Severnokorejske rakete mogle bi da pogode SAD za 33 minuta, otkriva kineska simulacija

Nova studija kineskih naučnika donela je zapanjujuća otkrića o raketnom programu i sposobnosti Severne Koreje, tvrdeći da bi interkontinentalne balističke rakete koji je ispalio Pjongjang mogu da stignu do centralnih Sjedinjenih Država za nešto više od pola sata.

Naučnici za odbranu sa sedištem u Pekingu tvrde da su simulirali napad severnokorejske interkontinentalne balističke rakete na kontinentalni deo Sjedinjenih Država.

Tim smatra da ako američka mreža protivraketne odbrane ne uspe da je presretne, severnokorejska raketa bi mogla da pogodi centar SAD za 1.997 sekundi, ili skoro 33 minuta, izvestio je hongkonški SCMP.

Ovaj izveštaj je stigao u trenutku kada je Severna Koreja lansirala još jednu interkontinentalnu balističku raketu, svoju četvrtu za nedelju dana, usred zajedničkih pomorskih vežbi koje su u toku između Sjedinjenih Država i Južne Koreje. Raketa je prešla skoro 1.000 kilometara pre nego što je pala u vodama Japana.

Prema japanskom ministarstvu odbrane, raketa se vinula preko 6.000 kilometara u vis za oko 70 minuta. Nakon lansiranja, južnokorejski predsednik Ioon Suk Ieol dao je vojsci svoje zemlje zeleno svetlo za izvođenje zakazanih zajedničkih američkih vežbi, i izjavio da će Pjongjang platiti za svoje „nepromišljene provokacije“.

Studija simulira lansiranje severnokorejske rakete Hvasong-15, koja je prvi put ispaljena 2017. godine. Reč je o dvostepenoj nuklearnoj raketi efektivnog dometa od 13.000 kilometara, navodi kineski tim koji predvodi Tang Jujan sa Pekinškog instituta za elektronski sistem inženjeringa, vodećeg istraživačkog centra u kineskom vazduhoplovnom i odbrambenom sektoru.

Prema istraživanju Tanga i njenih saradnika objavljenom 15. februara u časopisu Modern Defence Technology na kineskom jeziku, raketa Hvasong-15 lansirana je iz Sunčona u centralnoj Severnoj Koreji, dok je meta bila u Kolumbiji, u centralnoj američkoj državi Misuri.

U roku od 11 minuta, prve rakete presretači bi se lansirale iz tvrđave Grili na Aljasci. Ako ne bi bili uspešni, drugi talas presretača bi bio lansiran iz kalifornijske baze svemirskih snaga Vandenberg.

Simulacija je, međutim, otkrila da uprkos svojoj velikoj moći, američka protivraketna odbrambena mreža ima rupe u svom mehanizmu „lanca ubijanja“ za prepoznavanje i odbranu od napada koji bi mogao da iskoristi protivnik, kažu iz Tangovog tima.

Jedan od ključnih ciljeva studije Tangovog tima bio je da se proceni koliko dobro američki sistem protivraketne odbrane može da zaštiti zemlju. Prema njihovoj simulaciji, mogao bi biti efikasan protiv konvencionalnih balističkih projektila.

Ova simulacija koju je sproveo tim otkrila je da su trenutni američki sistemi za nadzor u svemiru, morima i na kopnu povremeno imali problema da prate korejsku raketu, posebno tokom uspona i pada.

Izračunali su da bi američki protivraketni odbrambeni sistem bio preopterećen ako bi Severna Koreja ispalila nekoliko projektila sa više od 40 bojevih glava ili mamaca. Najveća američka vojna instalacija u zapadnom Tihom okeanu, Guam, bila je meta ove istraživačke simulacije raketnog udara.

Prema kineskoj analizi, ako bi severnokorejska raketa krenula jedinstvenom putanjom sa izuzetno velikom visinom, SAD bi mogle da pošalju četiri talasa presretačkih raketa iz svojih stranih vojnih objekata, kao što je Japan, iako bi neki mogli promašiti svoje ciljeve.

U izveštaju se takođe navodi da SAD trenutno nemaju mogućnosti da se nose sa hipersoničnim kliznim oružjem koje može da promeni svoj kurs u atmosferi.