Ukrajina je proširila svoj zahtev od SAD za kasetnu municiju tako da sada uključi i municiju bačenu iz vazduha kako bi se suprotstavila ruskoj tenkovskoj floti.
Ukrajinski zvaničnici su zatražili od američkih zakonodavaca da ponovo pritisnu Vašington u vezi kasetnih bombi MK-20 na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji prošlog meseca, otkrio je Rojters pozivajući se na članove američkog Kongresa.
Jedan od učesnika, republikanski senator Lindzi Grejem, potvrdio je da će ove nedelje razgovarati sa Belom kućom o tom pitanju. Kijev želi da dronom baca MK-20, dodaje agencija, pozivajući se na američke predstavnike Džejsona Kroua i Adama Smita.
Ukrajina se nada da će joj kasetno oružje dati prednost u oštroj borbi protiv ruskih snaga u istočnoj Ukrajini, posebno u već dugo aktuelnom Bahmutu. Ukrajinska vojska veruje da ova podmunicija “ima bolju sposobnost probijanja oklopa” od oružja koje baca iz dronova.
Proizvodnja hladnoratovske municije okončana je 2016 godine, međutim, američka vojska ga je zadržala kao deo svojih zaliha.
Municija bi bila dodatak kasetnim granatama od 155 mm koje je Ukrajina već zatražila od Vašingtona da zaustavi napade ruske vojske.
Zabranjena municija
Kasetna municija je prvi put korišćena u Drugom svetskom ratu. Ona se sastoji od kontejnera koji se otvara u vazduhu i raspršuje veliki broj eksplozivnih „bomba” ili podmunicije na široj površini. Koriste se za uništavanje više ciljeva na velikoj površini.
Međutim, rasuta podmunicija na širokom području dovodi u ozbiljnu opasnost bilo koga u tom području u trenutku napada, bilo borca ili civila. Takođe, mnoge podmunicije ne eksplodiraju i ostaju aktivne, postajući de facto nagazne mine.
Primetno je da SAD nisu potpisnice ove konvencije UN. Međutim, američki Kongres je nametnuo neka zakonska ograničenja na mogućnost SAD da prodaje kasetnu municiju zbog rizika za civile.
Iako predsednik Džo Bajden može da prevaziđe to ograničenje, administracija nije sklona da Ukrajini obezbedi kasetnu municiju jer ne veruje da je ta municija neophodna kijevskim snagama na bojnom polju.
„Sposobnost Ukrajine da ostvari dobitke u trenutnim i predstojećim fazama sukoba ni na koji način ne zavisi od njihove nabavke pomenute municije“, rekao je prošle godine savetnik iz Kongresa za CNN.
Osim toga, davanje kasetne municije Ukrajini ne bi izgledalo medijski popularno, jer su SAD nedavno obećale 89 miliona dolara da pomognu Ukrajini da očisti nagazne mine. Novcem će se navodno finansirati 100 timova za deminiranje u Ukrajini.
Ukrajinska vlada procenjuje da bi 160.000 kvadratnih kilometara zemlje moglo biti kontaminirano nagaznim minama i drugim neeksplodiranim ubojnim sredstvima.
„Šokantno je videti da se oružje koje je većina zemalja zabranila tako široko koristi u istočnoj Ukrajini“, rekao je tada Mark Hiznaj, viši istraživač za oružje u Human Rights Watch-u. Ukrajinske vlasti treba da se odmah obavežu da neće koristiti kasetnu municiju i da se pridruže sporazumu o njenoj zabrani.
Mk-20 Rockeye
Kasetna bomba Mk-20 je vrsta vazdušne municije koju su razvile Sjedinjene Države tokom Hladnog rata. Poznata je i kao kasetna bomba Rockeye.
Mk-20 je dizajnirana za ispuštanje iz aviona na velikoj visini ali i za oslobađanje velikog broja manje podmunicije na širokom području. Svaki Mk-20 može da sadrži do 247 podmunicije, koje su dizajnirane da eksplodiraju pri udaru o tlo i stvaraju veliki broj sitnih fragmenata koji mogu da izazovu štetu ljudstvu i vozilima.
Upotreba kasetnih bombi je kontroverzna zbog velikog broja neeksplodirane podmunicije koja može ostati u oblasti nakon početnog napada, što može predstavljati rizik i za civile i za vojno osoblje.
Mnoge zemlje su zabranile upotrebu kasetnih bombi, a bilo je i napora da se razviju alternativni tipovi municije koji su precizniji i imaju manji rizik nanošenja nenamerne štete.
Mic po mic, pa će zahtijevati i nuklearnu bombicu!