Rusija navodno radi na maskirnom kompletu koji će njene lovce učiniti nevidljivim za termovizije i, promenom boje, omogućiti im da se stapaju sa terenom.
U intervjuu za RIA Novosti, Vladimir Kormušin, generalni direktor CJSC Cuirass, kompanije koja je napravila kameleonsku kamuflažu, otkrio je detalje kompleta.
CJSC Kiras je jedan od vodećih proizvođača lične oklopne zaštite i individualne borbene opreme za Ministarstvo odbrane Rusije, Federalnu službu bezbednosti i druge agencije za sprovođenje reda i zakona.
„Nastojimo da borcima obezbedimo kamuflažu koja bi ih učinila nevidljivim za neprijatelja. Danas smo zaduženi za zaštitnu opremu vojnog osoblja u različitim opsegima talasnih dužina, uključujući termičko snimanje. To se može postići zahvaljujući pojavi novih specijalnih materijala“, rekao je Kormušin.
Napominje da se „nevidljivost“ postiže korišćenjem jedinstvenih tkanina sa specijalnim bojama.
On je dodao da bi idealna oprema trebalo da učini borca nevidljivim u odnosu na promenljivu spoljašnju pozadinu.
Međutim, korporacija nije ponudila vremenski okvir u kojem bi tehnologija postala stvarnost. Iako može zvučati kao neka zagonetna tehnologija direktno iz naučnofantastičnog filma, ruski pronalazač je uveren da će uticati na buduća bojna polja.
Osim toga, pomoću inovacija u ovoj oblasti može se razviti i oprema za budućeg vojnika „Legionara“, za koju se očekuje da se pojavi sredinom 2030-ih.
Kormušin predviđa da bi prototip legionara mogao da debituje već 2025. godine i da će masovna proizvodnja vojne opreme početi 2035. godine.
Razvoj borbenog zaštitnog kompleta, zimske kamuflaže i zaštitnih naočara je još jedna oblast u kojoj je firma aktivno uključena.
Prvo borbeno odelo proizvedeno u Rusiji je 2018. godine predstavila državna multinacionalna kompanija Rostec. Inženjeri su prvi put testirali oklopne egzoskelete “Ratnik”, tokom ruske vojne intervencije u Siriji.
Oleg Faustov, zamenik generalnog direktora proizvođača borbene opreme i oklopne zaštite Armokoma, ranije je istakao da određene linije i oblasti ne mogu da zauzmu same mašine. Stoga je doprinos ljudskog vojnika bici neophodan.
Ruski “Ratnik” budućnosti
Već je odavno pisano o ruskoj egzoskeletnoj opremi treće generacije u okviru programa ”Ratnik” – ”Ratnik 3”.
U suštini, radi se samo o unapređenju starih programa ”Vojnik budućnosti” (Солдат будущего, u NATO i američkoj vojsci Future Soldier), odnosno, ”Vojnik za XXI vek” (Боец XXI века).
Poznato je da je američka armija još 1989. godine pokrenula program Land Warrior. Razvoj je nastavljen preko programa Future Force Warrior (u oviru Future Combat Systems, FCS), Soldier Integrated Protective Ensemble (SIPE), da bi admiral Vilijam Mekraven (William Harry McRaven) ispred Komande za specijalne operacije (United States Special Operations Command), u maju 2013, najavio primenu novog koncepta “Talos” u Afganistanu. “TALOS”, iako (namerno) na prvi pogled asocira na bronzanog čoveka – čuvara Krita (Tálōs) iz grške mitologije, u suštini je skraćenica od Tactical Assault Light Operator Suit(taktičko jurišno lako operativno odelo), zasnovano na robotičkom egzoskeletu (od grčkog éxō – spoljašnji i skeletós – skelet, kostur). Zanimljivo je da je u februaru 2019. godine najavljeno da koncept “Talos” prema prvobitnoj zamisli nije izvodljiv.
Istovremeno, u Rusiji se još 2011. godine pojavio eksperimentalni vojni komplet opreme “Ratnik-1” glavnog konstruktora Vladimira Nikolajeviča Lepina (Владимир Николаевич Лепин), koji se u suštini zasnivao na “Osnovnom kompletu individualne opreme Barmica” (Базовый комплект индивидуальной экипировки -БКИЭ Бармица – verižni ili kožni, ojačani dodatak srednjovekovnom šlemu za zaštitu glave, vrata i ramena), razvijanom od 1999. godine.
Ruski “vojnik budućnosti” je, naime, prvi put predstavljen na međunarodnom avio-kosmičkom salonu “Maks-2011”. Na podmoskovskom poligonu Klimovsk je 3. oktobra 2012. godine “Centralni naučno-istraživački insitut precizne mehanike” (ЦНИИточмаш – Центральный научно-исследовательский институт точного машиностроения) tada premijeru Rusije Dmitriju Medvedevu predstavio usavršeni vojni komplet opreme “Ratnik-2”.
Iste godine, komplet je testirala 27. posebna gardijska motorizovana streljačka brigada (27-я отдельная гвардейская мотострелковая Севастопольская Краснознамённая бригада), a u terenskim uslovima isproban je tokom vežbe “Kavkaz-2012”. Od februara 2014, “Ratnik” je testiran na podmoskovskom poligonu Alabino.
Tada je Ministarstvo odbrane konstruktorima uputilo zahtev da se maksimalno skrati lepeza kalibara, odnosno, da se istim kalibrom može rešavati više taktičkih zadataka. Ovo je uticalo da “CNIItočmaš” odustane od koncepcije zasnovane na multikalibarskom oružju “Ratnika”. Iste, 2014 godine, najavljeno je uvođenje u eksploraciju borbene opreme novog pokolenja, a na međunarodnoj manifestaciji Eurosatory-2014, “Ratnik” je prvi put predstavljen i međunarodnoj javnosti.
Do 2015. godine Ministarstvu odbrane je isporučena 71.000 kompleta opreme “Ratnik 2”. To je omogućilo da se početkom 2015. u potpunosti opremi Treća posebna gardijska brigada specijalne namene (3obrSpN, specnaz) Glavne uprave Generalštaba (poznatijeg pod starim nazivom GRU) u Centralnom vojnom okrugu (štab u Jekaterinoburgu).
U oktobru iste godine komplete su dobili marinci Tihookeanske flote, a u decembru – snajperisti 102. vojne baze u Jermeniji. No, bez obzira na započete isporuke, u toku je bila i razrada opreme sledećeg pokolenja koja bi, prema planovima, u serijsku proizvodnju ušla 2020-2030 godine.
Na razradi “opreme sledećeg pokolenja” uključene su desetine ruskih firmi, među kojima su se, osim “CNIItočmaš”, isticali naučno-proizvodni zavodi “Specijalna tehnika i veza” i “Specijalni materijali”, “Insitut Ciklon”, “Zavod Jupiter”, “Čajkovski tekstil” i “Zavod preklopnih noževa SARO”. Tako je na izložbi Međunarodnog vojno-tehničkog foruma Armija, održanoj u Moskvi od 21. do 26. avgusta 2018, široj javnosti prikazan prototip “Ratnika 3”. Konstruktori su napomenuli da treća generacija, u suštini, predstavlja prelaz od “Ratnika” u četvrtu generaciju – “Sotnik” (Centurion, Сотник).
Prilikom projektovanja opreme nove generacije razmatraju se tri važne stavke: vitalne životne funkcije, robotizacija i novi materijali. “Sotnik” će takođe biti ojačan novim sredstvima individualne zaštite i imaće novu municiju.
Planirano je uvođenje mikro bespilotnih letelica u automatizovane sisteme upravljanja taktičkog nivoa. Slika kamere drona biće projektovana na vizir kacige ili zaštitnih naočara. Takođe će biti moguće projektovati komande upravljanja, mape terena i druge podatke na elektronske naočare.
U “Sotniku” je planirano korišćenje električno kontrolisanog materijala “kameleon” – razvoj holdinga “Ruselectronics”. Elektrohrom je u stanju da menja boju u zavisnosti od maskirane površine i njenog okruženja.
Još jedna novina je modul za procenu fizičkog stanja vojnika. Uz pomoć senzora, on u realnom vremenu registruje i prikuplja podatke o pulsu, disanju, otkucajima srca, pritisku borca. U slučaju gubitka borbene sposobnosti, podaci o stanju vojske i prirodi povrede ili povrede prenose se komandantu i sanitarnoj brigadi. Tako se povećava šansa za brzu prvu pomoć i spašavanje vojnika, a komanda može brzo nadoknaditi gubitak osoblja.
Najočekivaniji deo opreme “vojnik budućnosti” može biti pasivni egzoskelet. Već je testiran u stvarnim borbenim uslovima i dokazao je svoju efikasnost. Egzoskelet povećava fizičke sposobnosti vojnika, pruža zaštitu zglobova, kičme i može se prilagoditi visini i potpunosti za određenog vojnika.
Egzoskelet, napravljen od laganih ugljeničnih vlakana, olakšava mišićno-skeletni sistem pri nošenju tereta teškog do 50 kg (rančevi, posebna oprema, oružje i municija) tokom dugih marševa ili tokom jurišnih operacija.
Pasivni egzoskelet, za razliku od aktivnih, nema napajanja, servo-motore, elektroniku ili razne senzore, što ga čini pouzdanijim, laganim (od 4 do 8 kg, u zavisnosti od konfiguracije), potpuno autonomnim i lakim za održavanje. Takav egzoskelet se može koristiti ne samo tokom bitke, već i pozadi – za održavanje i popravku opreme, građevinske i druge zadatke.
Ostaje, ipak, pitanje koliko je isplativ i funkcionalan borac sa egzoskeletom i silnom elektronskom opremom, sa sve bespilotnim letilicama u surovim pustinjskim, polarnim ili uslovima gustih šuma. Prvenstveno mislimo na logistiku; osim snabdevanja municijom i hranom, najveći problem predstavlja snabdevanje eletričnom energijom.
