U popodnevnim časovima 15. novembra, oko 15:35, u poljskom pograničnom naselju Pševudov (Przewodów, Lublinsko vojvodstvo, mesto udaljeno oko 6 km od granice sa Ukrajinom) začule su se snažne detonacije. Kao posledica eksplozija poginule su dve osobe a jedan traktor sa prikolicom je uništen. Neverovatnom brzinom, agencija AP je prenela vest pod naslovom ’’Ruske rakete prelaze u Poljsku tokom udara’’. No, u tekstu se Rusi ne spominju baš sa sigurnošču: ’’Viši američki obaveštajni zvaničnik je saopštio da je raketa pešla granicu Poljske, članice NATO, i ubila dvojicu ljudi’’. Druga osoba je za AP izjavila da je očito da su ruske rakete pogodile poljsko mesto Pševudov, udaljeno oko 6 kilometara od ukrajnske granice. Ako se ovo potvrdi, to će biti prvi put u ratu da je rusko oružje palo na NATO članicu’’. Hitnom istragom, na terenu su pronađeni pogonski delovi rakete 5b55p sistema S-300. Prve snimke objavio je poljski analitičar jaroslav Voljski (Jarosław Wolski).
Poljski premijer Moravjecki (Mateusz Moraviecki) sazvao je hitan sastanak Komiteta Saveta ministara za nacionalnu bezbednost i odbranu povodom ‘’dve ruske rakete koje su pale u Lublinskom vojvodstvu na granici sa Ukrajinom’’. U Poljskoj je odmah podignuta vojna gotovost armije a portparol vlade Pjotr Miler (Piotr Mueller) izjavio je da Varšava proverava da li da aktivira član 4 NATO (sazivanje svih članica Alijanse na bezbednosne konsultacije). Ministar odbrane Mateuš Moravjecki je (Mateusz Morawiecki) potvrdio da je vlada podigla nivo spremnosti svoje vojske nakon što je Moravjecki sazvao hitan sastanak najviših zvaničnika za nacionalnu bezbednost i odbranu zemlje zbog “krizne situacije”.
No, Mariuš Gjezevski (Mariusz Gierszevski), novinar RadioZET, koji je prvi izvestio o padu projektila u Pševodovu, rekao je da poljske snage bezbednosti veruju da sun a žitno polje pali fragmenti rakete nakon dejstva ukrajinskih snaga protivvazdušne odbrane. Odmah nakon toga, na portalima se pojavila pretpostavka da je rakete ispalio ukrajinski 540. PVO raketni ljvovski puk (540-й зенітний ракетний Львівський полк імені гетьмана Івана Виговського), stacionairan u Kamenka-Bugskoj (Кам’янка-Бузька), nedaleko od poljske granice. Ova jedinica, inače, opremljena je raketnim kompleksima S-300PS i S-300PT. Šta vise, i Pentagon je izjavio da „još nije u stanju da potvrdi” informaciju o padu ruskih projektila u Poljskoj.
Brojni poljski mediji takođe su oprezno odbili da sa sigurnošču potvrde da se radi o ruskom projektilu. Uskoro se javio i američki predsednik Bajden, navodeći da najverovatnije nije u pitanju ruski S-300 ali da ‘’ipak treba biti oprezan’’.
Sve ovo počinje da liči na provokaciju kako bi se NATO uvukao u otvoren i direktan sukob sa Moskvom. Naime, član 4 NATO ugovora odnosi se na slučaj kada se država članica oseća ugroženom od strane druge zemlje ili terorističke organizacije. U tom slučaju, na zahtev ugrožene zemlje, 30 država članica počinje formalne konsultacije. U razgovorima se razmatra da li pretnja postoji i kako joj se suprotstaviti, a odluke se moraju doneti jednoglasno. Član 4, međutim, ne znači da će biti direktnog delovanja. On se razlikuje od člana 5 Povelje NATO, koji predviđa vojnu pomoć cele Alijanse u slučaju da jedna od država članica bude napadnuta. S obzirom da Ukrajina svakako nije deo NATO, ona ne može da pokrene ni član 4 ni član 5 ali tu mogućnost ima Poljska. Setimo se da je 10. marta 2022. godine na centar Zagreba pala raketa ’’Striž’’. Iako je Hrvatska clan NATO od 2009, tada niko nije pominjao članove 4 ili 5 a čitav slučaj je brzo pao u zaborav. Ukoliko se potvrdi da je S-300 iz Pševudova zaista ukrajinski, verovatno i ovaj put neće biti reakcija a incident sa dve žrtve biće potisnut u drugi plan.
