Stari sovjetski tenk T-55 ponovo na frontu; Negativna propaganda ili istina?

Već duže vreme se vodi polemika o sudbini sedam decenija starih tenkova T-54 i T-55 koje Kremlj navodno izvlači iz skladišta, verovatno za potrebe fronta u Ukrajini. Forbes je doneo posebnu analizu ovog problema.

Četrdeset godina nakon što je sovjetska vojska povukla svoje poslednje aktivne T-54/55, pretpostavlja se da još uvek postoji samo oko 250 ovih četvoročlanih, četrdesetotonskih tenkova koji su u stanju da se vrate u eksploataciju. Pretpostavlja se da ruska vojska namerava da ih rasporedi na frontu u Ukrajini.

No, ono što je zanimljivo – to je mišljenje analitičara da bi se ove starine upotrebile kao tenkovi a ne kao stacionarna artiljerija. Razlog – da kupe vreme ruskoj industriji kako bi povećala proizvodnju novih T-72B3 i T-90M i modernizaciju starijih T-80B, T-72B i T-62M. 

Ovo nas je podsetilo na krizu u vreme potpisivanja Osimskih sporazuma, krajem 1975.  godine. Na granici prema Italiji, članici NATO od 1949, nalazila se 13. proleterska divizija IX Armije JNA. Tada su dva bataljona 14. oklopnog puka svoje tenkove T-34B rasporedila po visovima iznad Nove Gorice, nasuprot italijanske Gorice (Gorizia), na dobro ukopanim i maskiranim položajima u slovenačkom krasu. Zadatak – vatrom iz topova 85mm  ZIS-S53 M44 zadržati eventualni neprijateljski napad dok u pomoć ne stignu ‘’moderniji’’ T-55.

Znači, stari tenkovi su bili predviđeni kao stacionarna artiljerija. Ukopana, maskirana i bar donekle zaštićena oklopom. Postavlja se pitanje nije li ruski plan da svoje T-54/55 ipak koriste na isti način u slučaju (inače očekivane) ukrajinske ofanzive?

Rusi, naravno, znaju da T-54/55 sa svojim minimalno stabilizovanim topovima kalibra 100 mm i oklopom od maksimum 200 mm – ne mogu duže da izdrže borbu sa sve iskusnijim i dobro opremljenim Ukrajincima.’’Eksperti’’ Forbes-a se slažu da bi prema njihovom planu T-54/55 ’’bili samo potrošni materijal’’. Oni imaju i opravdanje za ovakvu taktiku. Time potvrđuju svoju teoriju da se dve ruske fabrike tenkova bore da završe nove tenkove i da modernizuju stotine starijih tenkova koje su Rusi izvukli iz skladišta.

Naime, u Rusiji, delom zbog sankcija, vlada nedostatak  kugličnih ležajeva i elektronike – elemenata kontrole vatre i optike.  Kineske firme su prodale neke ležajeve ruskoj industriji, ali po previsokim cenama. U međuvremenu, Rusi polako uspostavljaju lokalnu proizvodnju sistema za upravljanje vatrom i optike.

No, mogu proteći meseci ili godine dok se ne poveća snabdevanje komponentama oklopnog tela. U međuvremenu, dve glavne ruske fabrike tenkova — Uralvagonzavod u Sverdlovskoj oblasti i Omsktransmaš u Sibiru — isporučuju samo nekoliko novih i obnovljenih tenkova mesečno. Premalo da bi se nadoknadilo oko 150 tenkova koliko Rusi prosečno gube svakog meseca u Ukrajini. Stanje ruske proizvodnje tenkova je predmet kontroverzi ali ‘’nezavisni analitičari’’ su zaključili da su Uralvagonzavod i Omsktransmaš počeli da rade na stotinama oklopnih vozila, ali da ih završavaju vrlo malo zbog nedostatka delova.

Tako se vraćamo na Forbesov zaključak. Naime, prednost T-54/55 je u tome što mu nije potrebno mnogo ležajeva, niti mnogo sofisticirane elektronike da bi se kretao i pucao. Mnogo je lakše obnoviti ih nakon decenijskog ležanja u otvorenim skladištima.  No, američki ‘’Institut za proučavanje rata’’ (Institute for the Study of War) je primetio da „gubici oklopnih vozila trenutno ograničavaju sposobnost ruske vojske da vodi efikasno mehanizovano manevarsko ratovanje. Ruske snage možda razmeštaju tenkove T-54/55 kako bi pojačale ofanzivne operacije i pripremile se za očekivanu ukrajinsku kontraofanzivu’’. Nije li mišljenje Instituta upravo ono što analitičari negiraju – priprema starih tenkova da preuzmu položaje stacionarne artiljerije?

U svakom slučaju, borbena upotreba T-54/55 u ofanzivnim operacijama najviše mana ima u slučaju noćnog sukoba. Problem se uglavnom svodi na optiku: posade ukrajinskih tenkova T-64, T-72 ili T-80, a pogotovo Čelendžera 2, Leoparda 1 ili 2 i M-1 — imaju mogućnost noćnog osmatranja bez otkrivanja svoje pozicije. No, u vreme razvoja T-54/55, kasnih pedesetih godina XX veka, standardna tehnologija za noćnu borbu svodila se na  kombinaciju infracrvene optike i infracrvenog reflektora. U to vreme, klasični, ‘’beli’’ reflektor, bio je vidljiv svakome na bojnom polju i odmah je odavao poziciju tenka. No, još tokom sedme decenije XX veka i infracrveni reflector je bio vidljiv dobro opremljenim neprijateljskim snagama. „Uređaji za noćno osmatranje mogu se koristiti za otkrivanje neprijateljskog infracrvenog svetla“, pisalo je u američkom Field Manual 31-36 iz 1978.

U to vreme, posada T-54/55 mogla je da ugasi reflektor i nestane u mraku, ali bi se tada mučila da uoči mete. Znači, T-54/55 se noću mogao sakriti ali ne i boriti.

Danas ni jedan ukrajinski tenk nema slična ograničenja. Svako borbeno vozilo koje se koristi na liniji fronta ima pasivno noćno osmatranje. Istina, Rusi su tokom sedme i osme decenije XX veka nadogradili i deo T-54/55 infracrvenim ili nišanima za intenziviranje slike; radi se najverovatnije o elektronsko-optičkim pasivno-aktivnim uređajima TKN-1SM (Прицельный комплекс командира, электронно-оптическим пассивно-активным прибором ночного видения). Ali iz video-snimaka koji su kružili Internetom, očito je da mnogi T-54/55 koje su Rusi nedavno izvukli iz skladišta nemaju pasivni noćni vid. Njihovi infracrveni reflektori L-2G (Инфра-красный прожектор Л-2Г) jasno su uočljivi na vrhu kupola. Zapadni analitičari ne očekuju da će Rusi nadograditi te stare tenkove modernim nišanima. Na ovo ih upućuje ‘’jednostavan zaključak: navedeni nedostatak komponenti za pravljenje novih T-90M i T-72B3 ili čak obnavljanje starijih T-72 i T-80’’. Tako na Zapadu vlada opšte mišljenje da će stari tenkovi verovatno krenuti u bitku sa istim oružjem, kontrolom vatre, sistemima za noćnu borbu, izdajničkim reflektorima i slabim oklopom koje su imali pre 70 godina.

Ovde se postavlja samo jedno pitanje: kako inače odlično informisani mediji, pogotovo uz obilje otvorenih informacija, ne pokrenu pitanje zašto Rusi za ‘’samoubilačke akcije u cilju spasavanja industrije naoružanja’’ ne upotrebe daleko bolje modifikovane T-55 poput  Т-55АМ sa topom 100 mm D10-E2S, komleksima Bastion i/ili Om i nišanskim spravama TŠ2B-32P, TPN-1-22-11 ili T-55AMV sa reaktivnim oklopom Kontakt-1?

Sve ovo upućuje na mogući zaključak da su ‘’pedesetpetice’’, ako su zaista planirane za sukob, pre opredeljene kao odbrambeni bastioni. U prilog ovome ide još jedna činjenica: nastale u vreme Haldnog rata, odlično su opremljene ABHAO zaštitom. A u vreme pretećih glasova o upotrebi taktičkih atomskih udara, ‘’prljavih bombi’’ i municije sa osiromašenim uranijumom koja kontaminira teren, ovi veterani se moraju ceniti kao još jedan dobar sistem odbrane. Svakako bolji od ukrajinskih zakopanih i betonom zalivenih vagona – imaju i topove.