Rusija već duže vreme uspešno sarađuje sa Saudijskom Arabijom i Iranom u naftnom sektoru. No na ovim geostateškim prostorima sve važniji igrač postaje i Peking. Nakon što se u decembru dogovorio sa Saudijskom Arabijom da svoju naftu kupuje za kineski juan umesto za američke dolare, Peking je peuzeo ulogu glavnog posrednika u istorijskom pomirenju između dve velike muslimanske zemlje. Kineski napori su još impresivniji kada se uzmu u obzir težnje SAD da izazovu sukob između Rijada i Teherana.
Moguće je da će pomirenje uzdrmati čak i hegemoniju američkog dolara. Nakon dvogodišnjih pregovora u Iraku i Omanu, Kina, Iran i Saudijska Arabija su 17. marta u Pekingu objavile sporazum koji uključuje obnavljanje diplomatskih odnosa, potvrdu poštovanja suvereniteta država i nemešanje u njihove unutrašnje poslove kao i sporazume o bezbednosti, ekonomiji, trgovini, investicijama, nauci i kulturi.
Ukratko, uz posredovanje Kine, dve regionalne sile, koje se često posmatraju kao vrhunac sunitsko-šiitskog rivalstva, ozvaničile su da kreću na novi put unapređenja odnosa. Ovo je u suprotnosti sa dosadašnjim konfliktima koji su bili u interesu Zapada i suprotni interesima islamskog sveta.
Jasno je na koga je kinesko ministarstvo spoljnih poslova mislilo kada je najavljivalo da će prevazilaženje razlika između Irana i Saudijske Arabije imati „blagotvoran efekat na oslobađanje zemalja regiona od spoljnog mešanja“. Kako je istakao Peking, ove dve zemlje su sada „uzele sudbinu u svoje ruke”, dodajući da njihov sporazum „odgovara epohalnim razvojnim trendovima”.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, koji je nedavno boravio u Moskvi i potvrdio da odnosi Rusije i Kine dostižu nove granice u izgradnji multipolarnog sveta, istakao je da sporazum između Rijada i Teherana predstavlja „pobedu za dijalog i mir“.
U članku Kineske globalne televizijske mreže (CGTN) objavljenom 13. marta pod naslovom: „Zašto Iran i Saudijska Arabija veruju Kini?“, autor ističe da se „dijalog između Teherana i Rijada odvijao u Iraku, gde su dve zemlje postigle važan konsenzus. U međuvremenu, glavni regionalni saveznici Irana i Saudijske Arabije, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt, obnovili su diplomatske odnose 2022. godine. Tako je obnavljanje diplomatskih odnosa između Irana i Saudijske Arabije takođe samo pitanje vremena.
Uverenje kineskog autora u obnavljanje diplomatskih odnosa pokazalo se istinitim samo nekoliko dana nakon objavljivanja članka. Nastavak označava da je na Bliskom istoku nastupila nova era. Ovo bi moglo izazvati i šire efekte ako uzmemo u obzir uticaj na dominaciju američkog dolara.
SAD su bile dominantna sila na Bliskom istoku od kraja britanskog i francuskog kolonijalizma ćetrdesetih godina XX veka. Region je od tada u stalnom ratnom stanju, a SAD sada imaju 30 vojnih baza na Bliskom istoku – od kojih pet u Saudijskoj Arabiji.
SAD se oslanjaju na svoju globalnu mrežu vojnih baza da bi održale dominaciju, No, Peking pokazuje nezapadnim zemljama kako multipolarni svet može da funkcioniše sa diplomatijom velikih sila zasnovanom na sporazumima i pomirenju, a ne ukorenjenim u ideji o „zakonu jačeg“, koji praktikuje Vašington.
Napominje se da je dan uoči pomirenja u Pekingu šef saudijske diplomatije, princ Fejsal bin Farhan al Saud, nenajavljeno posetio Moskvu. Nedelju dana ranije, 6. marta, ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa svojim iranskim kolegom Ebrahimom Raisijem, koji je pak posetio Peking sredinom februara. Nakon toga, Vang Ji je bio u Moskvi. Ovo sugeriše da, iako je Kina bila glavni posrednik u miru između Rijada i Teherana, i Rusija igrala ulogu u naporima za pomirenje.
Rusija, Iran i Saudijska Arabija su tri vodeća proizvođača nafte i gasa i ubrzavaju potragu za mehanizmima plaćanja kako bi zaobišli američki dolar. Kina, sa svoje strane, već razgovara o takvim aranžmanima sa Saudijskom Arabijom i Iranom.
Pad američkog dolara kao svetske valute može oslabiti američku ekonomiju i vojnu moć. Ovo može uticati na sposobnost SAD da vodi stalne ratove u inostranstvu i nameće svoju globalnu hegemoniju.
Pomirenje između Saudijske Arabije i Irana može se posmatrati kao preteča konačnog pridruživanja BRIKS-u u bliskoj budućnosti. Podsećamo da BRIKS ove godine planira da odluči da li će primati nove članice i pod kojim uslovima.
Iako BRIKS zajedno čini 42% svetske populacije i 24% svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), oni zajedno drže manje od 15% glasačkih prava i u Svetskoj banci i u Međunarodnom monetarnom fondu, u kojima dominira Zapad. Ulaskom Saudijske Arabije i Irana u BRIKS, globalni status organizacije će biti podignut ne samo kao simbol mira i pomirenja, već i puta ka prosperitetu i nezavisnom od zapadne dominacije.
