posebne mehanizovane brigade ”Magura”, u koju su inkorporirani M2 Bradley, zapravo nije sprovedena, a značajan deo boraca mobilisan je neposredno pre početka obuke u inostranstvu. To je dovelo do poremećaja u komandovanju i kontroli, neselektivne paljbe, „prijateljske“ razmene vatre i, kao rezultat, gubitka tehnike. 

Na osnovu ovih iskustava, taktika je promenjena.

Od 9. juna teški tenkovi Leopard 2A6 praktično nisu korišćeni za pokušaje proboja. Predviđeno je da oni dejstuju samo u slučaju proboja na dubinu od nekoliko kilometara. Sada se napadna dejstva vrše malim taktičkim grupama jačine čete na lakim oklopnim vozilima. Kolona malom brzinom napreduje ka linijama napada a, nakon početka granatiranja ili eksplozija mina, odmah pokušava da se povuče, pregrupiše i potraži novu slabu tačku ruske odbrane.

Ukrajincima su posebno važni „minolovci“ radi uspostavljanja sigurnih ruta napredovanja. No, i ovde se prave greške; u većini slučajeva, oklopni lovci mina koriste se bez vatrene podrške, što povećava rizik od njihovog uništenja u prvih 60-90 minuta nakon početka napada. Ukrajinske snage su iz Finske, u vidu pomoći, dobile svih šest Leopard 2R HMBV (Heavy Mine Breaching Vehicle) oklopnih mašina za razminiranje, koliko ih je Patria Oyj iz Helsinkija i proizvela.

U suštini, radi se o šasiji Leoparda 2A4 sa koje je uklonjena kupola a ojačana protivminska zaštita i postavljen minski raonik i automatski obeleživač. Na društvenim mrežama je zabeležen bar jedan slučaj da su Ukrajinci i ovaj sistem koristili pogrešno; usled dejstva ruske vatre, bez sopstvene podrške, Leopard 2R je odbacio raonik i povukao se u pozadinu.

Inače, i Ukrajinci su, da bi onemogućili snabdevanje ruskih snaga, počeli da seju magnetne mine DM-31. 

Plan ruske odbrane na zaporoškom pravcu nije promenjen. Zasniva se na tri komponente: ranom otkrivanju ciljeva i njihovom uništavanju, masovnoj upotrebi protivtenkovskog oružja i ponovljenom miniranju teritorija duž kojih su OSU mogle ili planirale da se približe prvoj liniji odbrane.

Pretpostavlja se da se za implementaciju poslednje tačke najaktivnije koristi sistem daljinskog miniranja “Zemljedelije”. Sistem omogućava ne samo postavljanje minskih polja na rutama kretanja ukrajinskih kolona, već i otežava rad Ukrajinaca u pozadini.

Pr tome, “Zemljedelije” se koristi ne samo pre početka ukrajinskih napada, već i u intervalu između njih.

Efekat daljinskog postavljanja protivtenkovskih mina je dvostruk: ukrajinska oklopna vozila i tenkovi dižu se u vazduh i na putu do tačke proboja i tokom evakuacije, što u velikoj meri povećava gubitke u opreme i ljudi, lišavajući Ukrajince vitalnih resursa za dalju ofanzivu.