Priličan broj evropskih zemalja isporučuje je oružje Ukrajini kako bi podržali ratne napore Kijeva. Međutim, neki su naišli na oštre kritike zbog svog lošeg učinka.
Konkretno, minobacač Mod63 120 mm koji je obezbedila Italija ispostavio se kao veliko razočarenje za ukrajinske snage, prema poslednjem izveštaju italijanskih medija.
Lorenco Kremona, ratni dopisnik italijanskog dnevnog lista Corriere della Sera, izvestio je sa fronta u regionu Bahmut da ukrajinski vojnici kritikuju Mod63 zbog neefikasnosti u odnosu na pretnju koju predstavlja rusko oružje.
Prema Kremoni, trojica ukrajinskih vojnika razgovarali su između sebe, govoreći kako su veoma razočarani” minobacačima 120 mm Mod63 koje je isporučila Italija pre pet meseci „Italijanski minobacači su mnogo gori od ovih naših sovjetskih iz Drugog svetskog rata“, navodno su ukrajinci rekli za Mod63.
Vojnici nastavljaju dalje, govoreći da su Mod63 koji su im isporučeni stari i zastareli modeli proizvedeni 1996. godine, a njihovi optički sistemi datiraju iz 1947. godine.
Pitanje dodatno komplikuju problemi sa isporukom municije iz Italije, koji ograničavaju upotrebu minobacača. „Naša jedinica ih je dobila 6, iako municija nikada nije stigla iz Rima“, rekao je jedan od ukrajinskih strelaca.
Zbog nedostatka municije, ukrajinski vojnici su prinuđeni da ispaljuju američke i poljske granate iz minobacača Mod63; međutim, problem je što je italijanska municija namenjena za minobacač teška po 30 kilograma, a prema priručnicima, nišandžija bi trebalo da može da ispali osam metaka u minuti.
Američke i poljske granate teške su 16 kilograma, što umanjuje i preciznost i domet hitca, a ukrajinske snage sa njima mogu ispaliti samo dva hica u minuti, koji ne dosežu dalje od 3-4 kilometra.
Frustrirani italijanskim minobacačem, Ukrajinci pokušavaju da pređu na naprednije minobacače švedske proizvodnje.
Iako možda nisu tako loši kao italijanski Mod63, ni PzH 2000 nemačke proizvodnje nisu sposobne za rat punih razmera kao ovaj koji se odvija u Ukrajini.
У Херцеговини после 2.Свјетског рата на гласу као веома очувана пушка је била “Талијанка” .
Зато што, како ми је ђед рекао :
“Два пута је опалила по метак и једном испала из руку.”